INTERVJU: REDITELJ BRANKO BALETIC PREDSEDNIK OGRANKA MATICE CRNOGORSKE U BEOGRADU

- Licemerje kod srpskih intelektualaca me zaprepascuje, oni kao da ocekuju da mi Crnogorci srusimo Jugoslaviju da bi oni imali opravdanje zasto je ova drzava nestala - kaze Baletic

Olivera Milosavljevic

U Beogradu je nedavno odrzana osnivacka Skupstina ogranka Matice crnogorske. Ova novoosnovana organizacija predstavljena je javnosti kao udruzenje gradjana ciji je zajednicki cilj i zadatak da rade na dugorocnim programima kulture, nezavisno od bilo koje politicke institucije ili ideologije. Sudeci po nekim reakcijama, ili po onome sto su rekli gosti iz "centra" Matice crnogorske sa Cetinja (njen predsednik i sekretar) na Skupstini ogranka stvari ne izgledaju bas tako. Odgovore smo potrazili od predsednika ogranka Matice crnogorske u Beogradu, filmskog reditelja Branka Baletica.

- Nas start je dosta trapav (trbalo je zavrsiti registracije, zatim najaviti projekte) i to se mora priznati, ovako izgleda da se organizujemo kao nekakva protivteza necemu u politickom smislu.

Cinjenica je da se pri poslednjem popisu u Beogradu 40.000 gradjana deklarisalo kao Crnogorci, a u samoj Srbiji preko 140.000. Imajuci u vidu da Crna Gora ima oko 620.000 stanovnika to je znacajan procenat u odnosu na maticnu drzavu. To je jedan od formalnih razloga organizovanja Matice. Drugi koji mi se cini sustinskim je uverenje da se vec desetak godina Srbi i Crnogorci uporno trude da jedni drugima pokazu grdju stranu lica. Tako u Srbiji postoji predstava o Crnogorcima kao o kriminogenoj organizaciji, a u Crnoj Gori predstava o Srbima kao o jednom divljem folk narodu koji ne zna sta ce sa sobom. Sa druge strane ovde se uvek govori o takozvanim resursima da li prirodnim, politickim, kadrovskim, niko ne pominje, po mom uverenju, sustinske resurse. To su duhovni resursi, a oni su pri kraju.

"Nasa Borba": Neki vasi prijatelji i poznanici prilicno su iznenadjeni vasom odlukom da se prihvatite predsednicke funkcije u ovdasnjem ogranku Matice crnogorske. Kakvi su vasi motivi?

Branko Baletic: Iako pripadam po profesiji i po svom mentalnom sklopu kulturi, covek sam koji politicki misli. Sve sto sam radio u Srbiji (gde sam rodjen) bilo je u korist stvaranja otvorenog i civilnog drustva. Za tu stvar sam spreman da se borim kao i za svoju Crnu Goru. Duboko verujem da bi demokratska Srbija i demokratska Crna Gora lako nasle resenje i o zajednickom mogucem zivotu. Ne tvrdim da je Jugoslavija nemoguca. Ali jedina moguca Jugoslavija je demokratska i gradjanska. A malo ljudi u Srbiji i Crnoj Gori misli o njoj kao takvoj.

Duboko sam uveren da bi povezivanje Srbije i Crne Gore bilo mnogo delotvornije kroz kulturne aktivnosti. Inace, ono sto u ovom trenutku povezuje i Srbe i Crnogorce upravo je katastrofalan odnos prema sopstvenim kulturnim vrednostima. Pozicija u kojoj se danas nalaze oba naroda je jadna i upravo rezultat nepostovanja svojih sustinskih vrednosti.

Ova Jugoslavija postoji pet godina otkad su oni koji su sprzili Jajce formirali novu Jugoslaviju na Zabljaku. Mislim da ce taj isti duh oburvati i Zabljak jer je njegova snaga destruktivna. Nije ucinjen nijedan korak koji bi ubedio gradjane Srbije i Crne Gore da ima smisla gajiti Jugoslaviju. Licemerje kod srpskih intelektualaca me zaprepascuje, oni kao da ocekuju da mi Crngorci srusimo Jugoslaviju da bi oni imali opravdanje zasto je ova drzava nestala.

Moje jedine ambicije su da u haosu koji ovde vlada sa ljudima koji slicno misle pokazem bolje lice nase nesrecne stvarnosti. Tu se prakticno zavrsava prica o Matici crnogorskoj i Branku Baleticu.

