MIROSLAV NUNE POPOVIC TRENUTNO NAJPOZNATIJI MULTIMEDIJALNI UMETNIK U BEOGRADU

"Magnet" se ne bori protiv Milosevica, Djindjica, Seselja ili Draskovica - oni su prolazna dekadentna kategorija, kaze Nune

Izabela Kisic

- Ovogodisnji ciklus akcija "Magneta" bio je utvrdjivanje cinjenickog stanja: imamo koljaca Milosevica koji je zaklao i drzavu i sve u njoj, saucesnike u toj gnusnoj zlocinackoj raboti - opoziciju, i na kraju same zrtve - gradjane koji nisu svesni da su odavno, od 1986. zaklani i da su sada zapravo zombiji. Naredni projekti "Magneta" bice zesci i tezi, bice to prvi koraci ka razresenju nase tragedije, kaze Miroslav Nune Popovic za "Nasu Borbu". Sta je postignuto ciklusom o klanju Srbije?

- Akcijama "Magneta" umetnost je konacno progovorila - glasno, jasno, zastrasujuce tacno. Umetnost je pokazala kako stvari stoje. Na taj nacin "Magnet" je odbranio cast i obraz umetnosti u zaklanoj Srbiji. Obnovu nasih zivota, ponovno radjanje naspram kojeg stoji, kako sada deluje, vecna smrt - nece sprovesti niko drugi do umetnici.

Neki tvrde da su ljudi sve to doziveli kao jos jedan nacin politicke borbe protiv Milosevica.

- "Magnet" se ne bori protiv Milosevica, Djindjica, Seselja ili Draskovica. O njima licno ni ne razmisljam. Oni su suvise prolazna, dekadentna kategorija. "Magnet" se bori, dakle, za novo drustvo koje oni ne mogu da stvore, jer ljudi starog sistema ni po jednom zakonu ne stvaraju nista novo.

Nas angazman shvata se potpuno umetnicki - on se oseca, prepoznaje, naslucuje, a to je prava umetnost kao cvrkut kanarinca koji niko ne razume, vec jednostavno voli. Vole, i ono sto radi "Magnet", zato sto ih to cini srecnijim, zadovoljnijim. To je dovoljno za jednog umetnika, za mene, koji bi najvise voleo da za svoga zivota odem na Mesec sa dragom osobom i tamo, sa njom, popijem obicnu sladju kafu.

Sada zivis na Zemlji: u Srbiji, Beogradu, u stanu bez struje, bojlera, ves- masine, frizidera, TV...

- To je tacno, i to je za svakoga, pa i za mene koji zelim da odem na Mesec na jedan dan, ili makar jedan sat, strasno ponizavajuce. Ipak, i iz te pozicije moze da se deluje. I pored svih egzistencijalnih problema s kojima sam svakodnevno suceljen oci u oci - ja kazem: ne pristajem da me budale, zlocinci, primitivci... maltretiraju, da rade sa mnom sta im je volja. Kazem, stavise, cak i sta su konkretno uradili i ko su oni zapravo. Pokazem to svima. Razbijem mit o laznim spasiteljima, a to mi znaci mnogo vise nego sva kucna aparatura koja mi je odavno pokvarena, a ne mogu da kupim novu.

Od mojih nastojanja, potrebe da se borim za kvalitetniji zivot necu odustati onda kada budem imao frizider, struju, TV, kola i novac za kafanu. Ja te stvari podrazumevam kao normalne u zivotu svakog coveka. Za razliku od politike i politicara u Srbiji, interes umetnika i njegove umetnosti ne svodi se na licno materijalno bogatstvo, vec na opste blagostanje duha, cula, uma i osecanja. Zato je cuveni Jozef Bojs rekao: "Ne treba da umetnost postane politika, vec treba da politika postane umetnost".

Policija te hapsila, maltretirala, ponizavala, tretirala kao kriminalca zbog umetnickih projekata. Nijedno umeticko, stalesko udruzenje nije javno osudilo tvoje hapsenje, niti je podrzalo tvoj umetnicki rad.

- Ne ide da mis u rupi brani macku. "Magnet" je sa tri perfomansa za dve nedelje ucinio vise za umetnost nego drzavne umetnicke asocijacije zajedno za deset godina. Moja umetnicka produkcija, ma koliko izgledala lokalno, dozivljava svetske promocije: CNN, BBC, Euronjus, Gardijan, Mond, Njujork Tajms, Gazeta Vibroca...

A gde su oni koje spominjes? Gde su njihove knjige i njhove pozorisne predstave?! Sta je ucinio, recimo, BITEF?! Koliko vrede njihove reci kojima su pokrice njihova dela?! O tome neka strucnjaci donesu sud. Ja samo kazem da su upravo dela, recimo, Beckovica, Pavica, Cosica i te ekipe iz SANU i UKS - noz koji su oni sami dali Milosevicu da nas njim mucki zakolje na spavanju.

Ljudi moraju da shvate da svaka umetnost prirodno tezi da bude primenjena u stvarnosti. Zato treba na vreme prepoznati njenu pozadinu. Neka se gradjani sete ko im je od umetnika u proteklih trideset godina pricao sta i kako treba da rade, sta je dobro, a sta nije. Neka se sete koga su oni slusali i poslusali, i neka, makar u sebi, kazu sta nam (im) se zbog toga dogodilo. Dok su Srbi bili u slatkom snu o velikoj Srbiji, dok su mislili da ce uz malo patnji i zrtava, kao sto su im cosicevci govorili, postati mnogo bogatiji zemljoposednici i nebeski narod - spomenuti zlocinci su bili budni i radili su ono o cemu su demoni vekovima sanjali: ubijati, pljackati, rusiti gradove, a ne snositi krivicu za to.

Govoris o stvaranju novog drustva. Kako bi to izgledalo u reziji "Magneta" i moze li se to uopste uraditi?

- Ako se svesno ne odlucimo na taj korak, sledi krvavi gradjanski rat. Iz lesine u kojoj trulimo nece moci svi da pobegnu i da se spasu. Mnogo ljudi je osudjeno da nema kud. Truljenje je grozan proces... Ukoliko ne pocnemo planski, svesno da stvaramo novo drustvo oni koji se ne budu pomirili sa neumitnim mirnim truljenjem i trajnim svojim nestankom, pocece da pucaju.

Ljudi su naoruzani i gladni, hoce hleba i plate. Para nema za sve. Zakon jaceg koji se namece u ovom slucaju, nazalost, namece ubijanje - zbog golog prezivljavanja. Cije je dete jace, sme li neko da se zapita ili da kaze za mene ce uvek biti?! Metak lutalica nece traziti samo Matiju Beckovica... Mnogo je oruzja u gladnom narodu naspram koga se nalazi krvozedni policijski rezim u raspadanju, politicke partije sa naoruzanim paravojnim formacijama koje bi htele da nakon gradjanskog rata budu novi krvavi gospodari. I obescascena vojska koja moze da pokusa samo puc kako bi spasla sopstveni stalez.

Da li se moze izbeci taj gradjanski rat?

- Prvo moramo da prihvatimo sledecu programsku definiciju: ne moze da se pravi Nova Srbija na starim temeljima, jer glavni problem je temelj. On je propao, satrulio. Stari temelj sa svim dosadasnjim neuspelim konstrukcijama na njemu - dinastijama Obrenovic i Karadjordjevic, samoupravnom socijalistickom republikom i, na posletku, laznom parlamentarnom demokratijom - mora da se smesti u muzej istorije. Stari temelj moze da bude samo opomena - eksponat: nekome za setu, nekome za nauk.

Svakako, u slucaju stvaranja Nove Srbije bice ostvareno i ono sto je svinjar Obrenovic zeleo da ucini prodajom svinja: u Novoj Srbiji svaki rob koji bude dosao da tu zivi zaista ce postati slobodan covek. Ako bismo ovo preneli u aktuelni trenutak, glasilo bi: svaki Turcin, Francuz, Nemac, Amerikanac, Afrikanac, dusmanin, a i sami Srbi, bice u Novoj Srbiji slobodni ljudi.

Sta ako projekat Nove Srbije ipak ne uspe?

- U svakom slucaju, ja sigurno idem na Mesec. Javicu da li je tamo lepo, da li sam srecan. Ja sam posten umetnik, spreman sam da priznam i krah svog projekta. Nije to strasno, neka se cera jos ko i koliko hoce, to je njegovo pravo. Moje je, takodje pravo da tim ceracima kazem: terajte se vi u pm, u srednji vek koji vas je rodio. Ja sam urbani covek na kraju dvadesetog veka. Ponosan sam na to, na rokenrol, na solitere, kaldrmu, na mlazne putnicke avione, spejs satl, formule 1, farmerke... na svoju dugu kosu i bradu.