PRETRES U HASKOM TRIBUNALU PRED IZRICANJE KAZNE DUSANU TADICU

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Tuzilac Grent Nimen zatrazio je juce od Pretresnog veca Haskog tribunala da osudjenom Dusku Tadicu izrekne kaznu dozivotnog zatvora. Zlocin protiv covecnosti, za koji je Tadic oglasen krivim po 6 tacaka optuznice, je - naglasio je Nimen - "najtezi zlocin na listi zlocina, i za njega je u vecini jurisdikcija predvidjena najteza kazna."

Tuzilac, medjutim, trazi najtezu kaznu koju Tribunal moze da izrekne samo za tacku 1 optuznice, kojom je Tadic oglasen krivim za progon muslimanskog stanovnistva na rasnim, verskim i politickim osnovama. Za ostalih pet tacaka po kojima je Tadic takodje oglasen krivim za zlocine protiv covecnosti, tuzilac trazi "stroge kazne, ali blaze od dozivotne robije." Konacno, za pet dela koja su kvalifikovana kao ratni zlocini, tj. krsenja zakona i obicaja ratovanja, tuzilac je zatrazio "blaze kazne od onih koje ce se Tadicu izreci za zlocine protiv covecnosti." Bitno je istaci da bi sve ove kazne, prema predlogu tuzioca, Tadic sluzio istovremeno, te da bi za njega trebao da vaze ona pravila za ublazavanje kazne koja za osudjenike na slicne, najteze kazne, vaze u zemlji u kojoj ce sluziti svoju kaznu. Sto znaci da bi, ako u toj zemlji osudjeni na dozivotnu robiju imaju pravo da posle 12 ili 15 godina budu oslobodjeni, isto pravo trebalo da vazi i za Tadica.

Obrazlazuci zahtev za najtezom kaznom, tuzilac Nimen je istakao da je Tadic u progonu Muslimana ucestvovao "iz pohlepe, mrznje, ljubomore i netolerancije, politicki motivisan kao pripadnik pokreta za Veliku Srbiju." Jedini "zlocin" njegovih zrtava, rekao je Nimen, "bio je taj sto su bili drugaciji", zbog cega im je Tadic nanosio "neopisive patnje."

U vreme zlocina, nastavio je Nimen, Tadic je imao 36 godina i "nije bio mlad, neiskusan covek, uhvacen u mrezu uzasa rata." Po tuziocu, "nema niceg sto ukazuje da je Tadic morao da ucini to sto je ucinio." Nije morao da ide u logore Omarska, Keraterm i Trnopolje i da tamo surovo prebija, muci i zlostavlja zatocenike, niti je morao da ucestvuje u zarobljavanju, mucenju i ubijanju zlosrecnih nesrpskih zrtava u Kozarcu. Tadic, naglasio je Nimen, "nije izvrsavao naredjenja, vec je dobrovoljno i sa entuzijazmom ucestvovao u tom zlom planu, kao jedan od boljih saradnika, Karadzicevih dzelata, i za svoju pokvarenost je trazio nagrade i priznanja."

Po misljenju tuzioca, ni u Tadicevom poreklu ni u njegovim porodicnim i licnim okolostima "ne postoji nista sto bi navodilo na mogucnost ublazavanja kazne." Jos manje se za olaksavajucu okolnost moze uzeti njegovo ponasanje nakon hapsenja: "nije pokazao ni najmanje kajanja za zlocine koje je pocinio, niti je pokazao da na bilo koji nacin zali zbog uzasne tragedije koju je prouzrokovao bespomocnim zrtvama." Konacno, ali ne i najmanje vazno, Tadic "nije ucinio nista da bi saradjivao sa tuziocem" - sto bi mu, po Statutu i Pravilima Tribunala, moglo doneti znacajno ublazavanje kazne.

Svoje misljenje o visini kazne za osudjenog Tadica, njegovi branioci ce izreci u danasnjem nastavku "rasprave pred izricanje kazne", kako se zvanicno naziva ovaj postupak pred haskim Tribunalom.