Portret: Biljana Plavsic, predsednica Republike Srpske

Zalaganje Biljane Plavsic za odbranu ustava i zakona i njena volja da saradjuje sa medjunarodnom zajednicom su dobrodosli. A da li i dovoljni ili pak zakasneli, ostaje da se vidi. Tek, u ovom trileru, koji je zasigurno i rezultat politike "ratom do mira" ,jedan od njenih aktera sada zeli da uvede kakva-takva civilizovana pravila igre. Po cenu funkcije i(li) zivota?

Vojislava Vignjevic

Iako postoje razlicite verzije pozadine policijsko-finansijsko-mafijaskog trilera koji se ovih dana kovitla izmedju Beograda, Pala i Banjaluke, najmanje uverljivo zvuci ona po kojoj je u pitanju tradicionalna srpska nesloga, iliti zla kob koja stalno prati "nebeski narod". Drugim recima, od kako je 29. juna po povratku iz Londona Biljana Plavsic zadrzana na surcinskom Aerodromu zarad informativnog razgovora, dogadjaji koji su se munjevito nizali (poslednji, dok pisemo ovaj tekst, nosi datum 3. juli a obelezila ga je vest da je predsednica Republike Srpske raspustila Skupstinu i zakazala vanredne izbore) pokazuju da nije u pitanju tek kavga izmedju nekadasnjih prijatelja i saboraca u odbrani svekolikog srpstva.

Sa obe strane Drine, i to moze znaciti nesto, u gotovo istovetnom momentu upozorava se na opasnost od drzavnog puca. Plavsicka je tako nazvala nenadan "docek" koji joj je ovde priredjen i sve potonje sto je usledilo ukljucujuci i pripadnike Sfora koji su zaokruzili njenu banjalucku kancelariju da bi je zastitili od uniformisanih "gostiju" koje su poslali Krajisnik i Karadzic. S tim sto je za udar optuzila Karadzica recima "bivsi predsednik upravlja Republikom Srpskom". A i opozicija u Srbiji kao i vlast i opozicija u Podgorici su vec vise puta upozorili da bi menjanje Ustava po Milosevicevoj meri sefovanja SR Jugoslavijom znacilo drzavni puc koji "nece proci". Mozda je svaka slicnost izmedju ovih dogadjaja plod puke slucajnosti, ali je tesko oteti se utisku da se scenariji puceva ne stancuju na onom mestu gde su se gotovo deset godina neki druge vrste i namene smisljali i realizovali.

Ne bi, medjutim, valjalo zanemariti jos jednu od verzija po kojoj treba povezati dva dogadjaja koja su se poklopila - odlazak Biljane Plavsic u London i hapsenje Slavka Dokmanovica, bivseg gradonacelnika Vukovara. Ako ni zbog cega drugog a ono stoga sto se ova verzija naslanja na proslomesecni boravak Medlin Olbrajt, americkog drzavnog sekretara, i njen susret sa predsednicom Republike Srpske pa se spekulise i sa mogucnoscu da je Plavsicka zato "pustila niz vodu" Radovana Karadzica optuzenog za ratne zlocine koga Hag (kao i Ratka Mladica ali i oficirsku trojku iz Beograda) nestrpljivo ocekuje. I zato, moze biti, ovaj, ali ni dedinjski hazjajin nece pustiti nju, Plavsicevu, jer je ulog u tom trileru prevelik i previsok. A da je i "gospodar Slucaj" u sve umesao prste pokazuje to sto je predsednica RS konkretizovala (!) jednu staru parolu i jos uvek aktuelnu proklamaciju predsednika Srbije - borbu protiv kriminala. Izasla je sa podacima o mracnim i mutnim, krijumcarskim poslovima firmi koje su pod Karadzicevom i Krajisnikovom kontrolom ali izgleda i patronatom ovdasnjih mocnika i suspendovala prvog coveka policije Dragana Kijca, odanog bivsem predsedniku Republike Srpske i najtrazenijem coveku sa Pala.

Paralela se najzad moze povuci i izmedju strana koje su protiv Plavsicke i tamo i ovde. Ilustracije radi, Dragan Kalinic, predsednik Skupstine RS kaze da "medjunarodna zajednica u pokusajima destabilizacije RS nalazi saveznike medju nasim politicarima", a portparol Socijalisticke partije Srbije, Ivica Dacic, s danom, doduse, zakasnjenja, izrice gotovo isti sud: "Posto RS nije vojno porazena, sada je strani faktori destabilizuju". Ocito je da se radi o sinhronizovanom napadu na predsednicu Plavsic a blizu je pameti da se glavni konci vuku iz Beograda.

