Svet tisine Zaka Kustoa

Poslednja Odisejeva plovidba

O istrazivacu podvodnih dubina, francuskom okeanografu Iv-Zak Kustou, ispisane su, i pre njegove smrti, desetine stranica i snimljeni kilometri filmske trake; ali pravu pricu o njegovom zivotu niko dosad nije ispricao. Ovaj covek, s harizmom i popularnoscu kakvu danas imaju samo filmske zvezde, ostao je zagonetka cak i za mnoge iz svoje okoline. Prava biografija o Kustou tek se ocekuje

Zorica Banjac

Velika sposobnost komuniciranja:
Kusto s amazonskim urodjenikom

Karakteristika velikih mitova je da se ciklicno obnavljaju, u razlicitim formama, podnebljima i epohama, pisao je Elijade. Anticki mit o Odiseju, lutalici i iustrazivacu nepoznate realnosti i paralelnog fantasmagoricnog sveta, obnavlja se periodicno, na razlicitim meridijanima: kao arapski mit o Sindbadu Moreplovcu, kao saga o velikom putniku Kolumbu i njegovoj brojnoj sabraci iz herojske epopeje "descobertas" (otkrice novih svetova), sve do, tek proizvedenih legendi o astronautima, osvajacima svemira. Pravi sinonim za Odiseja nasih dana i metafora vecitog putnika i istrazivaca nepoznatih svetova postao je Zak Kusto, francuski okeanograf, uz cije se ime moze prikljuciti niz epiteta: pisac, sineast, akademik, ekolog, politicar, pomalo spijun (vojni obavestajac u toku Drugog svetskog rata).

Iv-Zak Kusto umro je 25. juna u Parizu u 88. godini, par dana nakon svog rodjendana. Iako je za zivota snimio vise od stotinak dokumentarnih i tv-filmova i objavio petnaestak knjiga, iako su mediji pratili svaki njegov novi poduhvat i svako putovanje, ovaj vitalni, komunikativni Francuz ostao je velika enigma za svoje savremenike, narocito za svoje biografe. Mnoge knjige objavljene o njemu, narocito u SAD, Kusto je otvoreno prezirao: "Sve je to niz budalastina", izjavio je 1989. u intervju francuskom casopisu "Lire". "Prave podatke o meni zna samo jedna osoba u koju imam puno poverenje i ta osoba ce, posle moje smrti, objaviti moju pravu biografiju. Znam da me ta osoba nece izneveriti, da nece biti ni pateticna ni preterano hvalospevna - sto mrzim vise od svega", rekao je on. Da li je taj biograf od poverenja Suzan Sifelbajn, cije se ime bas ovih dana pojavljuje kao koautorsko na poslednjoj knjizi komandanta Kustoa. Knjiga "Covek, hobotnica i orhideja" predstavlja neku vrstu autobiografije i testamenta Odiseja - Kustoa i pojavice se ovih dana u francuskim knjizarama.

Na vest o Kustoovoj smrti vecina novinskih izvestaja zavrsavala se poeticnom slikom da je on zauvek zaronio u plave dubine. Nije sigurno da bi se slavnom okeanografu dopao ovaj lirski diskurs. Kratka poglavlja koja slede govore o najvaznijim etapama njegove biografije, onako sazeto i ogoljeno, kako je to sam Kusto govorio u raznim prilikama svog zivota.

KALIPSO

I Odisejevo i Kustoovo ime neodvojivo su vezani za ime Kalipso. U prvom slucaju radi se o nimfi, carobnici, u drugom slucaju rec je o legendarnom podvodnom plovilu, batiskafu, u kojem je Kusto ispitivao tajne mora i okeana sirom planete. Americki milijarder Ginis poklonio je 1950. godine Kustou jedan isluzeni podvodni lovac na mine, koji je ubrzo postao ploveca naucna laboratorija "Kalipso". Otada Kusto i "Kalipso" cine jedno: od Amazona do Crnog mora, od Pacifika do Dunava (sto je bila jedna od poslednjih, nedovrsenih ekspedicija komandanta Kustoa u godinama pred rat u bivsoj Jugoslaviji). Na svom batiskafu neumorni moreplovac istrazivao je dubine i pokusvao da otkrije tajne podvodnog sveta, ali i da resi vrlo konkretne probleme zagadjivanja i unistavanja nekih vrsta flore i faune. S vecinom vlada u zemljama mediternskog basena dobro je saradjivao, cak je bio pozivan od strane njihovih zvanicnika da odgovori zasto ribari u pojedinim zonama izvlace poluprazne mreze.

