Sta to bese jazz?

Svi do sada odrzani Summertime jazz festivali, a bilo ih je cetiri, patili su od iste boljke; na njima je, naime, bilo najmanje dzeza, bar onakvog kakvim ga zamisljaju prosecni slusaoci: bop, duvaci, balade, standardi, bez mnogo eksperimentisanja. Zlobnici bi primetili da je za tu vrstu konzervativizma zaduzen domaci dzez, ali se pri tom zaboravlja da je na svetskoj dzez sceni i od sviranja standarda napravljena citava filozofija koja nikako ne dozvoljava da tradicionalni repertoar svi sviraju isto i uvek, i tu je naime na ceni razmisljanje. To prakticno znaci da je akcenat na novim aranzmanima, neobicnoj strukturi instrumenata, ubacivanju naizgled nekompaktibilnih idioma itd. Svega toga je, nazalost, na proteklim festivalima bilo malo, i to toliko da je vec postalo nepristojno ovo zvati dzez festivalom; ako bi se odredjivao novi termin on bi se pre svega mogao traziti izmedju bluza, fanka i donekle contemporardz muzike. Ovogodisnji festival je zbog takvog nemarnog odnosa bio dvostruko ostecen, na prvom mestu sto je ovogodisnja selekcija bila jedna od boljih i sto bi uz malo klasicne bop muzike on bio zaokruzenija celina. Ovako, selektorima ostaje da u narednim godinama malo vise paznje posvete onome sto je nedostajalo ne bi li se nekako ispravio sada vec primetan disbalans.

Kako je festival uspeo da toliko "pobegne" od dzeza pitanje je koje bi zahtevalo ozbiljniju analizu, ali je i tu ocito rec o pravljenu programa po starom principu "savetnika", tj. osoba koje se petljaju u sve i svasta ali uvek bez imena i prezimena, jer bi to naime uslovilo i kakvu takvu odgovornost za greske i propuste, a drugacije bi vec zahtevalo i da se ozbiljan selektorski rad plati. Ako se, dakle, stedi tamo gde ne bi trebalo moze se svasta i ocekivati, samo od necije glagoljivosti ("savetnici") ili jeftinoce (muzicari) zavisi dakle koga cete gledati i slusati. Takav princip je vec pokazao svoje lose strane ali one, srecom, nisu nepopravljive.

Ivica Petrovic