AKADEMIK MIODRAG JOVICIC, EKSPERT ZA USTAVNO PRAVO, O OVLASCENJIMA PREDSEDNIKA REPUBLIKE I PREDSEDNIKA FEDERACIJE

Slobodan Milosevic ne bi mogao biti zadovoljan ulogom datom Saveznim ustavom s obzirom na ovlascenja na koja je navikao

Pred vec zasigurnu "selidbu" predsednika Srbije na tron po tituli prvog coveka federacije ovlascenja koja proisticu iz federalnog i republickog ustava neminovno oblikuju pitanje: da li ce Slobodan Milosevic, po vazecim pravnim normama, pasti "s konja na magarca"? U ovom trenutku, naime, ingerencije predsednika Republike u odnosu na predsednicko mesto savezne drzave ravne su ilustrativnoj narodnoj izreci o Bogu i sesirdziji. Drugim recima, dok je Ustav Srbije krojen po meri onoga koji je izabran, savezni, pak, u predsedniku oslikava puku figuru cija je nadleznost svedena na protokolarne i ceremonijalne zadatke tipa cestitki i saucesca. Pa ipak, iskustveno je pitanje hoce li licna moc jednog coveka povuci konce pravnog mehanizma tako da se ustavna resenja zaobidju ili promene? O kakvom se sistemu ili "sistemu" radi za "Nasu Borbu" tumaci akademik i ekspert za ustavno pravo dr Miodrag Jovicic.

- Na saveznom nivou, parlamentarni sistem dopunjen je kancelarijskim principom. Klasicni parlamentarni sistem podrazumeva ravnotezu dve vlasti: zakonodavne i izvrsne. Na celu ove druge nalazi se sef drzave koji, po pravilu, nema neka znacajnija ovlascenja. Njegova uloga je cisto protokolarne prirode. Takodje, posto je predsednik prakticno figura, u klasicnom parlamentarnom sistemu postoji stalni sukob izmedju parlamenta i vlade. U ovoj varijanti karakteristicno je da se, posto je rec o visestranacju, vlade tesko obrazuju, a lako obaraju, na primer u Italiji ili Holandiji, kaze nas sagovornik. Predsednik vlade kod nas je taj koji ima prakticno ulogu kancelara i on bi trebalo da bude centralna figura. Tako je, barem, po Ustavu.

Medjutim, objasnjava dr Jovicic, nasa federacija je, prvo, naopako organizovana, ona zivi u provizorijumu, a mnoge Ustavom predvidjene funkcije se ne ostvaruju. Ustavi, posebno Ustav Srbije, nisu uskladjeni sa saveznim kao sto ni mnogi savezni zakoni nisu doneti niti promenjeni od vremena SFRJ.

- Kod nas je centralna figura predsednik Republike Srbije, koji prema Republickom ustavu raspolaze ogromnim ovlascenjima. Za razliku od oblika drzavne vlasti u federaciji (nominalno parlamentarnog) u Srbiji je mesoviti predsednicko-parlamentarni, odnosno, semiprezidencijalni. Taj Ustav, nastavlja dr Jovicic, kao sto je pozanto, donet je jos za vreme SFRJ kad se zelelo da se Srbija obezbedi u nastupajucim dogadjajima te je radjen kao da je ova republika nezavisna i suverena. U skladu s tim su i mnoga ovlascenja predsednika koncipirana po njegovoj meri. Tako on ima velika ovlascenja u spoljnoj politici i narodnoj odbrani. Ova cinjenica utice da teziste vlasti nije u federaciji nego u rukama predsednika Srbije.

Na pitanje koliko se, uprkos velikim ingerencijama postovao Republicki ustav, nas sagovornik kaze:

- Svuda u svetu postoji raskorak izmedju normativnog i stvarnog. Medjutim, kod nas je bio i ostao prevelik, jer predsednik krsi svoja ionako siroka ovlascenja. Dakle, ako se gleda sa stanovista normi, onda ocigledno predsednik Milosevic ne bi mogao biti zadovoljan ulogom datom Saveznim ustavom s obzirom na ono na sta je navikao. On ce se, verovatno, ponasati kao i do sada, smatrajuci da Ustav i ne mora da se postuje nezavisno od toga hoce li se najvisi pravni akt federacije promeniti.

Podsetimo, Savezni ustav ima sedam clanova koji se ne mogu promeniti bez saglasnosti obe republike (na primer izmena granica - fakticki ovde postoji veto). Medjutim, izbor i smena predsednika drzave nisu obuhvaceni ovim paragrafima. Za promenu te norme, objasnjava dr Jovicic, odlucuju oba veca dvotrecinskom vecinom glasova poslanika oba veca. Na isti nacin bi Ustav mogao biti promenjen i kada je u pitanju prosirenje predsednickih ovlascenja.

Sto iz politickih sto iz pravnih razloga u narednom periodu najverovatnije sledi usaglasavanje Republickog ustava (Srbije) sa Saveznim. Hoce li tada predsedniku Republike, za razliku od dosadasnje prakse, biti "vezane ruke"?

- Pretpostavljam da ce biti neophodno da se Ustav Srbije menja, smatra dr Jovicic, kako bi se usaglasio sa saveznim. Ishod takvog postupka zavisi od buduceg sastava Republicke skupstine. Ipak, unikum je u svetskoj ustavnoj istoriji da se vise od pet godina tolerise neuskladjenost republickog i saveznog ustava. Tu niko nista nije konkretno preduzimao pa cak ni Savezni ustavni sud koji je to morao da ucini na sopstvenu inicijativu.

Mislim da ce, nastavlja sagovornik "Nase Borbe", po tom buducem Ustavu Srbije biti uveden parlamentarni sistem uz eliminisanje svih elemenata predsednickog. Znaci, u celini bi se moglo ocekviati da na saveznom nivou dodje do jacanja uloge predsednika drzave, a ne republickom do smanjivanja. Jer, bez obzira ko pobedi na izborima, prosto je nezamislivo da ce neko "obuci odelo" sadasnjeg predsednika Srbije...

Bojana Oprijan-Ilic