MESECNE ANALIZE I PROGNOZE INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

Pumpanje privrednog rasta po cenu gubitka kapitala dace sledeci rezultat: ulaganjem u postojecu privrednu strukturu 100 "telekom maraka" dobice se 90

Kratkorocni uzlet proizvodnje zaista je moguc zbog namere srpske vlade da najveci deo sredstava od prodaje "Telekoma" usmeri u te svrhe, i zbog odredjenog efekta na izvoz zbog vracenih trgovinskih olaksica EU. Imajuci u vidu obim kapitala koji ce biti usmeren u obrtna sredstva, i koji ce tako zameniti lanjski "neidentifikovani devizni izvor", iz kojeg je finansiran spoljno-trgovinski deficit, sasvim je moguc scenario slican onome iz druge polovine prosle godine. Ukoliko bi se ostvarilo slicno ozivljavanje proizvodnje i u drugom polugodistu 1997, to bi znatno popravilo sumorne prognoze na osnovu dosadasnjih kretanja, a u ovoj godini industrijska proizvodnja bi mogla da nadmasi za oko sest odsto ostvarenu u 1996, konstatuju u MAP Instituta ekonomskih nauka.

Medjutim, analizirajuci podatke o drustvenom proizvodu ostvarenom u prosloj godini, analiticari iz ove kuce dolaze do pogubnog zakljucka: proizvodnja raste, a drustveni proizvod - ne, odnosno fizicki obim proizvodnje se povecava po cenu porasta gubitaka u privredi. Ispada da je tokom protekle tri godine (nakon hiperinflacije) realno najveci drustveni proizvod bio ostvaren upravo u 1994, u kojoj je fizicki obim proizvodnje istovremeno bio najmanji.

Sve to, istice Stojan Stamenkovic, govori da se moze dogoditi da ulaganje 100 "telekom deviza" moze doneti efekat od 90, posto ce sredstva biti usmerena u postojecu privrednu strukturu, koja masovno proizvodi gubitke. Uz to, pri postojecem kursu i troskovima proizvodnje, domaca privreda izvozi sa gubitkom, a posto je namera da se krediti usmeravaju, pre svega, u izvozne programe, "topljenje" ovog kapitala sasvim je izgledno. Da i ne govorimo da se deo istog zasigurno nece servisirati, pa ce i po tom osnovu biti izgubljen, s obzirom da su "cvrsti kriterijumi" za dodelu ovakvih kredita postojali i u ranijim prilikama, a poznato je kako se to zavrsilo. Ukratko, ostvarivanje najavljenog rasta po svaku cenu, i po cenu gubitka kapitala, najgore je resenje, kategorican je Stamenkovic.

Deo ovog kapitala, prema najavama zvanicnika ("dokapitalizacija penzijskog fonda" i slicno) direktno ce se preliti u potrosnju, a nece istovremeno resiti problem deficita u javnoj potrosnji. Razlika koja se moze ocekivati na startu 1998, u odnosu na pocetak ove godine, je u tome sto nema jos jednog Telekoma za prodaju. Verovatno ce na red doci druga javna preduzeca. Problem je u tome sto ocekivane (opet po najavama politicara) dve milijarde dolara za dve godine predstavljaju sjajno poboljsanje u odnosu na nasu tekucu situaciju, ali taj kapital nije dovoljan da obezbedi rast na dugorocnoj osnovi. Naprotiv, on jedva da ce moci da pokrije i nedostajuci obrtni kapital u privredi, konstatuje se u MAP.

Zanimljivu racunicu u tom smislu ponudila je i mr Aleksandra Posarac. Rastuci ukupni dug drzave prema stanovnistvu procenjuje se izmedju 10 i 12 milijardi dinara. Cak i kada bi se u njegovo pokrice jednokratno ulila ukupna sredstva od prodaje Telekoma, mogla bi se isplatiti tek trecina tog duga. Posto se objektivna situacija na sektoru javne potrosnje i kolapsa fiskalnog sistema nece promeniti, odmah posle toga zapocelo bi se sa gomilanjem novog duga. Narocito u uslovima stabilnih cena prava na ovoliku potrosnju se vise ne mogu pokriti iz raspolozivih prihoda. Trenutno je za pokrice samo plata u zdravstvu, obrazovanju i drustveno-politickim zajednicama potrebno 50 odsto sume plata u privredi, u sta nisu uracunati materijalni troskovi i sredstva neophodna za funkcionisanje ovih delatnosti, podseca dr Milena Jovicic. Po njenim recima, kriza fiskalnog sektora je daleko veci problem (kojim drzava, naravno, ne pokazuje ni nameru da se bavi) od svih zakona koji se ovih dana vrte po republickoj Skupstini, ukljucujuci i zakon o lokalnoj samoupravi.

Bojana Jager