JOVAN RATKOVIC, JEDAN OD OSNIVACA ORGANIZACIJE SRPSKIH STUDENATA U INOSTRANSTVU, STIPENDISTA UN

Glavni programski cilj novoosnovane strukovne organizacije jeste povezivanje mladih, pametnih ljudi koji ce na Zapadu lobirati za modernu, demokratsku drzavu

Olga Nikolic

"Za vreme Studentskog protesta '96/'97, ja sam bio u Engleskoj, na Univerzitetu u Norvicu, gde studiram, i ono sto sam odmah primetio jeste da je veliki broj nasih studenata u inostranstvu bio odusevljen protestom. Te demonstracije podstakle su nadu da bi oni jednog dana mogli da se vrate u jednu drugu Srbiju, modernu, jaku i demokratsku drzavu. Razmisljajuci kako da pomognu, shvatili su da je najocigledniji nacin pomoci neka vrsta lobiranja, koje je na Zapadu jako bitno i pocelo je slanje pisama guvernerima, kongresmenima, parlamentu... Nazalost, ta pisma su uglavnom bila pojedinacna i to je otupljivalo ostricu podrske. Ja sam onda dosao na ideju da bi svi ti studenti mogli da se objedine jednom strukovnom organizacijom, koja bi mogla da zastupa njihove interese u zemljama gde studiraju i stiti sva njihova prava u SRJ", prica za "Nasu Borbu" Jovan Ratkovic, stipendista Ujedinjenih nacija i jedan od osnivaca Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), cija je osnovna ideja da se san o demokratizaciji Srbije vec u bliskoj buducnosti pretvori u javu.

"Nas glavni programski cilj, pored upoznavanja, druzenja i pomaganja, jeste povezivanje mladih, pametnih ljudi - koji ce lobirati za stvaranje jedne druge Srbije", kaze Ratkovic, uz obrazlozenje: "Hteo bih da nasa organizacija okupi sve mlade ljude oko zajednicke platforme - a to je demokratska Srbija. Verujem da se svi oni slazu oko te platforme, pogotovo nakon Protesta, koji je pobudio nadu da mladi ovde nesto mogu da urade. Treba istaci da se posle velikog egzodusa generacije '92. pojavilo nekoliko grupa unutar, uslovno receno, emigrantskih grupa."

Po Ratkovicevom misljenju, jedni su bili veoma razocarani nedostatkom podrske koje im je drustvo '92. pruzilo i za njih jednostavno, Srbija vise nije postojala. "Oni misle da ih je ona izdala i odlucili su da vise ne budu Srbi. Druga grupa ljudi su tzv. jugonostalgicari, koji kazu da je njihova domovina bila bivsa, velika Jugoslavija i da je neko ubio njihovu domovinu. Oni smatraju sebe strancima bez domovine."

Treca kategorija ljudi, istice sagovornik "Nase Borbe", je ona koja voli Srbiju i planira da se jednog dana vrati, ali se - politike grozi. Za njih je politika "nesto veoma prljavo", sto je unistilo njihovu drzavu, "bacilo je na kolena" i nateralo ih da emigriraju... Politicka scena u Srbiji njima "lici" na jedan veliki cirkus. "Na kraju, cetvrta kategorija ljudi, u koju i sebe ubrajam, a koja je, nazalost, najmalobrojnija, jesu oni koji su zainteresovani za Srbiju, zele da budu drustveno angazovani i smatraju da studentski deo dijaspore treba vezati za drzavu, treba uticati na demokratske promene u drzavi i onda jednoga dana obezbediti uslove za povratak svih onih koji budu zeleli da se vrate", uveren je bivsi vodja maturanata.

On smatra da ce samo jedan manji broj ljudi moci da ostane u inostranstvu i da za nase jugoslovenske prilike vodi kvalitetan zivot. "Samo jedan broj ljudi je stvoren za emigraciju. Neki ljudi ostaju uvek emigranti, Singer je u svom romanu 'Sosa', na primer, rekao da "vezanost za prostor i tle nekad moze da bude kobnije od vezanosti za krv" i to je ono sto je svakako tacno. Neki ljudi nece biti srecni cak iako vode kvalitetan zivot u inostranstvu."

"Da ne govorimo o onima koji su u Srbiji bili odlicni studenti, ali posto nisu zeleli da ucestvuju u ratu ili su, demoralisani ocajnom ekonomskom situacijom - jednostavno otisli da peru sudove u pabovima i da se bave poslom koji je daleko ispod njihovih sposobnosti. Oni jednostavno pokusavaju da zaborave Srbiju, ali mislim da je protest u svim tim ljudima pobudio nadu da nesto moze da se uradi i stvar je krenula sa te mrtve tacke", analizira Ratkovic.

