JUBILARNI EVROBASKET NIJE DONEO NIKAKVA IZNENADJENJA

Zoran Pavic
Vladimir Stankovic
specijalni izvestaci "Nase Borbe"
iz Barselone

Pehar u rukama najboljih: Aleksandar Djordjevic i Predrag Danilovic

Iako su domacini za nesto vise od sat vremena posle finalne utakmice spakovali u kutije sve sto se u dvorani "San Djordi" dalo razmontirati, a ubrzo posle toga poceli i da gase svetla, Evrobasket '97. (30. po redu) bice jos danima predmet strucnih analiza. Oni uspesni vreme ce provesti u istrazivanju da li su mogli i vise, losije plasirani trazice gde su pogresili. Mada je za opstirniji "grupni portret" prikazanog u ove dve nedelje na sampionatu mozda potrebno i vise vremena za smirivanje strasti, neki zakljucci se sa sigurnoscu mogu izvesti.

Ono sto je, svakako, najvaznije - na kosarkaskoj mapi Evrope nema nikakvih promena. Konacni plasman ekipa je, uz manja iznenadjenja, prilicno ocekivan. Jugoslavija je dokazala da je i dalje ubedljivo najkvalitetnija selekcija, sve oscilacije i kraci periodi krize bili su samo "par rupa na autoputu uspeha". "Plavima" kvalitet niko nije sporio, ipak svi ostali su u odsustvu Divca i Paspalja, i kasnije u povredama Obradovica, Danilovica i Djordjevica videli povecanje svojih sansi. I ovde u Barseloni imala je nasa selekcija lose dane ali je, kao mnogo puta u nasoj kosarkaskoj istoriji, dokazala da je velika bas onda kada je to najvaznije.

Upravo u tome i lezi razlika izmedju velikih ekipa i onih kojima "fali malo" da to postanu. U sportu uopste to "malo" je obicno kilometrima daleko, sto se i ovoga puta dokazalo. Opste misljenje u strucnim krugovima je da je dobro za evropsku kosarku sto je Jugoslavija igrala nekompletna, pa i sto je kljucne utakmice - odigrala s povredjenim kljucnim igracima. Da nije bilo tako sampionat bi, bez ikakve sumnje, izgubio svaku draz. I ovako, rezultatski gledano, pitanje pobednika turnira nije dolazilo u pitanje.

Plasman ostalih u vrhu takodje je ocekivan. Italija je, bez svake sumnje, zasluzeno osvojila srebro, uzgred cak jednom pobedila Jugoslaviju i u taboru "azura" niko nije zbog toga krio veliko zadovoljstvo. Dino Menegin nam je, neposredno posle utakmice rekao da je, kada je za nas list izjavio - "vidimo se u finalu, pa makar mi izgubili s 20 razlike" - mislio sasvim ozbiljno. Italijani su se vratili u sami vrh, izbacili su par novih, kvalitetnih igraca i ostavili veoma dobar utisak. Rusija je zasluzila bronzu, sto se njih tice oni smatraju da su mogli i vise, po prikazanom se to nije moglo zakljuciti. Sa takvom neodgovornoscu u igri i "basket ideologijom", bez obzira na nesumnjivi kvalitet, postigli su trenutni maksimum. Grci, pak, jednostavno nisu izdrzali, turnir od devet utakmica bio je preveliki zalogaj za relativno mladu ekipu. Imali su i tu nesrecu da u polufinalu naidju na Jugoslaviju.

Preostala dva putnika iz Evrope na Svetsko prvenstvo dogodine u Atini, Spanija i Litvanija, zavrsile su takmicenje bas tamo gde im je trenutno i mesto. Prvi su, zbog domaceg parketa, mozda ocekivali i vise, u vaganju kvaliteta i "parketa" moraju biti veoma zadovoljni konacnim rezultatom. Litvanci ne kriju da su ispunili zacrtano i tu se prica o "gornjem domu" zavrsava.

Od ostalih najprijatnije je iznenadila Poljska i najavila moguci povratak u elitu u kojoj je bila 50-ih i 60-ih godina. Turska, Izrael, Francuska i Hrvatska plasirale su se bas ovim redom od osmog do 11 mesta, po prikazanom nije mnogo falilo da se izmedju sebe i drugacije rasporede. Najvece razocarenje je Slovenija, jaku konkurenciju u tome pravili su joj Nemci. Ukrajina, BiH i Letonija vec samim plasmanom na Evrobasketu napravili su svojevrsni podvig.

Kosarkasi Evrope sledeci samit imace za dve godine u Francuskoj.