Subota, 5. jul 1997.

INTERVJU DRAGANA LUKACA, SEFA OBEZBEDJENJA BILJANE PLAVSIC, "NASOJ BORBI"

Siguran sam da Predsednica radi u interesu naroda

Nadam se da ce prevladati razum i da se situacija nece razresavati silom. U svakom slucaju, ako bilo ko prema Predsednici, mojim ljudima i meni pokusa primeniti silu, mi cemo se braniti, rekao je major Lukac

Ljiljana Kovacevic
dopisnik "Nase Borbe" iz Banjaluke

Banjaluka. - Major Dragan Lukac, komandant Sestog odreda jedinice za antiteroristicko dejstvo, trenutno stiti predsednicu Republike Srpske Biljanu Plavsic. Rodjen je 15. decembra 1968. godine u Petrovcu. Policijsku skolu zavrsio je u Sarajevu.

Vi ste od prvog trenutka stali uz Predsednicu. Samim tim niste postupili po naredjenju ministra Kijca. Zbog cega ste to ucinili?

- Iz jednostavnog razloga - uvek sam i u zivotu i u ratu radio i radim nesto za sta mislim da sam u pravu. I kada sam siguran u to, spreman sam da idem do kraja. U ovom casu sam siguran da Predsednica pokusava da uradi pravu stvar i da ona sigurno zeli dobro srpskom narodu, a sto se tice one druge strane, na mnogo primera sam se uverio da nije tako.

Kako procenjujete dalji razvoj situacije?

- Kao sto znate Predsednica je raspustila Skupstinu, na sta po Ustavu ima pravo. Verovatno ce biti jos mnogo komplikacija oko svega toga, jer mislim da to druga strana nece prihvatiti zdravo za gotovo. Verovatno ce preduzeti korake koji sigurno nisu primerene ni Ustavu ni zakonima, ali to je vec politicko pitanje.

Imali smo priliku da cujemo, prethodnih dana, da je u Banjaluku stigla grupa od sezdesetak ljudi s jasnim zadacima. Ko su ti ljudi, ko ih vodi i ko ih je poslao?

- Oni su jos uvek tu, cak i u vecem broju. Imamo informacija da ovih dana treba da pristigne jos ljudi. Mislim da su dosli po naredjenju ministra Kijca, u stvari, bivseg ministra Kijca.

Da li poznajete te ljude?

- Svakako da ih poznajem. S njima sam proveo citav rat. Pravo da vam kazem, kada su stigli ovamo imao sam informaciju da su dobili nalog da me hapse. Bio sam veoma iznenadjen i razocaran, jer nisam mogao nikako prihvatiti da ljudi koji su sa mnom ratovali mogu tako nesto da urade. Nisam mogao da cekam da mi neko od njih to i potvrdi ili negativno odgovori, nego sam odlucio da ih potrazim i licno s njima, oci u oci, popricam.

Da li ce oni pokusati da postupe po naredjenju?

- Vise nisam siguran ni u sta. Razgovarao sam s njima i dobio odgovore u smislu da su oni profesionalci i da ce, dobiju li naredjenje, verovatno morati ili bar pokusati da ga izvrse. Ne znam da li su oni zaboravili sve sto smo zajedno prosli u ovom ratu. Da li bi to danas uradili?! Nadam se da nece.

I Vasa smena je, izmedju ostalog, bila povod za suspenziju ministra Kijca. Zbog cega ste Vi zapravo smenjeni od strane ministra?

- Ne znam. Niko mi nije rekao razlog. Verovatno nisam odgovarao nekim krugovima u Banjaluci.

Sta kao pripadnik MUP mislite o kriminalcima u toj instituciji?

- Mislim da su otisli previse daleko.

Plasite li se?

