O IZBORIMA I IZBORNIM I POLITICKIM REFORMAMA - JEDNO ISKUSTVO

Ambasador Meksika u Beogradu Karlos Ignasio Gonsales objasnjava sta je sustina meksickih izbornih refromi i kako izgleda jedan moguc put ka politickoj modernizaciji drzave

Filip Slavkovic

- Nama motorciklistima je dosta ovolike korupcije, kradje koju sprovodi vlada i maltretiranja policije, govorio je pre nedelju dana Bruno Pastrana, graficki dizajner i vodja grupe motorciklista iz Meksiko Sitija. Njegov "harli dejvidson" je obojen u zuto - boju opozicione Demokratske revolucionarne partije - i on je jedan od onih koji su posle velike ekonomske krize koja je 1995. zahvatila Meksiko shvatili da nesto treba menjati.

- Zemlja je spremna da nacini znacajan politicki napredak kako bi potvrdila i osigurala potpuno demokratski zivot, rekao je dan kasnije, najavljujuci reforme putem televizije, meksicki predsednik Ernesto Sediljo.

Sta se to desava u najvecoj centralnoamerickoj saveznoj drzavi pa su se politicki duhovi uznemirili?

- U nedelju 6. jula su izbori u Meksiku i to ce biti test nedavno usvojneih izbornih reformi - rekao je u intervjuu za "Nasu Borbu" ambasador Meksika u SR Jugoslaviji Karlos Ignasio Gonsales.

Smatram da je izborna reforma vec testirana jer je jedan od veoma bitnih delova izborne reforme onaj koji regulise pristup kandidata za savezne izbore masovnim medijima.

Citav sistem je malo komplikovan, ali sustina je da je 30 procenata vremena televizijskih i radio-emisija s politickim temama podeljeno podjednako na sve registrovane politicke stranke. Ostalih 70 odsto bilo je podeljeno proporcionalno strankama na osnovu broja glasova koje su dobile na prethodnim izborima. Verujemo da je to fer nacin i da odrazava glas naroda s tim sto je poverenje biraca, naravno, stvar koja se menja. Tako ce ovi izbori stvoriti kriterijume za sledecu kampanju, objasnjava ambasador Ignasio Gonsales.

Regulisanje uslova za predstavljanje kandidata biracima jedan je od glavnih cinilaca meksicke politicke i izborne reforme, mozda i najvazniji.

- Tesko je reci sta je najvaznije. Smatram da je najbitnija cinjenica da sada izbore regulise Savezni izborni institut (IFE). Opsti savet saveznog izbornog instituta ima devet clanova (osam plus predsednik) a njih bira Donji dom parlamenta dvotrecinskom vecinom. Clanovi IFE su nezavisni i bitno je da nikada nisu bili niti su sada u vladi ili bilo kojoj politickoj stranci.

Oni su jedni koji odlucuju o promenama u izbornom procesu. Oni su odlucili kako ce se obezbediti tajnost glasanja, slobodan pristup birackim mestima, kako ce biti organizovani posmatraci... Sve u svemu, njihov rad predstavlja veoma bitan proces.

Opsti savet ima i 13 clanova bez prava glasa koji su predstavnici zakonodavne vlasti (prema partijskoj pripadnosti u Kongresu) i partija, uz jednog izvrsnog sekretara.

O cemu ce Meksikanci odlucivati?

- Potpuno se obnavlja Donji dom parlamenta - Predstavnicki dom od 500 mesta - a delimicno Gornji dom - Senat od 128 mesta. U sest republika federalne drzave odrzavaju se lokalni izbori za guvernere, a prvi put se direktno bira gradonacelnik prestonice Meksiko Sitija. Meksiko Siti je sada Savezna oblast i prvi put gradjani biraju gradonacelnika koji ce se zvati guverner. Do sada ga je imenovao predsednik. Ali sada smo odgovorili na zahteve naroda sto je trabalo da se uradi mnogo ranije. Ovo poslednje je za mnoge i najvaznije. Za druge, opet, najbitniji su izbori za Predstavnicki dom.

Po kom principu se u Meksisku biraju poslanici i guverneri?

- I po vecinskom i po proporcionalnom. Principom relativne vecine bira se 300 od 500 poslanika a ostalih 200 po principu proporcionalne zastupljenosti. To glasanje je mozda jos bitnije nego izbor guvernera. Novi predsednik ce se, inace, birati na izborima 2000. godine.

U Meksiku je poslednjih 68 godina na vlasti Institucionalna revolucionarna partija sadasnjeg predsednika Sedilja. Bilo je puno prituzbi na vladu tokom tih godina, ali se svi sada nadaju politickim, pa onda i ostalim, reformama. Sta se to promenilo u odnosu na prethodne izbore?

