PRED DRUGI KRUG RAZGOVORA VLASTI I OPOZICIJE O IZBORNIM USLOVIMA

Fond za razvoj demokratije upozorava da se glavni izborni posao "zavrsava" pre i posle izbora, a da na sam dan izbora sve moze da izgleda potpuno korektno. Manipulacije moguce u svim fazama izbornog procesa

Hoce li i na sledecim izborima biti kradje rezultata?: Prizor sa tromesecnih demonstracija u Beogradu

Drugi krug razgovora opozicije i vlasti o izbornim uslovima u Vladi Srbije trebalo bi, prema najavama da bude nastavljen u cetvrtak, a sve sto se za sada zna o novom izbornom sistemu je da socijalisti traze da Srbija bude podeljena u 29 izbornih jedinica. Bez obzira kako ce biti formulisani novi izborni propisi, Fond za razvoj demokratije tvrdi da se izbori dobijaju "prilagodjavanjima" pre i posle izbora, a da na sam dan izbora sve moze izgledati potpuno regularno.

U analizi Fonda se ne govori o medijima i finansiranju stranaka (sto je od nesumnjivog uticaja na izbore) vec o "manje upadljivim pitanjima, cijim se kombinacijama moze dobiti 25 odsto odbornika ili poslanika". Fond navodi da se radi o manipulacijama brojem biraca koji u Srbiji izlaze na glasanje, brojem izbornih jedinica, brojem birackih mesta, nacinom formiranja birackih okruga i odredjivanjem sedista birackog mesta, sastavom izbornih komisija, glasanjem odsutnih biraca, brojem glasackih listica, nacinom njihovog stampanja i distribucije, te ponistavanjem rezultata izbora u sudskim postupcima, ili raspustanjem izbornih organa.

Broj gradjana sa pravom glasa utvrdjuje se na osnovu Ustava Srbije, a od broja izaslih biraca u velikoj meri zavisi koliko je glasova potrebno za osvajanje jednog poslanickog mesta u republickom parlamentu. Na prethodnim izborima za Skupstinu Srbije, iz decembra 1993. godine, u biracke spiskove je bilo upisano oko sedam miliona biraca. Na glasanje je izaslo oko cetiri miliona i trista hiljada gradjana, a vazecih glasova bilo je oko tri miliona i sedam stotina hiljada. U proseku, za jednog poslanika (od 250 koliko ih ima u srpskoj skupstini) glasalo je oko 15 hiljada gradjana sa pravom glasa. SPS je, medjutim, svoje poslanike dobila sa oko 13 hiljada glasova po poslaniku (jer je osvojila ukupno milion i po glasova), dok je opoziciji za poslanicko mesto bilo potrebno oko 17 hiljada glasova (osvojeno nesto vise od dva miliona glasova).

Spiskovi za "friziranje" rezultata

Ukoliko se broj biraca u izbornim jedinicama ne poklapa sa brojem poslanika, ili odbornika koji se biraju, vazeci propisi dozvoljavaju da se primeni princip tolerancije od 15 odsto glasaca vise ili manje u odnosu na broj poslanika, sto je takodje izvor mogucih manipulacija. Time se, upozorava Fiond, stvara mogucnost da pojedini regioni ili izborne jedinice biraju manje ili vise poslanika, u zavisnosti od interesa vladajuce stranke, koja odredjuje izbornu kartu Srbije. Fond zato predlaze da se dozvoljeno odstupanje od 15 smanji na dva odsto, cime bi se sprecile eventualne manipulacije.

Biracki spiskovi takodje omogucavaju "friziranje" izbornih rezultata, smatra Fond. Njihovo formiranje je do sada bilo moguce na osnovu podataka utvrdjenih "neposrednom proverom na terenu od strane volontera i aktivista mesnih zajednica". Za legalnost predstojecih izbora neophodno je, smatra Fond, tacan broj biraca utvrditi na osnovu podataka MUP-a i opstinskih maticnih knjiga, utvrditi koliko biraca ima u pokrajinama, te u izbornim jedinicama.

Rezultati izbora zavise i od toga da li ce delovi pokrajine Kosova i Metohije biti pripojeni izbornim jedinicama Leskovac i Vranje, kao i da li ce kosovski Albanci izaci na izbore. Fond zato predlaze da na sledecim izborima treba insistirati da izborne jedinice pokrajina moraju da pokriju celokupnu teritoriju pokrajine, umesto da se, kao do sada, njeni delovi pripajaju izbornim jedinicama van Kosova i Metohije. Trebalo bi, takodje, utvrditi da izborni rezultati u izbornim jedinicama u kojima je izaslo manje od 25 odsto biraca ne budu priznati. Ovakvo resenje vec postoji u nekim evropskim izbornim zakonima. U takvim izbornim jedinicama bi privremene organe uprave na lokalnom nivou imenovala Skupstina Srbije, a novi izbori bi bili odrzani u roku od godinu dana.

Manipulacija izbornim komisijama

Na poslednjim lokalnim izborima pokazalo se koliko je veliki uuticaj izbornih komisija, koje su imale presudnu ulogu u manipulaciji rezultatima izbora. Fond upozorava da clanove svih postojecih izbornih komisija, ciji je mandat cetiri godine, bira vladajuca partija, te da su oni uglavnom sudije i tuzioci, koje takodje bira vladajuca partija, preko svoje vlade. Predstavnici stranaka u izbornim komisijama biraju se tek nakon proglasenja izbornih lista, a do tada je najveci deo pripremnih radnji za izbore zavrsen, tvrdi Fond u svojoj analizi.

Za legalnost narednih izbora bilo bi neophodno raspustiti postojece izborne komisije, a u nove izabrati tuzioce, advokate, pravnike i druga lica, u dogovoru svih parlamentarnih stranaka. Kako se izborni sporovi vode kod lokalnih sudova, nije pozeljno da se u sastava izbornih komisija biraju opstinske sudije, preporucuje Fond.

V. Radivojevic