KONCERTI DUA CHIC COREA-GARY BURTON I GRUPE GROOVE COLLECTIVE

Sesto vece letnjeg jazz festivala u Centru "Sava" dugo ce se pamtiti. Duo Chic Corea (klavir) i Gardz Burton (vibrafon) u dvosatnom koncertu pred oko dve hiljade posetilaca dostigli su same vrhove kreativnosti, inspiracije, tehnicke virtuoznosti i svega onoga sto jazz cini najrelevantnijom formom savremene muzicke umetnosti. Na zalost, koncert sastava Groove Collective, sedme festivalske veceri, nije bio na nivou festivala u celini.

Iako svake godine odvoje bar nekoliko termina za zajednicko muziciranje, Chic Corea i Gardz Burton novi materijal nisu snimili vec 14 godina. Najzad su pripremili album pod nazivom "Native Sense" ("Urodjeni osecaj"), koji ce promovisati na koncertima tokom ove godine. Muzicko partnerstvo dvojice virtuoza i profesora na Berklee jazz akademiji u Bostonu traje vec cetvrt veka, a zasnovano je pre svega na velikom uzajamnom postovanju, razumevanju, intelektrualnom duhu i toplom prijateljstvu. Corea kaze da voli da radi u grupi, ali da svaka takva zajednica, poput braka, ima svoje vremensko ogranicenje i sadrzaj koji se vremenom iscrpe. Jedino muzicko partnerstvo kome se uvek rado vraca i nikada ga nece raskinuti je ovaj odnos s Burtonom.

Zahtevajuci da se na pozornicu dvorane i proscenijumu ispred instrumenata postave stolice za publiku, Corea i Burton su uspeli da u velikoj dvorani Centra "Sava" dobiju kamernu atmosferu, koja odgovara njihovoj muzici. Zapoceli su poznatom temom s Cikoovog solo albuma "Mdz Spanish Heart", da bi zatim pristupili naslovnoj temi i ostalom materijalu sa novosnimljenog albuma "Native Sense". Cudna kombinacija jazza, klasike i tango muzike prosto je nosila izvodjace do izvodjackog transa. Kao da je svirao jedan covek s cetiri ruke, a to nije bilo samo na nivou uvezbanosti i iskustva dvojice muzicara koji se dugo poznaju i sviraju zajedno. Kada su na bini Corea i Burton su zapravo jedna bozanska dusa.

Redovni deo programa trajao je oko sto minuta i obuhvatio je posvete velikanima kao sto su Lee Konitz, Miles Davis, Thelonius Monk... Jedna od numera bila je i adaptacija kompozicije s albuma koji je Corea nedavno uradio u cast pijaniste Buda Powella. Iz "klasicnog" jazz konteksta iskocile su "Bagatela br. 6" Bele Bartoka i "Tango '92". Ova potonja je tema za film koju je Corea komponovao po narudzbini iz Holivuda, ali se na kraju nije nasla na filmu. Eto, cak i velicina njegovog ranga dozivi da mu se odbije naruceno delo. Ali to nije sprecilo ovu kompoziciju da nadje svoju publiku...

Ono sto je predstavljalo poseban kvalitet koncerta je fascinantna beogradska publika. Iako duo Corea-Burton nema reputaciju komercijalnosti, ovo vece bilo je mozda i najposecenije od svih. Kultura slusanja i prepoznavanja vrhunske umetnosti od strane publike prosto je nosila muzicare na sceni. Zato je koncert okoncan s tri bisa, posle puna dva sata svirke. Na bis su Corea i Burton izveli legendarnu Cikovu kompoziciju "La Fiesta", s albuma "Crdzstal Silence" njegove grupe Return To Forever iz 1972. Konacni rastanak je bila minijatura iz Gersvinove opere "Porgi i Bes".

Posle umetnickog vrhunca koji je festival imao na svojoj sestoj veceri, vec sledeceg dana je usledila i njegova najniza tacka. Muziciranje sastava Groove Collective bilo je vise primereno sporednom programu festivala u basti, ili nekoj diskoteci na otvorenom. Vesela skupina iz Njujorka je licila na AKUD "Zikica Jovanovic Spanac" na gostovanju u prijateljskoj nesvrstanoj Mongoliji, ali je za cudo probudila vece interesovanje nego recimo Jazz Passangers (sa Debbie Harrdz) ili Ronnie Earl. Izgleda da se oni koji pomodno prate "acid jazz" pokret kod nas regrutuju iz redova ljubitelja domace dance muzike tipa Mobi Dik ili Djogani fantastiko. Atmosfera u velikoj sali Centra "Sava" vise je licila na cas aerobika nego na nesto sto ima ikakve veze s festivalom, pa cak i siroko protumacenim izrazom jazz.

Srdjan D. Stojanovic