SA SEDNICE SAVETA SAVEZA SLOBODNIH OPSTINA I GRADOVA SRBIJE U PANCEVU

"Nije istina da koalicija 'Zajedno' ne moze opstati i bolje bi bilo da vlast, umesto sto pravi probleme tamo gde ih nema, resava one gde ih stvarno ima", zajednicka je poruka ucesnika skupa

Pancevo. - "Polovinom avgusta Savez slobodnih gradova i opstina Srbije ponudice svoju verziju zakona o lokalnoj samoupravi, jer je vladin Predlog istoimenog dokumenta (o kome se upravo raspravlja u republickoj Skupstini), pokusaj da se izvrda izvestaj OEBS-a i podmetne kukavicje jaje, kako bi drzava dobila legitimnost da ponovi lokalne izbore i povrati vlast". Ovo je na subotnjoj sednici Saveta Saveza u Pancevu saopstio clan Pravnog odbora Saveta Aleksandar Simic, dodajuci da "partija koja je izgubila izbore u novembru 1996. godine, i vlada nad opstinama i gradovima u kojima ne zivi vise od trecine stanovnistva Srbije, nema legitimitet da donosi zakon o lokalnoj samoupravi".

Alternativni zakon Saveza zasnivao bi se na strogoj podeli dva sistema - drzavne uprave i lokalne samouprave - i samo bi redovni sudovi mogli da poniste nezakonita akta opstina, a ne vlada i njena ministarstva, kako predvidjaju svojim zakonskim predlogom, naveo je Simic.

Sistem samouprave po ovom konceptu ne bi bio monotipski, odnosno identican za sve opstine i gradove, vec se predvidja politipnost strukture i nadleznosti, zavisno od specificnosti, odnosno velicine opstina i broja stanovnika u njima. Posebno bi bio utvrdjen status grada Beograda, za koji bi trebalo, istakao je Simic, predvideti i poseban zakon. Gradonacelnici, koji bi bili odgovorni i za izvrsnu vlast, bili bi birani neposredno.

Opstinski prihodi trebalo bi da budu standardizovani, stabilni, da ne budu ugrozeni i da ne zavise od Republike. Treba, zatim, precizno definisati imovinu opstina, koja im je, inace, oduzeta stupanjem na snagu Zakona o sredstvima u svojini Republike, a bez koje nema samouprave.

Neke nadleznosti bi, kako je naveo Simic, bile konkurentske, a to znaci da bi deo nadleznosti pripadao drzavi, a deo opstinama. Na primer, opstine bi za ekologiju, obrazovanje, zdravstvo i javnu bezbednost, imale dodatne prihode, a republicka ministarstva bi nad njima imala pravo nadzora, dok bi sudovi intervenisali kada nastanu sukobi izmedju Republike i opstina.

Ucesnici Skupa ocenili su, zatim, da nije istina da koalicija "Zajedno" ne moze opstati, da puca po svim savovima, kako to tvrde SPS-osovki mediji, ne videci sta se desava u zdravstvu, prosveti, Elektroprivredi, PTT-u, ili sta ce biti sa brzim prugama i ko ce ih placati...

- Prave se problemi tamo gde ih nema, jer funkcionisu jedino opstine i gradovi u kojima je vlast preuzela koalicija "Zajedno", a koja je, prema mogucnostima, na usluzi gradjanima. Tih problema ne bi bilo ni u vrhu "Zajedno" da sluzbe drzavne bezbednosti nisu tamo prodrle s namerom da uniste Koaliciju - istakao je predsedavajuci Saveta Velimir Ilic i postavio pitanje: "Gde je ta idealna drzava o kojoj predsednik Republike govori i ti uspesi SPS koje velica?" - Uputimo im apel da se vec jednom urazume, da ne prave probleme tamo gde ih nema, vec da ih resavaju tamo gde ih stvarno ima - rekao je Ilic.

Opstinski celnici su ove ocene ilustrovali primerima svojih sredina. Tako, na primer, u Jagodini "niko nikog nije pogledao popreko, iako je jedan odbornik SPS presao u SPO, a dva odbornika iz SPO u DS". U Pancevu se "zivi u miru i toleranciji, bez trzavica, a lokalna samouprava funkcionise besprekorno". Ako i ima problema, kao u Nisu, "to je zbog zatecenog stanja, a ne zbog sukoba izmedju clanova koalicije "Zajedno". Sama koalicija "Zajedno" u Novom Sadu nije u pitanju, vec "specifican odnos snaga, a stice se utisak da su neki ljudi bili ubaceni da unesu razdor". Konsolidacija vlasti u ovom gradu najavljena je za 10. jul.

Bajinu Bastu tiste poljoprivredni, a ne politicki problemi. U Titelu, pak, oni nastaju samo kad stranke cekaju direktivu iz Beograda, u Vrscu nema problema unutar koalicije "Zajedno", vec u funkcionisanju opstinske vlasti. U Kraljevu se argumentovane odluke donose jednoglasno, a prva briga vlasti su elementarne potrebe gradjana koji uzvracaju, pomazuci u resavanju komunalnih problema.

Posebnu paznju subotnji skup posvetio je ekoloskim teskocama koje pritiskaju vecinu opstina. U nekima od njih, kao u Boru, "visok stepen zagadjenosti okoline, a narocito visoka stopa mortaliteta stanovnistva, kriju se kao najveca drzavna tajna". To je nazvano "ekoloskim genocidom" i pozvani su strucnjaci iz celog sveta da pomognu. Azbest koji je na listi kancerogenih materija, sa svoje strane, ugrozava Mladenovcane, ali tamo ni mediji nisu cisti, pa i oni truju narod".

Pancevci samo mogu da nagadjaju koliko ih Azotara, Petrohemija i Rafinerija truju, jer su merenja zagadjenosti zbog nedostatka novca reducirana. U ovom gradu odlucili su da aktiviraju opremu koja je konzervirana u lokalnom Zavodu za zdravstvenu zastitu, iako je za njeno osposobljavanje potrebno i do 60 hiljada dolara. Na Staroj planini iseceno je 11 kilometara omorike, cime je pokrenuta erozija, a u Beogradu preti opasnost od 200 zardjalih gromobrana. Mnogi gradovi kubure i s deponijama.

Sve to sto je u subotu navedeno, medjutim, nisu bili dovoljni razlozi da na skup dodje republicki ministar ekologije Jordan Aleksic, iako je bio pozvan, pa je Ekoloski pokret Novog Sada, koji ima neka iskustva u resavanju teskoca te vrste, ponudio ostalim gradovima svoju pomoc. Najavljena je i eko-konferencija Saveza u Novom Sadu - za pocetak septembra. Na kraju su pancevacki strucnjaci promovisali informacioni sistem, koji treba da pomaze u vodjenju raznih poslova opstina.

M. Mihajlov
M. Torov