INTERVJU: CANDY DULFER, SAKSOFONISTKINJA

Fanki dok se ne umori: Kendi Dalfer FOTO: N. Stojanovic

"Postoje dva tipa ljudi. Jedan su slavni i bogati: oni imaju sve, a stalno se zale. Oni drugi nemaju nista, ali se na to nikad ne zale. O tome govori novi hit George Michaela", komentarise Canddz pred punim parterom Sava-centra, pa ulece u odlicnu obradu "Star People". Dva sata kasnije, prvo u drustvu ostalih kolega iz medija, a onda i nasamo, komentarisemo njen novi album i prebiramo utiske s koncerta.

- Ja bih stvarno volela da saradjujem sa George Michaelom. On je izvrstan umetnik, ali i jedan od retkih belaca koje postujem: moji favoriti su uglavnom crni muzicari... Sto se "Star People" tice, spontano je izasla iz nas na jednoj probi.

Da li je mozda neka druga saradnja na vidiku?

- Ne, imacemo puno posla narednih meseci posto je tek krenula promotivna turneja. Ali, mislim da ce biti zanimljivo ako ti kazem da sam zimus radila sa George Dukeom - snimala sam za jednu njegovu produkciju.

Predlazem da se najpre osvrnes na novi album...

- Album "For The Love of You" izasao je pre dva meseca. Na njemu je 13 pesama, stilski slicnih onom sto je ovaj band radio ranije: sniman je u Holandiji; u produkciji naseg klavijaturiste Tomasa Banka, koji je i autor vecine kompozicija. Naslovna numera je i prvi singl - obrada starog hita The Isledz Brothers - a sledeci singlovi ce verovatno biti "Sexdz Mood" i "Girls Should Stadz Together".

Kako si se odlucila da obradis "For The Love Of You"?

- To je bila jedna od mojih omiljenih kompozicija kada sam bila jako mala. Do danas mi je ostala u mislima, pa sam resila da i sama pokusam da je odsviram. Inace, ona je u osnovi spora, pa je takva i nasa osnovna verzija, ali na disku postoji i brzi remiks, koji je upotrebljen i za spot. Na CD singlu je zgodno ljudima ponuditi razlicite verzije iste pesme, pa im omoguciti da se sami opredele sta im vise prija.

Mozda se varam, ali i na disku i na vecerasnjem koncertu osetio sam mnogo veci uticaj Van Morisona, u domenu razrade kompozicija, nego sto je to bilo ranije...

- Potpuno si u pravu. Mislim da nam je to sada konacno leglo: "vise soula, u izvodjenju". Nije ni cudno: prosle godine smo imali par koncerata sa njim (verovatno misli da su bili zajedno na turneji, op. a.), pa se to uvuklo u band.

Takodje, cini mi se da su tvoja dva izvodjenja u Beogradu daleko drugacija od onog sto pruzas pred svojom publikom, u Hagu, na North Sea Jazz Festivalu...

- To je normalno. Tamo sviramo krace, i nema vremena za duge solo deonice, ili za kompletan repertoar koji band ima pripremljen. Ovde dopustamo da nas ponese atmosfera, pa nekad i preteramo: cini mi se da je nas koncert veceras trajao skoro dva i po sata. Zar ne?

(Potvrdjujem). Zar nije cudno sto si veceras izbegla da sviras tvoje najvece hitove, recimo proslogodisnji "Wake Me When It's Over"?

- "Wake Me..." je za mene proslost. Sto se tice onih starijih hitova, pa nije li pomalo dosadno svirati stalno jedno te isto, recimo "Saxualitdz" nam je prilicno dosadila... A s druge strane, veceras smo zavrsili koncert sa "Pick Up The Pieces", pa smo odsvirali "Pass The Piece", pa "Jammin", sto je za promociju nove ploce sasvim dovoljno podsecanja na stare stvari.

U jednom ranijem intervjuu si mi rekla da ne volis da sviras puno balada na koncertima, da ne bi svi zaspali. Izgleda da si malo izmenila misljenje.

- Mozda te utisak vara: veceras smo svirali samo jednu sporu numeru vise nego prosli put.

Nije dobra nijedna krajnost; kad sviras puno balada publici moze da bude dosadno, ali joj je jednako dosadno ako slusa samo funkdz. U principu, pratimo kako reaguje publika. Ako je spremna na funkdz, onda joj dajemo funki. Ako je u sporom fazonu, sviramo vise sporih numera. A dobitna kombinacija je kad pocnes lagano, pa polako dizes tenziju. Jer, kad posle par balada odsviras fanki, publika po pravilu ustaje da igra. A kad pocnes jako fanki ljudi se ubrzo zasite. Sto se albuma tice, on je opusteniji nego ranije ploce, zato sto smo se tako osecali dok smo ga stvarali. Adaptirali smo jedan prostor kod kuce, u Holandiji, pa smo se tu zatvorili i radili. Prijalo nam je i zato je ploca ovako opustena.

Da li se vasi koncerti redovno zavrsavaju sa "Pick Up The Pieces".

- Da, sviramo je dok se ne umorimo. A onda eventualno ide i bis, ako publika zeli jos. A zeli (smeh...). Simbolicno, na bis sviramo "Pass The Piece".

Jos se radije hvatas trendova, nego izazova sviranja bibap.

- Da, mislim da za bibap treba sazreti. A sto se trendova tice, ja sama jako volim da igram, pa zato i radim takvu muziku. Pokusavam da, makar kroz remikse, ponudim auditorijumu razlicite aspekte modernog zvuka: jungle, r'n'b, house... To je izraz moje generacije.

Vojislav Pantic