Visemesecna ekspedicija koju je Kusto organizovao tokom 1977. u vodama Mediterana dala je veoma iznenadjujuce rezultate, koji su uticali ne samo na njegova buduca zakljucivanja, vec i na razvoj ekologije u celini. Posle niza istrazivanja u vodenim dubinama i provere rezultata u Okeanografskom institutu u Monaku, na cijem je celu bio, Kusto je zakljucio da zivom svetu vise stete nanose mehanicka ostecenja i ljudska nemarnost (lov dinamitom i kocama, naprimer) nego realna hemijska i nuklearna zagadjenja. "Ono sto sam pronasao u Mediteranu nije se moglo opisati kao zagadjenje, vec kao ljudsko samounistenje", izjavio je Kusto. Taj rezultat je potvrdio, iznova, njegov kredo da je ekologija novi humanizam i da samo covek svestan svog mesta u Prirodi i zavisnosti od nje moze spasti sebe i planetu od unistenja.

AVANTURA

Druga rec , pored "Kalipso", koja se najcesce vezuje za Kustoa jeste "avantura". Ali on sam tu rec nije voleo, bolje reci - nije voleo kontekst neobaveznosti i besmislene igre i lutanja u koji se ta rec ponekad stavlja. "Avantura nema smisla sama po sebi, ona nije nista ako nema cilj", govorio je Kusto. "Nema govora da se plovi morima samo zato da bi se plovimo, da se nesto istrazuje samo zbog zadovoljstva koje pruza istrazivanje. Avantura radi avanture me ne privlaci, sve u zivotu mora imati cilj i razlog. A razlog zbog koga sam ja isao u sve ove avanture je uvek bio human. Sve moje akcije rukovodila je ljubav prema coveku i zelja da mu pomognem da bolje zivi, ma kako to pateticno delovalo."

ZIVOTNA PRICA

Iv-Zak Kusto bio je medijska zvezda, mnogo pre nego sto je ova sintagma usla u modu; bio je ekolog pre nego sto je iko ekologiju shvatao ozbiljno, uz to jedan je od najpoznatijih Francuza na planeti. Odrastao je u tipicnoj katolickoj porodici, odgojen u religioznom duhu, ali je vec u sesnaestoj godini usao u period sumnje, koji je, kako sam kaze, trajao punih trideset godina. "Danas sam sve vise ubedjen da postoji Nesto, ali sta? - to je ono sto me muci", rekao je Kusto u vreme kad je primljen u Francusku Akademiju (1989), u jednoj od retkih prilika kad je pristao da govori o svojim licnim stvarima. A religija je veoma licna stvar, smatra Kusto.

Radio je kao vojni obavestajac tokom Drugog svetskog rata, kao veza na liniji London-Lisabon. Zbog ogromne pomoci Pokretu otpora nakon rata, 1946. godine, bio je odlikovan Legijom casti. Jedna od njegovih najpoznatijih akcija bila je dobavljanje nemackih dokumenata koja su pokazivala da Nemci pripremaju napad na francusku flotu u Tulonu. Odmah je predao dokumenta gradonacelniku Tulona, ali je evakuacija kasno naredjena: tek nekoliko brodova je isplovilo u trenutku kad su Nemci napali i potopili veliki broj brodova.

BRAT

Dok je Iv-Zak dobio Legiju casti kao patriota koji je mnogo ucinio za Pokret otpora, drugi brat Kusto, Pjer-Antoan, osudjen je posle oslobodjenja na smrt zbog kolaboracije s Nemcima. On je bio glavni urednik lista "Ja sam svuda" koji je izlazio u okupiranom Parizu. Da bi spasao brata od egzekucije, Zak Kusto je zalozio sav svoj autoritet i ugled heroja Otpora. Napisao je peticiju sa molbom da se smrtna kazna zameni dozivotnim zatvorom i isao licno kod najvecih francuskih intelektualaca moleci ih da se potpisu. Vecina ih se odazvala, ali pravi rezultat, pomilovanje, doslo je tek nakon posete predsedniku Francuske Oriolu. On nije mogao odbiti molbu brata, jednog od najvecih francuskih heroja tokom rata.

POLITIKA

Neprijatna epizoda s bratom nije umanjila Kustoovu harizmu, a ni njegovu strast za politikom. Godine 1981. za dlaku je izbegao iskusenju da se kandiduje za predsednika Republike. "Zamalo da se upustim u tu avanturu", pricao je Kusto. "Povukao sam se u samocu dve nedelje i pomno razmisljao. Odustao sam kad sam shvatio dve stvari. Dobar ekolog ne sme pripadati nikome pojedinacno, on mora biti federalist; posto je ekologija planetarna stvar, njom je nemoguce baviti se na nivou samo jedne zemlje. Ostao sam tako izvan vlasti da bih bolje radio ovaj posao."