- Nema politickih procesa na svetu koji su savrseni. Nas interesuju nasi procesi i meksicko drustvo je za njih ideje upijalo iz vlade, opozicije, medija i sve to smo uneli u izborni zakon. Nije proslo bez kritika, ali i to je zdravo. Nije bitno sta je nekada bilo, vec da kategoricki mozemo da kazemo da ce na sutrasnjim izborima novim zakonom biti sprecena bilo kakva masovna prevara. Ne kazem da ce izbori biti 100 odsto perfektni, ali ce se sigurno spreciti vece prevare.

Jedan od metoda za to je i dokument za glasanje s fotografijom koji je dobio svaki birac a i na samim spiskovima nalaze se fotografije upisanih biraca. Savezni izborni institut brinuo se i o verodostojnosti spiskova. Naravno, otvoreni smo za sve koji zele da prate nase izbore.

Da li "pratiti" u meksickom smislu znaci imati ulogu koju je OEBS imao ili ce imati u SRJ?

- Pozivali smo politicke stranke iz celog sveta, kao i nevladine organizacije, da prisustvuju. To ne znaci da ce neko doci da verifikuje nase izbore. Mi smo suverena nacija i sami cemo odobravati rezultate izbora. Izbornom reformom predvidjena je mogucnost zalbe Izbornom sudu koji ima striktni mandat (nezavisan je kao i IFE) i zato su nasi sudovi jedini koji ce potvrditi politicke procese kao i, u krajnjem slucaju, Savezni kongres koji stiti narodni suverenitet. Konacno, zelimo da mediji kazu sta o tome misle.

Misljenje medija je ocigledno veoma bitno. Da li, osim pravila o vremenu promovisanja na televiziji i radiju, postoji i regulativa za stampu?

- Najvaznija je televizija, a tu stvari ne idu tako lako jer ima mnogo kandidata. Ali i novine moraju da makar u izvesnoj meri postuju ista pravila. Ostalo je na slobodi stampe. Naravno, ima listova koji su otvoreno za jednog ili drugog kandidata, uz vladu ili za opoziciju ili su sasvim nezavisni.

Kako se regulise finansiranje stranaka koje i placenim oglasima mogu presudno da uticu na javno mnjenje?

- Slicna je formula i za finasiranje politickih partija. Iz javnih fondova se obezbedjuju velike sume. Od toga 30 odsto ide za stranke koje su registrovane za izbore. To su stranke koje su ispunile kriterijume - kakav je, recimo, onaj o broju registrovanih clanova. Ostalih 70 odsto novca deli se na osnovu prethodnih izbornih rezultata.

Do sada nije bilo vecih zalbi u vreme kampanje, zavrsene pre dva dana. A sve sitnije prituzbe resavaju se u skladu sa novim pravilima.

Da li je regulisano i finasiranje iz privatnih fondova?

- Naravno. Privatno finansiranje po zakonu mora da se objavi. Postoji limit kolio novca jedan donator moze da prilozi i nema anonimnih priloga. Svi koji zele da znaju ko finasira koju partiju moze i mora da dobije informaciju a sve to obezbedjuje novi izborni sistem. Javno i privatno finasiranje stranaka je transparentno. Zakon zabranjuje priloge koji dolaze iz inostranstva i od meksickih trgovinskih preduzeca.

Izgleda da je ulozen veliki napor da se uspostave fer izborna pravila. Kako je to funkcionisalo u praksi?

- Poslednjih meseci imali smo na televiziji javne debate. A bilo je i debata o debatama; odnosno, da li su korisne ili ne, da li pomazu da se donesu odluke. Bitno je da debate pokazuju da postoji potpuna sloboda izrazavanja. One se prenose uvek u udarnom terminu i veoma su gledane.

Ipak, postoje kontroverze - kao i u drugim zemljama kada su ovakve debate u pitanju. Neki kazu da je svih devet kandidata za gradonacelnika Meksiko Sitija trebalo da u njima ucestvuje i da je to demokratski i pravedno. Drugi tvrde da je to previse, jer niko nista ne bi mogao da kaze. Tako da su debate vodili samo dvojica vodecih kandidata za guvernera Savezne oblasti. I to se strasno kritikuje jer ljudi smataju da to nije demokraticno. Ali ni demokratija ne moze da zadovolji svakoga.

Da li su debate bile korisne?

- Nema apsolutnog odgovora. U debatama u kampanji za Meksiko Siti ucestvovali su predstavnici dve od najvecih stranaka - vladajuce Institucionalne revolucionarne partije i Revolucionarne demokratske partije levog centra. Kandidati su pre debata sami pregovarali o pravilima debate, i to veoma dugo. Danas na sve sto se radi u vezi sa izborima vlada ima veoma malo uticaja. IFE ima devet clanova koji odlucuju. Ali oni se sastaju s predstavnicima svih stranaka i vlade i sa njima razgovaraju. Ipak, odlucuje samo devet nezavisnih. Institut nadgleda sve u vezi s izborima, pomaze i u debatama o pravilima za debate.