DA LI PREDSTOJI AKCIJA HAPSENJA OPTUZENIH ZA RATNE ZLOCINE

Ako je dilema "hapsiti ili ne" zaista razresena u prilog hapsenju, najzasluzniji za takav ishod je sam Karadzic, jer je ucinio sve kako bi svet uverio da dok je on na Palama od mira u Bosni nema nista

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Uprkos zvanicnim demantijima, pojacavaju se i umnozavaju nagovestaji, ili glasine, o predstojecem, cak vrlo skorom hapsenju Radovana Karadzica i jos nekih optuzenih za ratne zlocine. Londonski "Gardijan" je proteklog vikenda nagovestio da bi operaciju za njihovo hvatanje i transfer u Hag mogle da izvedu specijalne snage americkih i britanskih komandosa, kao i da bi akcija mogla da bude tempirana tako da koincidira sa ovonedeljnim samitom NATO u Madridu.

U tom slucaju, akcija bi koincidirala i sa drugom godisnjicom napada na Srebrenicu i zauzimanja te "zasticene zone" od strane Vojske Republike Srpske (6-11. jun 1994), kojom prilikom je ubijeno vise hiljada zarobljenih muslimanskih muskaraca, zbog cega su Radovan Karadzic i Ratko Mladic optuzeni za najtezi moguci zlocin - genocid.

Na tu neslavnu godisnjicu je proteklog vikenda podsetilo vise evropskih medija, dajuci time dodatni podsticaj raspletu produzene debate o tome "hapsiti ili ne" optuzene za ratne zlocine.

Ta debata umnogome podseca na onu koja je od pocetka bosanskog rata aprila 1992. do kraja avgusta 1995. vodjena o tome "bombardovati ili ne" artiljerijske pozicije bosanskih Srba, sa kojih su terorisani Sarajevo i ostale tzv. zasticene zone poput Tuzle, Gorazda i Zepe... Poznato je kada je, i kako, ta debata zavrsena.

Poznavaoci funkcionisanja zapadnih sistema i nacina donosenja vojno-politickih odluka u njima, uvereni su da ce na slican nacin biti okoncana i sadasnja debata "hapsiti ili ne", naravno u prilog prve opcije. Neki cak tvrde da je ta debata vec zavrsena i da je odluka doneta.

Prema neidentifikovanom "visem diplomatskom izvoru", ciju je izjavu proteklog vikenda objavio "Gardijan", "akcija za hvatanje optuzenih ratnih zlocinaca bice preduzeta veoma skoro."

Predsednik Vojnog komiteta NATO, general Klaus Nauman, je proslog petka uveravao ambasadore "sesnaestorice" u Briselu da komandantima Sfor nije u tom pogledu dato nikakvo novo naredjenje, odnosno da je i dalje na snazi staro ("uhapsi ako sretnes, ali pazi da ne sretnes!"). Tim demantijem se, kako su proteklog vikenda primetili evropski komentatori, ne iskljucuje mogucnost da je takvo naredjenje dato nekim drugim snagama, izvan Sfor.

Ako je dilema "hapsiti ili ne" zaista razresena u prilog hapsenju, najzasluzniji za takav ishod je, nema sumnje, sam Radovan Karadzic. On je, naime, ucinio sve sto je bilo u njegovoj moci kako bi medjunarodne faktore uverio da - dok je on na Palama - nema nista od implementacije Dejtonskih sporazuma i trajnog mira u Bosni. Na to su, inace, odavno upozoravali bivsi visoki predstavnik Karl Bilt i njegov glavni zamenik Mihael Stajner, ali su se politicari - u cijim je rukama odluka "hapsiti ili ne" - pravili da to ne cuju. Usi im je, medjutim, otvorio sam Karadzic, pokusajem "puca" protiv Biljane Plavsic i "skupstinskom farsom" koju su u subotu na Palama izveli njegovi verni sledbenici na celu sa Momcilom Krajisnikom. Nakon toga, izjavio je u subotu Stajner, "zapadne prestonice su se uverile da je to (hapsenje Karadzica) neizbezan zadatak, ukoliko zaista zele da se sprovedu Dejtonski sporazumi." Posto nema sumnje da to zele, ostaje im da ucine ono sto je neizbezno.

Nakon duzeg vremena, Stajner je Radovana Karadzica ponovo doveo u vezu sa Slobodanom Milosevicem, tvrdeci da je bivsi predsednik Republike Srpske i dalje pod uticajem sadasnjeg predsednika Srbije. Ako je Karadzicev pokusaj "puca" otvorio usi onima koji su se pravili da ne cuju Biltova i Stajnerova upozorenja na njegov "otrovni uticaj", svrstavanje vrha Srbije iza bivseg, a protiv sadasnjeg, predsednika Republike Srpske, moglo bi nekima da otvori i oci. Onima, naime, koji ne vide da se politicki i vojni vrh u Beogradu - mozda cak vise i od samog Karadzica - plasi njegovog eventualnog puta u Hag.