FILM

Na Festivalu u Kanu 1956. godine Kustoov film "Svet tisine" dobio je Zlatnu palmu. Koreziser ovog filma, s komandantom Kustoom, bio je slavni Luj Mal, u to vreme samo talentovani student filmske akademije. Iste godine film je nagradjen i Oskarom. Komandantu Kustou tako su otvorena vrata svih studija i televizijskih kompanija. Do danas slavni okeanograf je snimio vise od devedeset filmova o tajnama sveta pod morskom povrsinom. Filmove su otkupile sve svetske tv-mreze, a neki podaci govore da su doneli veci prihod i da su gledaniji nego "Dalas" i "Dinastija" zajedno.

DUBOKO PLAVO

Kada se kaze "duboko plavo", u Francuskoj svi najpre imaju asocijaciju na Kustoa a tek onda se sete istoimenog Besonovog filma, napisao je svojevremeno jedan filmski kriticar. Da li je Besonov film, cija se akcija odigrava uglavnom pod vodom, bio svojevrstan "omaz" velikom Kustou? Ako je mladi reditelj Beson i hteo da tako bude, slavni okeanograf nije voleo ovaj film: "To je fikcija ", izjavio je povodom premijere "Dubokog plavog" "a mene fikcije ne interesuju. Ta vrsta filmova, koji se zasnivaju na takmicenju dva ronioca, lici mi na pricu o takmicenju dve pijandure ko ce popiti vise viskija. Ovaj film je van domena mog interesovanja, jer glorifikuje takmicarstvo, dok takmicartstvo nije motiv ekologa."

KNJIGE

U Parizu ovog meseca treba da se pojavi biografsko-testamentarno- memoarsko-dnevnicka Kustoova knjiga "Covek, hobotnica i orhideja". Ali i pre ove knjige Kusto je objavio petnaestak drugih, uglavnom autobiografskog karaktera, o svojoj zivotnoj avanturi. "Meni nije potreban niko da opise moj zivot", tvrdio je Kusto. Ja cuvam sve papire, sva dokumenta i ne pokazujem ih nikome. Oni koji pisu o meni pisu uglavnom bilo sta." Pre petnaestak godina Kusto je preko svojih advokata dobio pravo da na svaku novu biografiju o sebi stavi preko naslovne strane naznaku: "Neautorizovano".

Brojne ankete pokazale su da je pored B.B., De Gola, Sartra, i jos ponekog velikana, Zak Kusto jedan od najpoznatijih i najpopularnijih Francuza u svetu. Pa ipak, ova nacionalna francuska velicina pisala je sve svoje knjige na engleskom, a ne na maternjem francuskom jeziku. "Kad pisem na francuskom, to mi je nekako suvise neobavezno; kad pisem na engleskom, razmisljam koju cu rec upotrebiti. I zato mi se cini da sam bolji, ozbiljniji na engleskom", objasnjavao je Kusto.

Pisao je svaki dan, makar po stranicu teksta. Ideal kojem je tezio u pisanju bila je, po njegovim recima, jednostavnost. Lisiti izraz svake pateticnosti, nakicenosti, raspricanosti, laznog lirizma, a da tekst ipak ostane zanimljiv, to je po meni najteze postici, govorio je Kusto.

JAVNOST, HARIZMA

Nijedan covek nije svetac za sve, kaze jedna francuska poslovica. Svaka legenda ima dvostukuku tendenciju rasta i smanjivanja. Oni koji su zeleli da umanje nesumnjivu Kustoovu harizmu prebacivali su mu da je suvise eksponiran u javnosti, da u njegovim filmovima nema gotovo nijednog kadra gde se on ne pojavljuje. "Kad ste cesto u medijima i kad radite neki nesvakidasnji posao, nuzno je da se oko vas stvori nesto sto bi moglo da lici na kult licnosti", odgovarao je Kusto na optuzbe da svesno neguje licni mit. Od trenutka kada sam snimio "Svet tisine", koji me kao vedetu lansirao u javnost, ljudi ne prestaju da traze autograme od mene. Ali ja ne smatram da je to kult licnosti, niti to misli iko u mojoj okolini. Ono sto neki zovu kultom svog JA, za mene je prosto receno odanost mojih saradnika. A ona se zasniva na tome sto mi veruju: ja ne govorim gluposti, nisam neznalica, moj rad daje rezultate i povrh svega - ono sto radim nije motivisamno finansijskim razlozima. Svi prilozi koje dobijam za istrazuvanja idu u moju fondaciju, a ne na moj racun.

U svojim istrazivanjima Kusto se rukovodio jednim pravilom, koje nikada nije prekrsio: nije pristajao da ga bilo ko sponzorise, prihvatao je samo donacije: "Ne bih mogao da zamislim svoju "Kalipso " kako plovi preko okeana sva iscrtana reklamama i imenom nekog sponzora. Tako isaranih jedrilica, camaca i hidroglisera ima danas na hiljade po svim morima i prosto se cini da postaje vazniji onaj ko placa reklamu za svoj proizvod nego misija koja se iz toga finansira."

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /