Duge cevi i dugi prsti

Tesko je predvideti kako ce se okoncati neopozivo objavljeni rat medju patriotama, sigurno je jedino da u toj ligi ne igra nijedna ekipa za koju vredi navijati

Sta se to desilo sa ovdasnjim svetom, njegovim vrednostima i merilima (i merom!), da Biljana Plavsic, zena koja je, onomad, unapred pobila sest miliona Srba i koja se o ne-Srbima izrazavala onako kako se internatske gospodjice izrazavaju o bubasvabama, odjednom postane Heroina Meseca, Jovanka Orleanka borbe za pravdu i demokratiju, a da pri tom nikada nije opovrgla nijedan od svojih poznatih stavova koje bi i Zan-Mari Le Pen odbacio s gnusanjem, zavapivsi "sklonite od mene ovo rasisticko smece"?! Naravno, politicka pragma ide uvek za najboljim resenjima ovde i sada, i ne bavi se moralistickim primedbama, a novinarsko i citalacko pamcenje obicno je tek neznatno duze od pileceg. Mozda je zaista (u)zaludno baviti se "idejnim profilom" gdje Plavsic, ako su vec svima pogledi uprti na drugu stranu, ka prepunim dzepovima paljanske vrhuske i njenih dedinjskih pokrovitelja.

Ove patriote po zanimanju usle su u istoriju, kao svetski poznati i priznati negativci, zahvaljujuci dugim cevima, a sada pokusavaju da se iz nje elegantno izvuku uz pomoc dugih prstiju: ljubav prema Otadzbini i gadljiva mrznja prema Inoverniku su uzvisena i plemenita osecanja, ali daj da vidimo od cega se zivi! Moralno zgrazavanje koje celokupna srpska nerezimska javnost iskazuje prema ovim sumskim Arsenima Lupenima zaista je dirljivo; jedini problem je u tome sto ono iznova dokazuje da se za malogradjanina sve, pa i eticka pitanja, uvek vrti samo oko novca: ili ga krade, ili se zgrazava sto neko drugi to cini. U svakom slucaju, to je jedino sto moze da ga prene iz ucmale nezainteresovanosti za to sta neko radi u njegovo ime. Proterati stotine hiljada ljudi iz svojih domova i pobiti hiljade i hiljade civila, to je O.K. - pa, "rat je"! Ali, poslovati s neprijateljem i bogatiti se na svercu i drugim varijantama balkanskog "bizmisa", oh, to je zaista strasno - kakve bezosecajne kreature to mogu da cine? Smem li, u takvom okruzenju, da priznam da manje prezirem postenog lopova koji nije gadljiv na nacionalno i versko poreklo sustavih zelembaca nego Moralno Ispra(v)nog Fanatika koji, kao nekada Staljin, spava na tvrdoj vojnickoj postelji i nosi uvek isti cojani sinjel, ali zato s lakocom otpisuje milione Pogresno Rodjenih ili Pogresno Mislecih? Lopovi, krijumcari, profiteri svih vrsta, priznaju Drugog barem kao partnera u marifetlucima, za cistunce Drugi zasluzuje samo nepostojanje.

Kao nekakav bosansko-srpski Djilas, Biljana Plavsic ovih dana izgovara i pise svoju "Anatomiju jednog morala", a Karadzic i Krajisnik, kao Tito i Rankovic (Kardelj je vec sam sebi presudio) gledaju kako da je uklone, da ne kvari posao. Bas kao Djilas u onim trenucima, mozda je i Biljana P. pocela da sumnja, ali jos uvek ne u Ideju, nego u njene nedostojne izvrsioce, koji su poklekli pred iskusenjima bogacenja i licnog komfora, zanemarujuci i kompromitujuci Poslanje. Kao sto je Djilas bio najdublji Vernik u vrhuski, pa je, usled suvise bukvalnog pridrzavanja Vere, na kraju, paradoksalno, postao Otpadnik, tako i predsednica RS ima sansu da shvati, korak po korak, da njeni saborci nisu postali profiteri zato sto je to, eto, njihov nacin snalazenja u teskom ratnom vaktu, nego da su poveli rat zato da bi mogli neometano da rade posao. Druga je stvar sto sam ubedjen da ce ona uciniti sve da tu sansu uspesno propusti.

Tesko je predvideti kako ce se okoncati neopozivo objavljeni rat medju patriotama, sigurno je jedino da u toj ligi ne igra ni jedna ekipa za koju vredi navijati. Gradjanin ove drzave moze da putuje u Republiku Srpsku samo iz sebicnih psihoterapeutskih razloga: da se uveri da se negde u Evropi, ipak, zivi gore nego ovde. Sveopsta beda i apatija stanovnistva, i vulgarni sjaj sumske elite - sve je to isto kao i ovde, samo su krajnosti jace, i kontrasti ogoljeniji. Duhovna beda etno-rasistickog ekskluzivizma i patriotskog zlocinstva udavila se u zaboravu sljastece DEM/$ raskosi, misleci da su od njenog beslovesnog pijanstva pijani i svi drugi. U svemu tome jedini smesni i groteskni ostaju podrzavatelji "moralne" osnove i motivacije zlocina, i obozavaoci samozatajnih rasista-asketa. Njihov sistem vrednosti je normalan i zdrav koliko i "svjetonazor" onog manijaka sto je ubio i rascerecio taksistu, ali i dalje misli o sebi kao o dobrom i postenom coveku, jer ga nije opljackao...