DRUGOG DANA ZASEDANJA (RASPUSTENE) NARODNE SKUPSTINE REPUBLIKE SRPSKE

Miroslav Toholj, direktor Televizije: Oprostio bih neki procenat kriminala ako sacuvamo drzavu. Poslanik Borivoje Sendic: Gospodjo, nemojte goniti Karadzica. Radomir Lukic, zamenik ministra inostranih poslova: Kako je Biljana Plavsic stigla na pozicije Luja XIV. Poslanik Vojislav Radiskovic: Da li je dovoljno pet miliona dolara da se neko isporuci

Pauza u stalnom zasedanju: Potpredsednik Skupstine Miroslav Vjestica, ministar policije Dragan Kijac i predsednik Skupstine Dragan Kalinic

Pale-Jahorina. - Iako je predsednik Republike Srpske dr Biljana Plavsic, dan ranije u svom banjaluckom kabinetu (Banski dvor) potpisla akt o raspustanju, Narodna skupstina Republike Srpske pocela je svoje redovno deseto zasedanje u petak, cetvrtog jula, na Jahorini, u hotelu "Bistrica", desetak kilometara udaljenom od Pala.

Narodna skupstina bosanskih Srba, iako raspustena, ne samo da nije dovodila u pitanje svoje odrzavanje vec je, nakon sto je u petak kasno izglasana odluka da bude u stalnom zasedanju, radila i u subotu punih osam sati. Premijer Gojko Klickovic s resornim ministrima tokom vikenda sedeo je u skupstinskim klupama i tako je predsednik republike uzalud za subotu zakazivala sednicu Vlade RS u Banjaluci.

Kao i prethodnog dana svi su poslanici uglavnom izricali brojne i poprilicno teske kritike na racun svog predsednika dr Biljane Plavsic. Istovremeno je bilo dosta onih koji su, nakon bujice optuzbi, pozivali na izmirenje, pokajanje i nesto sto se u najkracem moze sazeti u apel predsednici - da se vrati u staro jato. Najveci deo rasprave sveo se na prve dve tacke dnevnog reda - o aktuelnoj politickoj situaciji u RS nakon raspustanja Skupstine i oceni ustavnosti odluka "prve dame RS" vezanih za ocenu rada MUP i suspenziju Dragana Kijca, ministra unutrasnjih poslova RS.

Zamenik ministra Kijca, Milenko Karisik optuzio je dr Plavsic da je pre par dana "naredila parapoliciji da zauzme Banski dvor i relej na Kozari", koji je kasnije cuvao Sfor. Teske reci izrekao je i Miroslav Toholj, nekadasnji ministar informacija, sada direktor paljanske televizije. Toholj je narocito akcentovao da je "odmah poslije izbora licnim kanalima dosao jedan covjek, koji je donio materijal u kome je na srpskom jeziku bila napisana projekcija politike, odnosno opstanka RS i srpskog naroda na ovim prostorima. Ja sam to procitao i rekao: 'ovo su gluposti'. 'Tacno, rekao mi je covjek, ali pazite - ko donese ovaj papir, ovaj program, ovaj projekat gospodji predsednik, taj radi za jednu mocnu obavijestajnu sluzbu' koju ja necu pomenuti. I taj papir je uskoro donio jedan od clanova njenog kabineta koga takodje necu pomenuti, a drzavna bezbjednost i MUP znaju ko je taj. Zato se, gospodo, glava gubi u stvaranju drzave. Sve da bi neko dokazao nesto, da istjera lopova iz grma. Licno bih oprostio, neki procenat kriminala u nasem narodu, ako sacuvamo drzavu. Jer ce drzava sama moci da rascisti s tim kriminalom."

Direktor SRT je izrazio svoje neslaganje sto se, "negativnom snagom, snagom otrova i poganog jezika", kako je rekao, vodi politika, umesto "vedrim osmjehom i snagom politickih argumenata i snagom koju crpemo iz naroda". "Sta je pogani jezik? Podseticu vas na vremena kad je pogani jezik ubijedjivao majku da treba da bude srecna sto moze da zapjeva nad grobom ili tijelom svog strijeljanog sina. Neko je tu majku ubijedjivao i uspio ubijediti da je dobro sto su joj ubili sina." Govoreci o "argumentima" dr Biljane Plavsic o lopovlucima u vrhu vlasti, Toholj je predlozio da se popise i sadasnja i bivsa imovina svih funkcionera RS, ali da se napise i koliki su bili troskovi i racuni gospodje Plavsic, njenih namjestenja po Beogradu, u Banjaluci, koliki su bili troskovi njenog brata i njegove zene i njenog bratica u Zenevi. Ja znam ko je platio njegovo namjestenje i boravak. To je covjek sa cinom jedne obavjestajne sluzbe. Da se napravi i taj saldo."

Toholj je misljenja da su oni (SDS) sami krivi sto su na funkciju predsednika predlozili "slabu licnost, mentalno, fizicki i u duhovnom smislu", poredeci predsednicu sa eks-premijerom Rajkom Kasagicem, koji "zamalo ne srusi to malo drzave sto je stvoreno".

Podsecajuci prisutne da su svi u sali pod zakletvom (Jevandjelja) otac Savo Knezevic, poslanik iz Teslica molio je da se okane inata i predlozio da se "ode kod profesora Biljane Plavsic i s njom razgovara. Nemamo mi pravo da idemo tako nisko i da nasi dusmani u tome onda uzivaju".

Nacelnik resora drzavne bezbednosti Dragisa Mihic izneo je neocekivano mnogo podataka vezanih za problematicne firme "Selekt-impeks" i "Centreks" koje su pod kontrolom drzavne sluzbe bezbednosti. Zanimljivo je i to sto se predsednik RS trudila da veci deo profita tih drzavnih preduzeca za "specijalne namene" ide u budzet. Mihic je rekao da su to firme koje su, nakon podmirenja obaveza drzavi profit delile na tri dela - trecina je isla za kampanju, trecina za socijalne svrhe, a ostatak MUP-u "za posebne namjene". Za vreme izlaganja (i kasnije u pauzama) bilo je predloga iz publike da se drzavna tajna ne otkriva bas do te mere, ali je pobedilo ubedjenje da je to "brz demokratski pomak mlade drzave" i Mihic je izneo gotovo sve brojke oko nafte, cigareta, kafe, pica i ostalog sto je u RS uslo trgovinom iz "MH Federacije", kako stoji u izvestaju. "Tacno je da je firma registrovana na nepostojece lice", rekao je, pored ostalog Mihic, navodeci pre svega bezbednosne razloge, kao i to da je takav posao normalan u svim drzavama, posebno "kada se od neprijatelja ostvari visestruka novcana dobit."

Vojislav Radiskovic, poslanik u Predstavnickom domu BiH iz Republike Srpske govorio je o "imputiranju" kako je dr Plavsic primila pet miliona dolara u svajcarskoj banci, sto je za njega "dovoljan razlog da se neko isporuci". Onaj predizborni portret Biljane Plavsic "sada se u meni mijenja", rekao je Radiskovic i poslanike upozorio na "pricu" kako se "u svijetu misli da u srpskom narodu postoje snage oko Karadzica, Krajisnika i Buhe, koje su lose i one dobre, okupljene oko Biljane Plavsic".

Veci broj poslanika pominjao je bivseg predsednika RS dr Radovana Karadzica. Rec je, naravno, o zahvalnosti na onome sto je ucinio i zastiti od napada, kako medjunarodnog faktora tako i "onoga kome je prvi digao casu", kako je rekao poslanik Stanko Ivasevic, misleci na Biljanu Plavsic. "Gospodjo, nemojte goniti Karadzica", naprosto je zavapio sa govornice poslanik Borivoje Sendic, rekavsi da je Karadzic bio taj koji "nije dao da nijednom Srbinu ne podje ni krv iz nosa".

Poslanik iz Trebinja Bozidar Vucurevic je, posto je rekao da je "za nasu prvu damu ova skupstina davno jos raspustena", preneo poruku boraca iz Hercegovine - da se ne vraca "ako popustis gore". Nekom ce suditi Bog, nekom drzava, nekom oboje, kazao je Vucurevic uz prethodno dosta epskog u svom izrazu, uz opasku da u politici "nema popravnog, niti kompromisa". To za njega znaci kao "gasiti slamom vatru". Inace predsedniku RS "treba priznati sve zasluge i sacuvati je od propadanja, kao i RS". Radikal Niko Perkovic je rekao da su oni za raspustanje culi tek po dolasku na Jahorinu, ali da su odlucili sesti u klupe sve do odluke Ustavnog suda.

U iscekivanju odluke Ustavnog suda poslanike i deo javnosti opredeljenih za ono sto se krajem vikenda culo na Jahorini, narocito je osokolilo ekspertsko misljenje profesora Radomira Lukica (nekadasnjeg profesora sarajevskog Pravnog fakulteta, rodom iz Bijeljine), zamenika ministra inostranih poslova RS. Lukic, koji je pisac i prvog ustavnog teksta i svih amandmana, na pocetku svog obracanja poslanicima rekao je da clan 5. Ustava RS iskljucuje predsednicki sistem i da postoji sef drzave, Vlada, Skupstina... Poseban clan (69.) uredio je podelu vlasti po kojoj izvrsna pripada Vladi, sudska - sudu, a zastitu zakonitosti obezbedjuje Ustavni sud. "Ne znam kako je, monarhista po ubijedjenju, nasa predsednica dosla do toga da je ona u stvari (o)stala na pozicijama Luja XIV. Stoga sam misljenja da nema nikakvog ustavnog osnova da predsednik RS formira 'Vladu nacionalnog spasa' i to bi, ako se desi, samo pokazalo ko se drznuo da izvrsi drzavni puc i da se oglusi o Ustav.

U tom slucaju drzavni udar bi izvrsio predsednik, a isto tako predsednik ne bi imao mogucnost da vrsi promjene iz sastava Vlade." Lukic je, citirajuci Njegosa ("Nema posla u plaha vladara"), rekao da je predsednik Republike "prvo dosao u sukob s jednim ministrom, pa kada je premijer zastitio ministra onda je proradio inat i ona je rekla: e, sad cete svi otici, a ja cu ostati. Ona je, istina, imala i jedan drasticniji uticaj na Vladu (amandman 41), ako ocijeni da ne radi dobro, ali joj u tom slucaju treba dvadeset glasova narodnih poslanika."

Govoreci o izlazu, Lukic je naveo dva - pravni i moralni. Sto se, pak, tice odluka predsednika RS za to postoje, najpre Ustavni potom Vrhovni sud, ali je rekao i to da "elementarna drzavnicka mudrost nalaze da se sacekaju odluke sudova ('u pravo vrijeme') i da bi trebalo zastati u daljim 'medjusobnim akcijama'". Po njegovom sudu Ustav je prekrsio predsednik Republike, "inace, covjek koji nije znao da koristi crveno dugme", rekao je na kraju Lukic.

Dragan Banjac