ODGOVOR MIRKA CANADANOVICA PREDSEDNIKU VOJVODJANSKOG KLUBA

Razgovor bez predrasuda podrazumeva da se unapred ne sudi o nekome ili necemu, a ne da se ostave bez komentara i ocigledne neistine

Povodom izjave predsednika Vojvodjanskog kluba g. Stanimira Lazica (u "Nasoj Borbi" od 26. juna 1997) da se u Vojvodjanskom klubu "razgovara bez predrasuda", i na prigovor da sam (u "Nasoj Borbi" od 25. juna 1997.) njegove recenice citirao "van celine konteksta govorenja", smatram da treba da kazem dvoje.

Prvo, u principsku neutralnost Vojvodjanskog kluba, odnosno njegovog rukovodstva (u razgovoru o antifasistickoj borbi u Vojvodini, koji su zajednicki organizovali Drustvo za negovanje istine o NOR-u i Vojvodjanski klub), moglo bi da se poveruje samo pod jednim uslovom: da na izjavu akademika Slavka Borojevica ("Autonomija da, ali ne drzava u drzavi. To se nije dobro zavrsilo, i smatram da se za takvu autonomiju 'drzava u drzavi' ne treba ni boriti.") nije bas g. Lazic kazao da "mora da odgovori da (ta izjava) nije korisna, nista ne govori, ako ne kaze sta je sadrzaj autonomije". A ni on ni ostali clanovi Kluba (kao i svi prisutni clanovi Drustva) nisu morali, ni po unutarnjem nalogu, nista da kazu na Ketigovu izjavu da je "sasvim svejedno u kojoj ce drzavi Vojvodina biti", niti na Alimpiceve teorijske fantazije i politicko klevetanje legalnog vojvodjanskog politickog rukovodstva s kraja 60-tih i pocetka 70- tih godina (tzv. liberala). Takav izbor izjava na koje se mora, odnosno ne mora reagovati ne bi se mogao (lako) braniti kao slucajan, i slucajno drukciji od izjava Vojvodjanskog kluba o borbi za istinu, za (evropski) modernu Vojvodinu, za autonomnost bez drzavnih funkcija, u Srbiji i Jugoslaviji, itd. Ali, ja ne zurim da pitam kuda je to (s)krenuo Vojvodjanski klub. Samo podsecam da razgovor bez predrasuda, odnosno bez predubedjenja, podrazumeva da se unapred ne sudi lose o nekome ili necemu, a ne da se na kraju ostave bez komentara sva misljenja, ukljucujuci i ocigledne neistine, falsifikate, klevete i nepatriotske izjave. Ovo drugo se zove precutna saglasnost. A ponekad je i toliko dovoljno da pricljive neznalice pomisle da su mudraci, a klevetnici postanu nasrtljiviji.

Drugo, ja sam, pre nego sto sam citirao dve recenice g. Lazica (koje se ticu mogucnosti da samozvani istinski revolucionari iz vremena kursa i platforme poveruju kako opet mogu doci do vlasti), kazao da je g. Lazic to izrekao "ljut na sadasnje funkcionere Vojvodine". (Trebalo je, mozda, da kazem jako ljut, posto je g. Lazic upotrebio sto reci, opisujuci ih.) Na to g. Lazic odvraca da nije bio ljut, nego je mislio, i misli, ono sto je rekao, a to se svodi na ocenu da sadasnja vlast - vlada bezobzirno. Pa, biti ljut znaci (po leksikografskoj definiciji) bas to: biti nezadovoljan necijim ponasanjem, vladanjem.

Ja, na primer, nisam ljut na g. Lazica, posto nisam nezadovoljan kako se on u ovoj diskusiji ponasa prema meni, mada cemo, najverovatnije, o pojedinim pitanjima i dalje misliti razlicito.

Mirko Canadanovic