DVE FAZE MERA ZA IZGRADNJU POVERENJA IZMEDJU SRBA I ALBANACA NA KOSOVU

Dejvid Filips

Nacionalizam i militantno ponasanje se povecavaju. Mogucnost nasilnog sukoba izmedju Srba i Albanaca je veca nego ikada pre. Cvrstog sam uverenja da dijalog koji unapredjuje medjusobno razumevanje moze mnogo doprineti boljim odnosima izmedju Srba i Albanaca.

Iako medjunarodna zajednica moze da odigra odredjenu ulogu, do resenja se ne moze doci u evropskim i americkim gradovima. Doslo je vreme za odgovorno vodjstvo u regionu.

Opisacu, korak po korak, program koji se moze smatrati okvirom za mirno resavanje krize na Kosovu.

Ovaj "plan akcije" preporucuje mere koje mogu pomoci da se smanji rizik od izbijanja konflikta na Kosovu. Zabrinuti smo jer smatramo da bi nasilje na Kosovu moglo imati katastrofalne humanitarne posledice. Osim toga, sukobi bi destabilizovali citav juzni Balkan sa znacajnim uticajem na mir i bezbednost.

Nase preporuke sadrze i seriju mera za izgradnju poverenja koje ce biti preduzete u dve faze. Ove mere ce za cilj imati unapredjivanje uslova na licu mesta dok trajno ne nestane atmosfera nepoverenja. Kada se jednom uspostavi pozitivni trend, trebalo bi da se odrzi dijalog izmedju predstavnika iz Pristine i Beograda radi postizanja privremenog dogovora. Kako su i pozicije Srba i Albanaca cvrsto fiksirane, verujemo da bi se diskusija o konacnom statusu trebala odloziti za buducnost.

U medjuvremenu, mi preporucujemo proces koji ce biti koristan za interese i jedne i druge strane. Ovaj proces istice potrebu da se uspostave pozitivna kretanja i pokrene impuls. Sustina je da obe strane podjednako deluju.

Da bi se postigao privremeni dogovor, medjunarodna zajednica treba i mora da uradi vise. Predlazemo njeno aktivnije angazovanje posmatranjem uslova na Kosovu, nagradjivanjem dobrih akcija i sprecavanjem akcija koje mogu dovesti do konflikta.

Faza prva:

U prvoj fazi plana akcije, zahtevamo da medjunarodna zajednica preduzme sledece korake:

- Da novi visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija pregleda sve postojece rezolucije Komisije za ljudska prava i Generalne skupstine UN o Kosovu kako bi procenila stepen sprovodjenja specificnih mera propisanih tim dokumentima.

- UNHCR bi trebalo da pripremi izvestaj o stanju ljudskih prava na Kosovu i da o tome obavesti Komitet za eliminaciju rasne diskriminacije i Komitet za prava deteta pri Ujedinjenim nacijama.

- Trebalo bi da se uspostavi mehanizam specijalnih izaslanika za Kosovo.

- Povratak albanskih izbeglica iz Evrope bi trebalo da se odvija u fazama, a adekvatna finansijska pomoc za repartiacione servise bi trebalo da se obezbedi pomocu grupa kao Medjunarodni komitet spasa.

- Finansijska pomoc bi trebalo da bude usmerena i na uvodjenje legalnog sistema obrazovanja i obrazovnih olaksica za Albance.

- UNESKO bi trebalo da napravi listu spomenika i vaznih kulturnih mesta na Kosovu.

- Trebalo bi ohrabrivati razgovore nevladinih organizacija. Zbog toga bi trebalo da postoji NGO konferencija na Kosovu. Cilj ovih grupa je da povezu ljude iz obrazovanja, zdravstvene zastite i verske predstavnike.

U prvoj fazi, kosovski Albanci bi trebalo da:

- Jasno izraze svoj otpor svakom obliku nasilja u ostvarivanju politickih ciljeva.

- Poprave svoj nastavni program tako sto ce iz njega izbaciti sve "poruke mrznje" kojima se demonizuju Srbi.

- Usvoje zakone o ljudskim pravima koji se direktno odnose na zastitu ljudskih prava Srba na Kosovu.

Beogradski rezim bi trebalo da:

- Prestane sa krsenjem ljudskih prava i maltretiranjem albanske populacije na Kosovu.

- Oslobodi sve politicke zatvorenike koji su optuzeni za nenasilne aktivnosti.

- Vrati sve konfiskovane pasose kosovskih Albanaca.

- Olaksa prelazak granice izmedju Kosova, Makedonije i Albanije.

- Dozvoli albanskim sportskim klubovima da koriste lokalne stadione i sportske objekte.

- Vrati imena ulicama koje su nosile imena na osnovu lokalne tradicije i albanskog jezika.

Pre svega, Albanci i Srbi bi pod hitno trebalo da eliminisu sve prepreke koje odlazu sprovodjenje obrazovnog programa.

Druga faza:

Pre zapocinjanja druge faze izgradnje poverenja, vazno je proceniti uspesnost mera za gradjenje medjusobnog poverenja iz faze jedan. U drugoj fazi se ocekuje:

- Zainteresovane zemlje za resavanje konflikta bi trebalo da osnuju organizaciju "Prijatelji helsinskih principa za Srbe i Albance" na ambasadorskom nivou, koji ce se redovno sastajati i razmatrati stanje na Kosovu.

- Medjunarodna zajednica bi trebalo da u ovoj fazi ima razvijen sistem posmatranja situacije na terenu. Kancelarije SAD na Kosovu bi trebala da posluzi kao primer za organizovanje stalnog prisustva Ujedinjenih nacija na Kosovu, trebalo bi da se osnuje Kancelarija za kulturne veze Evropske unije i OEBS misija bi trebalo da se ponovo uspostavi na teritorijama Kosova, Vojvodine i Sandzaka.

- Kao nagradu za unapredjivanje uslova na Kosovu, americka vlada bi trebalo da razmotri vracanje dozvola za sletanje Jugoslovenskom aerotransportu na njujorski aerodrom "Kenedi" i izdavanje odobrenja za otvaranje konzulata u Cikagu i Los Andjelesu.

- Osim toga treba razmotriti odredjene sankcije, koje bi pravile razliku izmedju drzavnih institucija i nezvanicnih organizacija. Mala preduzeca i inicijative gradjanskog drustva po pravilu predstavljaju snage demokratskih promena u zemljama pod autoritarnim rezimom.

U drugoj fazi od kosovskih Albanaca se ocekuje:

- Da odbace pronezavisnu i zapaljivu retoriku.

- Da potpuno saradjuju u naporu da se istraze teroristicke aktivnosti na Kosovu, narocito aktivnosti oslobodilacke armije Kosova.

- Da saradjuju sa OEBS misijom i pomognu joj u kontroli postovanja ljudskih prava Srba na Kosovu.

Od beogradskog rezima se ocekuje:

- Da povuce sve diskriminacione zakone koje je donela Republika Srbija.

- Normalizacija sistema zdravstvene zastite i dozvoljavanje Albancima da rade u administrativnim i zdravstvenim ustanovama.

- Dozvoliti rad nezavisnih medija ukljucujuci i ponovno otvaranje "Rilindije" i Radio-televizije Pristina.

- Obnavljanje svih lokalnih demokratskih institucija, lokalne skupstine i nezavisnog sudstva sa etnickim Albancima kao sudijama.

- Dozvoliti lokalnim Albancima da se vrate u lokalnu policiju i povrate pozicije kako u administraciji tako i u ulicnim patrolama.

Privremeni sporazum

Kada mere za izgradnju poverenja budu sprovedene i verifikovane od "Prijatelja helsinskih principa za Srbe i Albance", usledili bi direktni pregovori. Trebalo bi odloziti pitanja koja se ticu konacnog statusa Kosova kako bi se doslo do jednog privremenog sporazuma.

Glavni cilj ovog privremenog sporazuma mora biti potpuna normalizacija stanja na Kosovu na osnovu Helsinskih principa. U zamenu za lokalnu vladu i maksimalnu autonomiju, Albanci bi trebalo da pristanu da ucestvuju u federalnim institucijama ukljucujuci i Saveznu skupstinu.

Medjunarodna zajednica bi trebalo da obezbedi dodatnu humanitarnu pomoc i formira fondove za ekonomski razvoj. Tada bi trebalo i da se normalizuju odnosi sa zvanicnim institucijama Jugoslavije (Srbije i Crne Gore). Podizanje spoljnog zida sankcija ce doneti Srbiji vidljive koristi. Ovo bi ukljucilo i clanstvo u medjunarodnim organizacijama i finansijskim institucijama, kao sto su Svetska banka i Medjunarodni monetarni fond. Normalizacija bi dozvolila i Americi da svoje odnose sa SR Jugoslavijom podigne na nivo ambasadora.

- Da ne bi bilo nikakvih nesporazuma, hocu da naglasim da ce spoljni zid sankcija Srbiji ostati sve dok beogradski rezim ne odgovori na sve zahteve. Poboljsanje stanja na Kosovu je samo prvi korak. Pre nego sto sankcije mogu biti ukinute beogradski rezim mora saradjivati sa Haskim tribunalom, postovati Dejtonski sporazum u potpunosti i prihvatiti rezolucije o pitanjima sukcesije bivse Jugoslavije. Tek tada ce Jugoslavija biti dobrodosla u familiju nacija.

(Autor je direktor Projekta za juzni Balkan u Centru za preventivne akcije pri americkom Savetu za medjunarodne odnose).