- Ne! Nisam se plasio ni u ratu izvrsavajuci mnogo teze zadatke. Nemam razloga da se plasim ni sada, iako su mi pretili da cu biti meta za odstrel. Ipak, nisam odustao. Siguran sam da ce Predsednica istrajati u svojoj nameri. Moram reci da se nadam da medju Srbima nece pasti krv. Nama to nije cilj. Ne znam da li je drugoj strani do toga stalo ili ne, da bi ona sacuvala ono sto misli da moze sacuvati jedino silom. Mislim da ce narod na kraju da shvati da je pravda na strani Predsednice i da je to sto radi u interesu naroda. A ono sto je u interesu naroda, uvek pobedjuje.

Sta cete uciniti ukoliko, kako kazete, ne prevlada razum, odnosno ukoliko suprotstavljena strana pokusa da razresi aktuelnu situaciju primenom sile?

- Ja se iskreno nadam da do toga nece nikada doci. Jer, u tom slucaju na mene bi pucali moji najbolji ratni drugovi. Nadam se da ce se oni setiti onih dana koje smo zajedno prosli i da to nece uraditi. Ali, u svakom slucaju, ako bilo ko prema Predsednici, mojim ljudima i meni pokusa primeniti silu, mi cemo se braniti.

Pripreman atentat na Biljanu Plavsic?

Majore Lukac, da li se na predsednika Republike Srpske pripremao teroristicki akt. Na vecerasnjoj konferenciji za stampu (cetvrtak uvece) videli smo zaplenjeni materijal za snimanje, pracenje i prisluskivanje iz hotela "Bosna".

- Imali smo veliki broj informacija da bi do toga moglo doci. Preduzeli smo sve mere da se to ne desi i da zastitimo predsednika Republike. Sto se tice hotela "Bosna" primetili smo da se nesto desava na prozorima jedne od soba. Prozorsko staklo je bilo skinuto, zavesa navucena, a kroz rupu u zavesi bilo je nesto provuceno. Iz daljine nismo mogli utvrditi o cemu se radi - da li neko nesto snima ili se radi o snajperu. Kako je Predsednica trebalo da stigne za dvadesetak minuta nismo imali previse vremena da analiziramo situaciju. Munjevito smo reagovali. S jednim brojem ljudi usao sam u hotel. Kada smo usli u sobu, nasli smo jos uvek ukljucenu kameru, jer je covek koji je radio na tome dobio dojavu da smo u hotelu i uspeo da se izgubi nesto pre naseg ulaska, ali kasnije smo ga uhvatili. U sobi smo jos nasli fotoaparate, radio-stanicu kojom je mogao da javi kretanje kako Predsednice tako i njene pratnje. Ta pozicija je bila idealna za atentat ukoliko bi oni dobili takvo naredjenje. Kada smo uhvatili coveka koji se pre naseg upada nalazio u toj sobi, ustanovili smo da se radi o radniku Drzavne bezbednosti iz Banjaluke. On je izjavio i potpisao na papiru, pred osobljem hotela i direktorom Damjanovicem, da je ljude na taj zadatak poslao nacelnik resora Drzavne bezbednosti iz Banjaluke Milan Krnjajic.

Stanje u drazvi nije ono za sta smo ratovali

Kada Vam je bilo teze, da li u ratu u borbi protiv neprijatelja ili sada?

- U ratu je bilo veoma tesko i meni i mojim ljudima. Iz citave jedinice mozda samo pet odsto ljudi nije bilo ranjavano, svi ostali su ranjeni barem jednom, dva ili tri puta. Ja sam sam ranjen vise puta i to tako tesko da mi je samo Bog pomogao da prezivim. Preziveli smo sve to i nakon svega toga shvatio sam da ono za sta smo se borili u ratu - nije ovo u miru. Ovih dana shvatio sam da ovo stanje u drzavi nije ono za sta smo se moji ljudi i ja borili. Ja u ovom gradu znam mnogo ljudi, policajaca, boraca, obicnih ljudi koji su u ratu prosli mnogo, a sada nemaju od cega da zive. Mnogi, hteli mi to priznati ili ne, gladuju i u ovom gradu i u ovoj drzavi. A oni koji treba za to da se brinu, uopste ne brinu. Nije im stalo do tih ljudi koji su za ovu drzavu dali sve. Vreme je da se nesto promeni.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /