TRIBINA DRUSTVA SUDIJA I UDRUZENJA PRAVNIKA SRBIJE O NACRTU ZAKONA O SUDOVIMA I SUDIJAMA

Najzesce kritike upucene su delu Nacrta koji predvidja ocenjivanje sudijskog rada, jer se sudi u vecu, pa je predlog ocenjen kao rusenje autoriteta sudije

Nacrt zakona o sudovima i sudijama u sustini donosi znacajne promene u jacanju nezavisnosti sudova, ali neke odredbe, ipak, zasluzuju kritike, ocena je ucesnika rasprave o Nacrtu pomenutog zakona koju su nedavno uprilicili Drustvo sudija Srbije i Udruzenje pravnika. Prema uvodnoj reci dr Zorana Ivosevica, sudije Vrhovnog suda Srbije, odredbe o nezavisnosti sudstva, brojnije su nego u postojecim zakonima, idu u pravcu odlucujuceg raskidanja s definicijom da je sudstvo u nadleznosti vladajuce klase. To se posebno odnosi na one delove Nacrta koji regulisu imunitet, obezbedjenje sudija i distanciranje sudijskog poziva od politickog zivota, iako je ovo poslednje, smatra dr Ivosevic, ipak neodvojiv deo naseg mentaliteta.

Strogo odvajanje sudijskog poziva od partijske pripadnosti suprotno je, medjutim, Ustavu Srbije koji garantuje svakom gradjaninu pravo na politicko udruzivanje, pa u tom kontekstu i sudijama. Zato, smatra dr Ivosevic, ta odredba nuzno povlaci i izmenu Ustava.

Najzesce kritike sudija upucene su onom delu Nacrta zakona koji predvidja ocenjivanje sudijskog rada. Po recima dr Ivosevica, sustina zamerki sudija je da se ne moze ocenjivati pojedinacno rad sudija, jer se sudi u vecu, bilo vecu trojice ili vecu petorice, te je predlog o ocenjivanju sudija svojevrstan pritisak i rusenje autoriteta sudije.

Sto se pak tice izbora i razresenja sudija, Nacrt zakona predlaze uvodjenje dva dosad nepoznata organa - Visoki sudski savet i Veliko personalno vece. Savet bi trebalo da bude telo koje predlaze izbor i premestaj sudija, bira i razresava porotnike. U sastavu ovog saveta trebalo bi da budu cetiri clana iz Vrhovnog suda Srbije, tri iz Narodne skupstine Srbije, a po polozaju bi njegovi clanovi bili predsednik Vrhovnog suda Srbije i republicki ministar pravosudja. Zarad vece nezavisnosti ovog tela, ucesnici tribine ocenili su da bi broj clanova koje bira Vrhovni sud trebao da bude znatno veci.

Veliko personalno vece, u cijoj nadleznosti su suspenzije sudija, mirovanje sudijskog poziva i utvrdjivanje razloga za prestanak sudijske duznosti, obrazovao bi, kako se predlaze u Nacrtu, Vrhovni sud Srbije.

Advokat Rajna Andric primetila je da sudije Vrhovnog suda Srbije sada bira Odbor za pravosudje u republickom parlamentu, a u njegovom sastavu su predstavnici parlamentarnih stranaka. Po njenim recima, Visoki sudski savet nece biti formiran do 1. januara 1998. godine, do kada ce Nacrt zakona o sudovima i sudijama vec stupiti na snagu, a samim tim zapoceli bi sa radom dva nova suda - Apelacioni i Upravni sud. Znaci li to da ce sudije tih sudova imenovati opet Odbor za pravosudje prema svom kljucu, zapitala se Rajna Andric. Nadovezujuci se na temu o izboru sudija, sudija Vrhovnog suda Srbije Milan Subic postavio je pitanje da li ce biti izmena u postojecim odredbama o izboru predsednika sudova, koje zasad bira Narodna skupstina Srbije, a ne kolegijum sudova. Prema objasnjenju dr Ivosevica, izbor predsednika sudova stav je Ustava Srbije, koji kaze da predsednik sudova bira republicki parlament, za razliku od Ustava SRJ koji predvidja da kolegijum sudova bira predsednike sudova.

Neki od ucesnika ove tribine su zapazili da nije vreme za polemiku o Nacrtu zakona o sudovima i sudijama kad taj zakonski predlog jos nisu ni videli clanovi Odbora za pravosudje, kao i mnoge druge koje se donose mimo znanja pravosudnih tela. "Za ilustraciju uzmite samo cinjenicu da je Vlada Srbije nedavno usvojila Nacrt zakona o oruzju i municiji koji kaze 'svi koji nemaju dozvolu za oruzje neka je zatraze, a oni koji poseduju oruzje za koje nije moguce dobiti dozvolu neka ga vrate i nece biti kaznjeni'. Pa, kakva je ovo drzava u kojoj se odjedanput donosi jedan takav zakon, a mi sudimo ljudima za posedovanje oruzja, neki su zbog toga na robiji. Sto se mi onda zavaravamo s temom o nezavisnom sudstvu", zakljucio je advokat Nikola Mikovic.

O. Mamuzic