Ponedeljak, 7. jul 1997.

POVODOM SKUPSTINSKE DEBATE O PREDLOGU ZAKONA VLADE SRBIJE O LOKALNOJ SAMOUPRAVI

Trka bez pobednika, ili nova trgovina?

Samo sto je proporcionalni princip proglasila svetinjom, Vlada Srbije preko noci menja stav, vraca se vecinskom sistemu, ostavljajuci privid da izlazi u susret opoziciji

Amandman po amandman Skupstina Srbije "osvaja" Vladin Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, priblizavajuci se, prema tvrdnjama socijalista, evropskim standardima i demokratizaciji drustva, a po oceni opozicije, ali i nepristrasnih analiticara - sve "bezdusnijoj centralizaciji", "drzavnoj samovolji", i "tiraniji".

Za protekla cetiri dana rada, poslanici su, istina, stigli tek do drugog clana ovog obimnog dokumenta, ali svaka pomisao da bi se socijalisti jos i mogli prizvati pameti i odustati od ovog "zakona opasnih namera", gubi smisao pred cinjenicom da je Vladin koncept presao "kriticnu tacku" onog trenutka kada je usvojen u nacelu.

Mamac za opoziciju

Utisak stvoren u javnosti da je vlast ucinila opoziciji ustupak time sto se odrekla proporcionalnog sistema izbora opstinskih i gradskih odbornika, iznenada otkrivsi jos "optimalnije" i "demokratskije" resenje - vecinski jednokruzni sistem izbora odbornika - u sustini spada, po oceni strucnjaka, u jos jedan od njenih cuvenih marifetluka. Sve racunice govore da je to, uz ocekivano povecanje broja izbornih jedinica, zapravo drugo ime za proporcionalni sistem u kome pobedjuje najjaca partija.

Tvrdnja glavnog tvorca ovog kontroverznog zakona, potpredsednika republicke Vlade prof. dr Ratka Markovica, da je pobedila struja u SPS koja zagovara vecinski sistem, nije dovoljno ubedljiva, a jos manje da na promenu stava SPS nije uticao raspad koalicije "Zajedno" i saznanje da to umanjuje sansu opozicije da pobedi na narednim izborima.

Socijalisti nisu, kako se to nezvanicno moze cuti i u Vladinim krugovima, iznenada odustali od proporcionalnog sistema, vec su ga u poslednjem trenutku ubacili u zakon kao mamac za koji se opozicija oberucke uhvatila i krenula u zestoku kampanju protiv njega. Prelaskom na vecinski sistem, i to dok je jos trajala nacelna debata u parlamentu, prakticno se demokratama, koji su bili najveci protivnici proporcionalnog izbornog principa, izbija vazan adut u kampanji skidanja zakona sa dnevnog reda.

Sami sebe prepisuju

Najbolji dokaz da je jos od ranije postojao neki scenario, jeste potonja skupstinska debata u kojoj se o izbornom sistemu, takoreci, nije ni raspravljalo, osim sto su pojedini socijalisti pozurili da iskazu svoju lojalnost Vladi, pozdravljajuci njeno "bogatstvo ideja". Ovom diplomatskom formulacijom, kao i onom da "ne favorizuju nijedan izborni sistem", socijalisti su se obezbedili za slucaj da se Vlada, tokom zasedanja, opet predomisli i ponudi neko novo resenje.

Jer, ono sto je za vlast danas svetinja, sutra vise ne mora da bude, sto je, uostalom, i sam profesor Markovic priznao, potvrdjujuci da se izborni sistem menja zavisno od odnosa politickih snaga. Ono sto je, medjutim, manje poznato to je da je Vlada, amandmanom koji je "podmetnula" mladom socijalisti Natasi Gacesi, prepisala iz odeljka o vecinskom jednokruznom sistemu iz prve verzije zakona o lokalnoj samoupravi, koja je jos krajem 1994. usla, a ubrzo potom na volseban nacin izisla iz skupstinske procedure. I to ne, kako se tada nezvanicno govorilo, zbog velikog broja amandmana koje je valjalo izuciti, vec zbog toga sto jos nije bila nadjena formula kako taj jednokruzni vecinski sistem staviti u funkciju raspleta "kosovskog cvora".

Jos tada su socijalisti shvatili da im jednokruzni izborni sistem vise odgovara, jer im rasipanje glasova na vise opozicionih stranaka u startu donosi pobedu. Praksa je pokazala da opozicija ima sansi za pobedu u drugom krugu kada "zbije redove" oko jednog kandidata.

Tvrdnje demokrata, opet, da im u ovom trenutku ponudjeni vecinski sistem odgovara, jer ce to "naterati opoziciju da se odmah ujedini, takodje ne deluje preterano uverljivo, znajuci, izmedju ostalog, da je ona jos 1994. ostro reagovala kad je Vlada prvi put izisla sa takvim predlogom.

Stoga, ko je u ovom slucaju pobednik - da li opozicija koja opstruira parlament ne bi li sprecila donosenje ovog kontroverznog zakona, ili vlast koja, izgleda, ni za pedalj ne odustaje od osporenih resenja (ako je tacno da neka podmece pod drugom firmom) - znace se, mozda, tek posle izbora. Sem ukoliko, naravno, cela ta farsa ne vodi nekoj novoj trgovini.

To sto vlast ne odustaje od svog zakonskog predloga, pa makar poslanici u Skupstini docekali i jesen, samo je dokaz vise da joj je do njega posebno stalo jer ce, uprkos tvrdnji da nece biti prevremenih lokalnih izbora, neke vanredne mere, ipak, u nekim opstinama, sigurno "izazvati".

Put ka represiji

Primena vecinskog sistema na Kosmetu, uz uvodjenje dvodomih skupstina, automatski stavlja "van igre" (bolje reci - uvodi u igru) one opstine sa manjim brojem preostalih Srba i Crnogoraca. Kako nema sansi da se Albanci odazovu na "ravnopravno" ucesce u (samo)upravljanju, lako se moze dogoditi da kosovskim opstinama u kojima gotovo i da nema Srba (poput Glogovca ili Kacanika), upravljaju samo Srbi. A kako ce biti nemoguce formirati dvodome skupstine, lako se moze dogoditi, sto je, izgleda, i namera zakonodavca, da Kosovom upravlja republicka Vlada, kao nastavak prinudne uprave, odnosno represije u juznoj pokrajini.

Ova maratonska sednica republickog parlamenta, koja se posle pauze za julske praznike, nastavlja u utorak, sve vise lici na mrtvu trku bez pobednika. Ne moze se opoziciji poreci izvesna moralna satifakcija, sto je, posle dvomesecne zestoke kampanje protiv Vladinog koncepta lokalne samouprave, uspela da napravi sebi solidnu medijsku promociju i pritom izdejstvuje promene, ili bar stvori privid da je pod njenim uticajem Vlada odustala od proporcionalnog sistema izbora odbornika kao najnedemokratskijeg resenja. S druge strane, s donosenjem zakona, uprkos opstrukciji, socijalisti postaju formalni pobednici makar to bila i pirova pobeda.

M. Torov

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /