Izborni uslovi izmedju kampanje i antikampanje

Vojislav Kostunica predsednik DSS

- Posto su nasi stavovi oko izbornih uslova jasni, a u pozivu koji je uputila Vlada Srbije figurirala je rec dogovor, smatrali smo da nase stavove vezane za predstojece izbore treba da iznesemo na tom dogovoru - pocinje razgovor za "Nasu Borbu" predsednik Demokratske stranke Srbije, naglasavajuci da kada je rec o medijskom predstavljanju i finansiranju stranaka "postignuto samo verbalno razumevanje vlade i SPS za taj problem, jer bi nastalo niz problema, za njih, kada bi pokusali to "razumevanje" da regulisu u praksi".

- Stav socijalista prema izbornim jedinicama je nepromenljiv, jer oni od dvadeset devet izbornih jedinica nece odustati. Taj stav pravdaju izlaskom opozicije na savezne izbore, krajem prosle godine, na kojima je takodje bilo dvadeset devet izbornih jedinica. Socijalisti, medjutim, zaboravljaju da su na toliki broj izbornih jedinica oni dosli krsenjem Ustava jer je promenjen savezni zakon o izbornim jedinicama bez potrebne dvotrecinske vecine. Nikakvog racionalnog razloga za promenu izbornih jedinica nema, osim zelje vladajuce stranke da eksperimentisanjem brojem jedinica i izbornim sistemom ostane sto duze na vlasti. Na razgovorima oko izbornih uslova, jedan od socijalista je u jednom trenutku odmahnuo rukom rekavsi kako za fer izborne uslove nema vise vremena. Vremena za izborne uslove je bilo i to u proteklih sedam godina.

V.K.: Sve ono sto je napisano u sporazumu koji su potpisale dvanaest opozicionih stranaka. Dakle, izmedju ostalog, devet izbornih jedinica niti jedna vise, citav niz mehanizma kontrole izbora od birackih spiskova do unosenja glasova u kompjuter. Kada je rec o finansiranju stranaka da se to pitanje regulise odgovarajucim propisima. tj. da se stranke finansiraju iz drzavnog budzeta srazmerno predhodnim izbornim rezultatima ali i ogranicavajuci sredstva koja se finansiraju u kampanji. Drugim recima, hocemo kontrolu utrosenih sredstava za sve stranke. Moram da kazem ukoliko socijalisti ostanu pri svom zahtevu za dvadeset devet izbornih jedinica, razgovora oko izbornih uslova vise nece biti.

NB: I oko izbornih uslova opozicija je ispoljila svoje tradicionalno nejedinstvo. Koliko je neprihvatanje dogovora oko minimum izbornih uslova, od strane SPO i Seseljevih radikala, dala pocetnu prednost socijalistima u pregovorima oko predstojecih izbora?

V.K.: Mislim da je mogla da da neku pocetnu prednost, ali kako se prilike menjaju da ce oni, koji se nisu nasli medju potpisnicima, zakljuciti da se pod postojecim uslovima ne moze ici.

NB: Da li je DSS spremna da se "zrtvuje" i da jedina ne izadje na predstojece izbore na kojima ne bi bilo ispunjeno ni minimum izbornih uslova?

V.K.: Demokratska stranka Srbije ce na vreme doneti odluku oko izlaska na izbore. Ja mislim da je ovo jedan od prelomnih trenutaka i da se mora razmisljati i na taj nacin jer se radi o jednom principijelnom stavu. S druge strane, ja imam utisak da ce biti vise onih koji ce na slican nacin razmisljati. Drugim recima, nece biti vise situacije da jedna stranka samostalno ili u drustvu nekih manjih stranaka donese takvu odluku. Imam utisak da je svest o tome da bi izlazak na izbore pod neravnopravnim uslovima bio pre svega neodgovoran cin, dosta sazrela u sirem krugu stranaka i da je klub takvih strana sve veci.

V. Djordjevic

Vuk Draskovic, predsednik SPO

Vuk Draskovic je odbio da govori o uslovima pod kojima bi SPO izasao na izbore. "Ti stavovi su poznati jos od 5. marta," porucio je Draskovic preko sekretarice.

Tomislav Nikolic, potpredsednik SRS

SRS je spremna da razgovara sa parlamentarnim strankama o izbornim uslovima, ali se nece rukovditi njihovim odlukama. Dakle, bilo ko da resi u opoziciji da bojkotuje izbore to se nas ne tice ako se ne dogovorimo. Neka bojkotuju oni koji smatraju da treba da bojkotuju, a izadju oni koji misle da treba tako da urade. Svako tu sebi trazi racunicu i onaj ko bojkotuje izbore to cini iz nekog racuna, kaze Tomislav Nikolic, potpredsednik SRS.

