GRADSKO SAOBRACAJNO PREDUZECE - IZMEDJU SOCIJALNOG BUNTA I POLITICKIH IGARA

Promena odnosa snaga u beogradskom parlamentu, smenom Zorana Djindjica i raspada koalicije "Zajedno" promenila je situaciju u javnim gradskim preduzecima uglavnom na stetu gradjana

Sta se dobije kada se pocetak i kraj dogode u istom trenutku? Vlast koalicije "Zajedno" u Beogradu!

Ovo, na zalost, nije nikakav vic niti narodna zagonetka, ovo je jedina novina u istoriji gradskih vlasti prestonice, koju nam je podarila ova koalicija. Sve ostalo sto se dogodilo pre i posle zvanicnog raspada, spada u domen - vec vidjenog. Na cuvenoj konstitutivnoj sednici Skupstine grada, februara prosle godine, oba stranacka lidera - Vuk Draskovic i Zoran Djindjic - znali su da ce saradnja ubrzo biti prekinuta. Draskovic, kazu, zato sto nije mogao da podnese da Djindjic ima tako veliku medijsku paznju, a Djindjic zato sto je, kazu, pod pritiskom potpisao ultimativnu raspodelu najvaznijih mesta u gradskoj vlasti i u komunalnim preduzecima. Verovatno nije razmisljao o tome da ce taj potpis ponovo, nakon godinu dana, naterati Beogradjane u setnju. Ne, naravno, zato sto su se pobunili protiv neke vrlo vazne nepravde, vec zato sto je jedan i jedini gradski prevoznik - u generalnom strajku.

U toj cuvenoj "bratskoj deobi", pravo da postavi direktora u Gradskom saobracajnom preduzecu pripalo je Demokratskoj stranci. Ova stranka se odlucila da na mesto direktora postavi Pavla Gladovica, profesora Saobracajnog fakulteta i dugogodisnjeg direktora pogona trolejbusa. Gladovic, kazu demokrate, nije clan DS. Osim direktorskog mesta, demokratama pripadaju tri mesta u Upravnom odboru (ostalih sest imaju SPO i zaposleni). Pored ovih funkcija, demokrate dobijaju i 150 miliona duga koje ovo preduzece tada ima. Osim GSP, DS "dobija" i "Beogradske elektrane" (gde zadrzavaju prethodnog direktora, postavljenog od strane SPS), Gradsko stambeno preduzece (kome Grad duguje jos iz ranijeg mandata), "Gradsku cistocu" i Javno preduzece za pogrebne usluge. "Na strani" Draskoviceve stranke su gradska javna preduzeca koja "diluju" sa pristojnim kolicinama kesa, koji je vec dugo najvrednija roba na ovim prostorima. Tako, "espeovci" dobijaju: Gradsku pijacnu upravu, "Parking servis", "Infostan", Direkciju za gradjevinsko zemljiste i JP "Vodovod i kanalizacija". Nezvanicni izvori kazu da je "Parking servis" oduvek bio prava Meka za gradsku vlast, jer jedini poseduje robne terminale, preko kojih se vrsi isporuka i pretovar robe koja prolazi kroz Beograd. Kazu, tako, zlobnici, da je kada je smenjen direktor ove firme, Mica Jelisavac, najvise zakukao Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina. Sada je na Jelisavcevom mestu Dejan Radunovic, zet Danice Draskovic.

Promena odnosa snaga u beogradskom parlamentu, nakon smene Zorana Djindjica sa mesta gradonacelnika i raspada koalicije "Zajedno", promenila je i situaciju u javnim preduzecima grada Beograda, uglavnom, naustrb Beogradjana. Pocele su pobune zaposlenih, najave i ostvarenja najava strajkova, od kojih je, svakako najgori ovaj - strajk GSP - koji trenutno pogadja zitelje glavnog grada.