"Jedno od osnovnih polazista za studente koje smo do sada pronasli je Jugoslovenska E-mail lista koju je izradio dr Aleksandar Radovanovic, profesor na Univerzitetu u Pretoriji. On je dosao na ideju da napravi ogromnu bazu podataka koja obuhvata oko 40 zemalja sveta, sa svim osnovnim podacima nasih studenata. Elektronska posta je, inace, veoma razvijena na Zapadu i potpuno je besplatna za studente. To je najbrzi nacin komuniciranja - pismo iz Amerike, na primer, stize u Beograd za svega nekoliko minuta", objasnjava osnivac OSSI-ja.

Na pitanje da li to znaci da ce kompjuterska revolucija da donese demokratiju u Srbiju, on kaze da je to za sada nerealno "ali je realno da ce ta takozvana 'Internet revolucija', kako je jos Dusan Vasiljevic iz Studentskog protesta '96/97. nazvao SP - omoguciti da se povezu ljudi, koji ce tako povezani moci da rade na demokratizaciji drzave". "U nasem slucaju je prakticno nemoguce drugacije komunicirati i ovo mnogo pojednostavljuje stvari. Vi mozete jednostavno da kliknete na drzavu koja vas zanima i da pregledate koji su sve studente clanovi OSSI-ja, da komunicirate sa njima, da vidite koja su njihova interesovanja. Imacemo i 15 lista za diskusiju - moze se diskutovati o politici, sportu, kulturi, umetnosti. Zeleo bih takodje da naglasim da cilj Organizacije srpskih studenata u inostranstvu nije da okupi iskljucivo one ljude koji zele da se bave politikom", podvlaci nas sagovornik.

Clanovi OSSI-ja sebe definisu kao nezavisnu, nestranacku i patriotsku organizaciju studenata, uz obrazlozenje da je jedan od osnovnih razloga formiranja OSSI-ja upravo nesloga i razjedinjenost, pre svega po ideoloskoj osnovi, koja postoji medju nasom emigracijom u inostranstvu. "Zelimo da okupimo studente, bez obzira na njihova ideoloska predubedjenja. Prihvatacemo predloge i monarhista i republikanaca - ukoliko se sa njima slozi vecina nasih clanova. Mi smo ljudi koji su skolovani na Zapadu, gde je proces demokratizacije ipak mnogo vise odmakao od ovih prostora i samim tim smo nauceni da neke stvari ipak moraju da se postuju", kaze Jovan Ratkovic.

"Kada kazemo da smo patriotska organizacija, moram da naglasim da je patriotizam ono sto se zove ljubav i privrzenost prema svojoj drzavi i to je nesto sto mislim da treba da postoji u nama. Cinjenica je da mi volimo svoju drzavu i da zelimo da joj pomognemo koliko je u nasoj moci, zelimo da ova drzava postane moderna, demokratska Srbija, u kojoj ce se postovati sva ljudska prava", napominje Ratkovic i dodaje:

"Mi prakticno imamo dva predloga, to ce biti jedna od nasih velikih kampanja - da se obezbedi glasanje za sve nas u diplomatskim predstavnistvima u inostranstvu ili, ako to zaista predstavlja nepremostiv tehnicki problem za nasu drzavu, onda neka se obezbedi 10 do 15 poslanika u srpskom parlamentu koje ce birati iskljucivo dijaspora i koji ce zastupati njihove stavove u parlamentu. U Srbiji, nazalost, postoji podela na dva dela i problem je u tome sto nasa dijaspora cesto ne zeli da svojim akcijama i podrskom sacuva vlast", veli Ratkovic.

Na pitanje sta Inicijativni odbor Organizacije srpskih studenata u inostranstvu najvise zamera aktuelnoj vlasti u Srbiji, on kaze da kao mlad, obrazovan covek primecuje da "u svakoj normalnoj drzavi vlast koja za deset godina svoga mandata dovede drzavu u ovakvu situaciju - mora da ode. Cinjenica je da se Jugoslavija nasla u nepovoljnoj situaciji, ali to nije polozaj koji je nastao zbog toga sto medjunarodna zajednica zeli da potcini Srbiju - to je mit koji bi svakom obrazovanom coveku budio samo osmeh na licu, da nije toliko tragicno".

"Ta tvrdnja jednostavno ne stoji, to je jednostavno alibi da bi se opravdali svi neuspesi. Zao mi je sto u Srbiji postoji kult licnosti, a ne programa i zato se u nasem programu i kaze da cemo mi podrzati sve one osobe i politicke stranke koje mogu da dovedu do demokratizacije Srbije. Nas imena ne zanimaju. Ukoliko sutra Slobodan Milosevic bude pokazao takvu tendenciju - iako znamo da se to nece desiti - mi cemo zestoko podrzati takav jedan potez", ubedjen je Ratkovic.