Kako to, medjutim, "carica Biljana", kako su je Srbi u vreme "oslobadjanja srpskih teritorija" u Bosni, dok je obilazila prve linije fronta nazvali (i nekoliko oklopnih vozila nosi njeno ime) posta heroina? Makar za kratko, koja se bori protiv zla, kriminala, nepravde. Kada je bila za jos gore zlo, rat... "do poslednje kapi tudje krvi". Dovoljno je podsetiti samo na njene izjave da je etnicko ciscenje "sasvim prirodna pojava" ili da "sest miliona Srba mogu da izginu da bi ostalih sest zivelo u slobodi". Za kriminal je znala, sve ovo vreme, kako je i priznala ovih dana, a kaze da joj je to najveci greh (!) sto narodu nije rekla istinu. Ne smatra, dakle, da je greh bio besmisleni rat koji je pokrenut u Beogradu ali prihvacen od mnogih poput nje i van atara prestonice, pa naravno i to govori da je, iako omeksanih stavova, i dalje dosledni nacionalista. Sto ne podrazumeva, dakako, da sada nije shvatila, za razliku od drugih boraca za isti cilj, ujedinjenje svih srpskih zemalja, sve otvorenije i ostrije poruke medjunarodne zajednice i to posebno kada je rec o sprovodjenju Dejtonskog sporazuma, ciji je, izvesno vreme, bila zestoki protivnik. Upravo zbog ovih drugih koji, za razliku od Plavsiceve, nisu razumeli koliko je sada sati, zanimljivo je navesti deo obrazlozenja Vlade RS kojom je ponistena odluka Biljane Plavsic da suspenduje ministra policije: "Takvim pristupom funkciji drzavnih organa i institucija i odlukama suprotnih Ustavu RS Biljana Plavsic se svesno ili nesvesno stavila na stranu onih sila koje pogresnom implementacijom Dejtonskog sporazuma zele da poniste RS".

Na pocetku krvave jugoslovenske drame Biljana Plavsic bice upamcena kao poslednji clan uzeg srpskog rukovodstva koja je 20. maja 1992. izasla iz Sarajeva. Nakon sto su, po njenom naredjenju, srpski vojnici zaustavili konvoj muslimanske dece na Ilidzi i drzali ih kao taoce sve dok nije, sa porodicom, bezbedno stigla na Pale, a dva meseca ranije izljubila je Zeljka Raznatovica Arkana, posto je"oslobodjena" Bijeljina. Plavsiceva je ranije bila veran saradnik Radovana Karadzica, ali je kasnije, u nekoliko navrata govorila da Karadzic nije legitimno izabran predsednik jer ga je izabrala Skupstina na Palama a nju narod na referendumu. Cesto je kritikovala njegove bliske saradnika a otvoreno je podrzala banjalucke pobunjenike iz akcije "Septembar 1993".

Od dolaska na mesto predsednika Republike Srpske nakon Karadzicevog povlacenja maja prosle godine ona zapravo nema pravu polugu vlasti. Kontrola nad policijom je u rukama Karadzica i Krajisnika koji su sprecili da Vlada RS inace lojalna obojici, iz svog ratnog sedista Pala bude preseljena u Banjaluku, jedini vazan urbani i industrijski centar u Republici Srpskoj. Predsednica RS je dospela u izolaciju ne samo zato sto se zamerila tvrdoj liniji bosanskih Srba zbog pokusaja da iskoreni korupciju, vec i zbog protivljenja sporazumu o specijalnim i paralelnim vezama izmedju RS i SRJ koji je potpisan marta ove godine. Prvi zahtev za njeno smenjivanje dosao je nakon njene ostre ocene o sporazumu za cije je potpisivanje optuzila Krajisnika tvrdnjom da je time preksrio Ustav RS.

"Unutrasnja situacija u RS postala je haoticna posle potpisivanja sporazuma". Ovakvim i slicnim ocenama "gvozdena ledi", kako je takodje zovu, aludirala je na glavnog tvorca Sporazuma Slobodana Milosevica koga je pored ostalog osudila i za izbornu kradju novembra prosle godine, pozdravljajuci demonstracije u Beogradu. "Milosevic je trebalo da izadje pred srpski narod i javno se odrekne komunizma, zatim da od naroda zatrazi oprostaj i obeca da nikad vise nece uvoditi komunizam medju Srbe. On je svojevremeno ucinio mnogo za Srbe, ali nije ispunio njihova ocekivanja". Tako je ocenila jednom ranijom prilikom Milosevica u vreme kada nije htela da mu pruzi ruku u Skupstini na Palama 1993, a maja 1995. ga kritikuje smatrajuci ga odgovornim zato sto joj nije dozvoljeno da udje u SRJ i prisustvuje svesrpskom parlamentu koji se odrzavao u Beogradu. Zamerajuci mu pritom i da "vec duze vreme saziva poslanike Skupstine RS koje pedantno odabira" sto tumaci kao pokusaj Milosevica da razbije drzavno rukovodstvo Republike Srpske.

Plavsiceva nema simpatije ni za Miru Markovic za koju misli da je "zla i vlastoljubiva, sklona manipulacijama, spletkama i lazima". Antipatija je, medjutim, obostrana pa M. Markovic pise u svom dnevniku u "Dugi" maja 1995. da B. Plavsic "ima sklonosti da arci sopstveni narod", da "nije zdrava", i da je "podseca na doktora Jozefa Mengelea koji je na slicna nacin eksperimentisao sa izdrzljivoscu nekih nacija".

Zalaganje Biljane Plavsic za odbranu ustava i zakona i njena volja da saradjuje sa medjunarodnom zajednicom su dobrodosli. A da li i dovoljni ili pak zakasneli, ostaje da se vidi. Tek, u ovom trileru, koji je zasigurno i rezultat politike "ratom do mira" jedan od njenih aktera, sada zeli da uvede kakva-takva civilizovana pravila igre. Po cenu funkcije i(li) zivota?