Svi strajkovi na ovim prostorima odavno se karakterisu kao "politicka igra iza koje stoji neka stranka ili interesna grupa koja tako protezira svoje interese". Tom epitetu nije mogao da pobegne ni strajk vozaca gradskog prevoznika. Jedni kazu da iza svega stoje socijalisti, koji zele da uzdrmaju vlast i ugled SPO u Beogradu (sto dobija na tezini obzirom na nepobitno ucesce Samostalnog sindikata u ovom strajku). Pitanje je- sta socijalisti time konkretno dobijaju, ako ne zele da se vrate u fotelje Skupstine grada, bar putem privodjenja prinudne uprave putem republicke vlade? Ako se podje putem matematike (dakle, bez politike), tesko da bi socijalistima moglo biti u interesu da sada uzmu grad, obzirom na njegovu finansijsku situaciju, jer bi uvodjenje prinudne vlasti znacilo i regulisanje dugova. To, kaze racunica, nije jeftino i samo bi pogorsalo ne bas tako bajno stanje u kome se i sama Republika nalazi. Drugi moguci interes socijalista je, verovatno, rusenje ugleda SPO zbog obaranja cene ove stranke u aktuelnim nagodbama oko sastava republicke vlade. Ako je bilo sta od onoga sto novine ovih dana pisu tacno (frapantan broj mesta u Vladi koje, navodno, trazi SPO), onda je socijalistima primarni interes da nekako tu cenu snize. A, gde ces naci elegantniji nacin od kolapsa prevoza u gradu, vec dugo najbolnije tacke ovog grada! Jer, kad nema kako da se preveze, ili kako da do svog odredista stigne na iole pristojan nacin - ovdasnji covek ce vrlo lako i vrlo brzo zaboraviti na svoje politicko opredeljenje.

Strajk GSP ima i drugu, "politicku", stranu, a to je cinjenica da su dojucerasnji koalicioni partneri, a sada ljuti protivnici, demokrate, zvanicno odgovorni za funkcionisanje ovog preduzeca. Bar prema onom fatalnom, februarskom dogovoru. Nije, stoga, mali broj onih koji tvrde da ni DS nije ostala cistih ruku u organizaciji ovog strajka i da je i sama htela da se pomalo osveti za izlazak iz gradske vlasti. U prilog ovoj tezi pominje se i sve glasnije najavljivanje strajka u "Gradskoj cistoci", firmi za koju je, takodje, odgovorna DS.

- Nema govora o tome da je DS na bilo koji nacin upletena u organizovanje strajka u GSP, jer to nije nikome u interesu. Ne mozemo zaboraviti da su zaposleni u "Gradskoj cistoci" bili i ranije nezadovoljni, dok su demokrate bile u gradskoj vladi. Nelogicno je da podbunjujemo zaposlene protiv sebe samih - kaze za nas list, Ljubomir Andjelkovic, bivsi potpredsednik gradske vlade iz redova Demokratske stranke. Po njegovom misljenju ostavka Pavla Gladovica, direktora GSP, je neka vrsta puca koji je sproveo SPO, dovodeci na mesto v.d. direktora predsednika Upravnog odbora ovog preduzeca i predsednika SO Zvezdara, Vucetu Mandica (SPO).

- Pavle Gladovic je najmanje kriv za situaciju u GSP jer ovo preduzece odavno radi bez racuna i svaka isplata ide sa potpisom gradskog sekretara za finansije. Moglo bi se cak reci da demokrate nikada i nisu u potpunosti preuzele GSP, upravo zbog toga sto ne postoji racun preduzeca - kaze Andjelkovic.

Prosecnom gradjaninu ovog grada nece biti bas najjasnije sve moguce politicke kombinatorike koje ovaj strajk prate, posebno ako se on i nastavi u istom intenzitetu. Dubina problema u GSP je tako velika i toliko dugotrajna da su politicke zavzlame samo jos vise doprinele nazadovanju u resavanju ovog problema. Gradsko saobracajno preduzece je, ocito, vruc kormpir koji se prebacuje iz ruke u ruku. Demokrate se udaraju u prsa i tvrde da su posteno izasle iz price, da nemaju mrlje na obrazu. "Espeovci" se brane napadima na ostale i mole Boga da im novouvedena gradska taksa pomogne u saniranju stanja u ovoj kuci. A socijalisti? Cute i cekaju, svojih pet minuta.

S. Milicic