S druge strane doprinos koji je dala Matica srpska (osnovana 1826. godine) u ocuvanju srpske duhovnosti je nemerljiv. Grese oni koji potcenjuju znacaj Matice u odrzanju duhovnog balansa naroda.

Cinjenica da je Crna Gora osnovala svoju Maticu tek pre tri godine po malo je posprdna. To govori samo o nama. (U Crnoj Gori su doduse postojale citaonice koje su vrsile tu reformatorsku i obrazovnu funkciju). Crnogorci su nekako uvek ocekivali da ce neko drugi biti pun razumevanja prema crnogorskom problemu. Matica je oformljena da bi sopstvene gradjane podsetila na istoriju i duhovnost tog prostora, bez ambicaja da na bilo koga svaljuje deo odgovornosti. Zasto su Crnogorci zaboravili ko su i sta su njihovi preci napravili?

Prihvatio sam se te funkcije iz jos jednog razloga. Prvo imam veliko osecanje duga prema istoriji naroda iz kojeg poticem, a na mojoj mentalnoj mapi osecanje duga je jako blizu osecanju stida. Ne prebacujem nikome, naime ni Srbima da su oni zaprecavali razvoj crnogorskog duha, drzave i crnogorske nacije. Iskljucivi krivci za danasnji polozaj crnogorske duhovnosti, a i onoga sto sam spomenuo snosimo mi Crnogorci. Mislim da u dobroj meri svesno ili nesvesno snosimo odgovornost i za polozaj Srba u Srbiji. Oni ljudi koji su bili ubedjeni da deluju za dobrobit srpstva, a poticu iz krajeva iz kojih ja poticem po mom uverenju, ucinili su Srbima medvedju uslugu.

NB: Koje ce konkretne projekte ogranak uskoro realizovati i da li je ostvarena saradnja Matice srpske i Matice crnogorske sto je najavljeno kao mogucnost na osnivackoj skupstini?

B. B.: Za sada nema nikakvih konkretnih projekata koji bi se realizovali u saradnji sa Maticom srpskom, iz prostog razloga sto je ogranak tek osnovan. Onog trenutka kada budemo imali projekte za koje mislimo da pripadaju zajednickoj bastini, obraticemo im se za saradnju i siguran sam da ce ona biti realizovana. Ne krijem da nemam iskustvo u tome kako organizovati rad Matice.

O delovanju ogranka moze se pricati od onog trenutka kad budemo preduzili neke konkretne akcije. Mislim da je potpuno besmisleno osporavati nama pravo da se kao grupa gradjana, odnosno kao nevladina i neprofitabilna organizacija, formiramo. Ima na zalost takvih stavova koji negiraju crnogorsku drzavnost, nacionalnost, duhovnost. To je onaj isti znojavi, nazuljani duh koji je upravo Srbiju i Crnu Goru doveo u polozaj u kojem danas jesu. Na moju nesrecu, mnogi nosioci tog mraka su moji zemljaci. To me duboko pogadja. Iako se oni deklarisu kao Srbi, te ljude poznajem po mentalnom sklopu i jedini strah koji osecam nije od njih, nego strah koji osecam prepoznavajuci ponekad te elemente nasilja u sebi. Borim se da se taj deo mene nikad ne iskaze. Zato i mislim da se citava strategija opstanka mora izmestiti iz politikanstva u sfere kulture i nauke.

Za pocetak, u Crnoj Gori postoje dva elementa kojih uvek ima. To su kamenje i slikari. Bili bismo veoma zadovoljni da u nekim galerijama u Beogradu prikazemo mnoge talentovane, a nepoznate ljude siroj javnosti. Bio bih srecan da ih ovde neko vidi, kao sto bih voleo da se misljenje o Srbiji u Crnoj Gori formira na osnovu onoga sto rade pisci mladje i srednje generacije, koje smatram izvanrednim.

NB: Veliki problem na ovim prostorima za ozivljavanje mnogih kulturnih projekata je nedostatak novca. Kako ce se rad ogranka u Beogardu finansirati?

B. B.: Nase ukupno srpsko-crnogorsko licemerje ogleda se u stavu prema kulturi. Novca nema! Mada bi bilo logicno da se institucije koje se bave promovisanjem pre svega crnogorske kulture zalazu za to. U stvari, uopste nije sigurno da cemo ikada zapoceti taj svoj rad, a tek na osnovu onoga sto napravimo, mogli bismo doneti sud ima li smisla rad Matice ili ne.

Pri tom u Srbiji bar postoje tragovi da se radi nesto u tom smislu. U Crnoj Gori tek se od nedavno pokrece taj civilizacijski posao belezenja kulturnih dostignuca novih generacija.