Upitan zasto SRS nije prihvatila dogovor sa opozcionim strankama o izbornim uslovima koji su inicirali GSS i DSS, Nikolic je ustvrdio da ih niko nije zvao. "Mi razgovaramo sa onima koji nesto znace u politickom zivotu. Stranke koalcije "Zajedno" beze od SRS jer im to ne bi dozvolili mentori iz inostranstva", dodaje Nikolic.

Bojkot izbora je, po njegovim ocenama, nesto poslednje za cim bi jedna opoziciona parlamentarna stranka trebalo da posegne. "Time rizikujete da prestanete da budete parlamentarna stranka i da vas opravdano nema cetiri godine u politickom zivotu. Vise niko ne moze da vas opravda zasto vas nema u novinama, na radiju i TV", smatra Nikolic.

SRS do sada nije bojkotovala ni jedne izbore, cak ni u maju 1992. kada nijedna druga opozciona stranka nije izasla. "Osvojili smo tada 33 mesta u Vecu gradjana. Na narednim vanrednim izborima u decembru, koje je raspisao Dobrica Cosic, dobili smo 34 mesta. Znaci imamo standardno biracko telo, ljude koji u nas imaju poverenja i mi ne zelimo da ih izneverimo", naglasava Nikolic.

Povecanje izbornih jedinica sa 9 na 29, otpada kao adut za bojkot izbora. "Mnogo je lakse izaci na republicke izbore u 29 izbornih jedinica nego na savezne, a na savezne smo svi izasli. U svakoj izbornoj jedinici bi se biralo 7 do 12 poslanika. U tom slucaju tri najjace stranke imaju poslanike. Onaj ko je jak ne boji se 29 izbornih jedinica", ocenjuje Nikolic.

Radikali, medjutim, nikada ne bi presli preko povecanja izbornih jedinca "do te mere da se banalizuje i vecinski i proporcionalni izborni princip" i "potpune blokade medija kao sto je to bilo od 1993. do 1996. U tom slucaju SRS bi ozbiljno razmislila da bojkotuje izbore, ali to ne bi vezivala za ostale politicke stranke", zakljucuje Nikolic.

Zoran Djindjic, predsednik DS

Nepovecavanje broja izbornih jedinica, definisanje procedure kontrole izbora i formiranje visestranackog organa koji ce svakodnevno proveravati da li je povredjen postojeci Zakon o informisanju i medjustranacki dogovori o medijskom nastupu su uslovi pod kojima ce Demokratska stranka izaci na izbore.

- Ako se to ne postigne do dana raspisivanja izbora smatramo da oni nece biti odrzani, kaze Zoran Djindjic, predsednik DS.

Prvi uslov (nepovecanje broja izbornih jedinica), po Djindjicevim recima je najvazniji jer je najkonkretniji. "Na druga dva Socijalisticka partija Srbije ce verovatno lako pristati jer racunaju da ce ih kasnije izigrati", ocenjuje Djindjic.

- Kosovo daje deset procenata poslanika. Tamo nije moguca kontrola izbora i regularna kampanja, tako da ce onaj ko ima policiju i opstinske organe dobiti i tih deset procenata. Znaci, SPS vec u startu ima deset procenata fore. Dalje povecavanje izbornih jedinica znacilo bi samo dodavanje SPS-u na tih deset procenata i omogucilo bi da jedna partija sa 30 procenata glasova ima 50 procenata poslanika, objasnjava Djindjic, podsecajuci da je opozicija trebalo jos 1992. godine, kad se menjao Izborni zakon da insistira na Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, ili da ne izlazi na izbore.

Govoreci o uslovima u vezi sa kontrolom izbora, predsednik DS istice da treba na dan njihovog raspisivanja proglasiti dvomesecni moratorijum na sve potpise, faksove koji se salju iz Centralne izborne komisije.

DS ne trazi nove uredbe i dogovore o medijima, vec da se uspostavi organ koji ce kontrolisati sprovodjenje postojecih propisa.

- To sto mi imamo pet ili deset spotova, dva minuta u nekim emisijama, okrugle stolove je u redu ili ne. Vazno je, medjutim, to sto se sve deset dana pred izbore postavlja na glavu i pocinje bezocna propaganda u dnevnicima i informativnim emisijama u trenutku kada je suvise kasno za proglasenje bojkota izbora, a dovoljno vremena da se poniste rezultati predizborne kampanje opozicionih stranaka - upozorava Djindjic.

Izaci na izbore pod postojecim uslovima, po Djindjicevim ocenama, bilo bi porazavajuce za opoziciju.

- Znacilo bi da u trenutku velike snage demokratske opozicije pristajemo na statiranje i na unapred gubljenje izbora, zakljucuje Djindjic.