KOLIKO MOGU DA ZARADE PRIVATNI PREVOZNICI

Posle svih odbitaka vlasnicima linijskog taksija ostaje dnevno u proseku 600 dinara

"Kako pet dinara, juce sam platio tri?, vajka se putnik kondukteru preduzeca "Autoprevoza - Simanovci", od koga dobija odgovor da toliko pise na karti. Iako se pomenuti razgovor dogodio na liniji 15, u kasnim prepodnevnim casovima, znaci van spica, u prepunom autobusu se vec tiskalo oko 70 putnika. Ukoliko se taj broj putnika uzme kao prosek, znaci da s jednim vozilom zaradi bruto 350 dinara.

Ta suma moze izgledati velika, a na to upucuju i podaci iz Gradskog sekretarijata za saobracaj, po kome je do juce u podne na ulicama Beograda bilo oko 250 privatnih autobusa, iz osamdeset preduzeca. Od toga, vecina (140 autobusa) ima samo privremene dozvole za rad, koje vaze samo dok traje strajk. Poredjenja radi, zakljucno sa 31. 12. 1997. godina u saobracaju je bilo svega 34 autobusa iz 14 preduzeca. Zbog povecanih potreba, ali i znatno veceg interesovanja, u sekretarijatu su kod izdavanja privremenih dozvola odustali od zahteva da preduzece mora za linijski prevoz imati bar tri autobusa.

"Vrlo je tesko govoriti o profitabilnosti, jer je sada u saobracaju vanredno stanje", kaze za "Nasu Borbu", Sava Nikolic, direktor firme "Motograf", koja putnike prevozi na linijama 47, 18 i 50. Prema njegovim recima, u planu je bilo da ova vrsta prevoza bude samo ispomoc GSP-u, te da gradjani koji mogu da plate mogu da se voze komfornije i bolje. "Sada je stvarno haos. Nije iskljuceno da nam to (u GSP-u) rade iz inata, kako bi nam autobuse zbog preopterecenosti izbacili iz saobracaja", smatra Nikolic. Ovakva vrsta prevoza je bila isplativa i pre nego sto je bio strajka, tvrdi Nikolic, pa je isplativa i sada. Medjutim, i pored povecane popunjenosti, kroz vece troskove odrzavanja, stvari dodju na isto. Vozac "Motografa", u ovakvoj situaciji, krug obrne za dva sata i zaradi oko 200 dinara po turi. Dnevno se napravi po sest tura, od cega su u ovoj firmi ukalkulisali zaradu od 40 odsto. Odgovarajuci na pitanje koliko bi u ovakvom stanju povecanog opterecenja mogli da izdrze, Nikolic kaze: "Ukoliko se desi veci priliv autobusa, moci cemo da izdrzimo do leta. Srbija ima preko 5000 autobusa, koji su u ovom periodu pretezno neiskorisceni". On smatra da je omogucavanje prevoznicima koji poseduju makar i jedan autobus da se ukljuce u saobracaj dobar potez.

Na prifitabilnost gradskog prevoza sigurno su racunali i u firmi "7. januar" iz Mojkovca, koja od kraja 97 prevozi putnike sa 6 autobusa na dve linije. Pored toga sto je ovo jedna od retkih firmi koja ima autobuse predvidjene za gradski saobracaj, kuriozitet predstavlja i to sto su vlasnici firme cetvorica brace iz Mojkovca, od kojih trojica poseduju gradjevinske firme u Nemackoj. Oni su u kupovinu 11 autobusa, prema recima jednog od brace Jovana Nedovica, ulozili oko 450.000 DEM, a autobusi, stari u proseku 10-14 godina, su pre Beograda, bili angazovani u Crnoj Gori gde nije bilo posla. Na pitanje novinara, u kom periodu ocekuju da im se ulozeni novac vrati Nedovic kaze: "Mi ni u Nemackoj nismo zaradili novac preko noci, pa i ovde ocekujemo da nam se vrati dugorocno."

Kako kaze Nedovic, svako vozilo u Beogradu, je u proteklih 14 dana, ne racunajuci strajk, zaradilo 1200-1500 dinara bruto. Ideju da autobuse dovezu u Beograd, braca su dobila posle razgovora s bivsim gradonacelnikom Djindjicem, maja prosle godine. Za dva dana ova firma ce imati registrovano predstavnistvo u Beogradu, i tada ce biti angazovano svih 11 autobusa. I pored ne male investicije, u planu je, pored uvoza dodatnih autobusa za gradski ali i medjugradski prevoz, i kupovina zemljista na kome bi se izgradila servisna stanica i benzinska pumpa. O daljim planovima Nedovic kaze: "Mi zelimo da postanemo prvi u gradskom prevozu Beograda".

Jedan neimenovani prevoznik se, medjutim, hvalio kako je samo u jednom danu na liniji 31 zaradio 1800 DEM, dok drugi tvrdi da mu posle svih odbitaka ostaje po vozilu dnevno 600 dinara. Ovakve sume, prevoznici svakako ne bi mogli zaraditi u zimskom periodu.

Zima, narocito period posle praznika, je mrtva sezona i za taksiste koji beleze povecam obim posla. Ali prema recima Gorana Kovacevica, direktora "Naksi taksija", to je relativno. Jer iako taksista na linijskom prevozu za osam sati moze da preveze i do 120 putnika, habanje vozila i amortizacija uzmu dobar deo zarade. Zbog toga on smatra da bi se u narednih mesec-dva ovakav vid prevoza mogao pokazati kao neisplativ. Dodatne poteskoce predstavlja ukljucivanje taskista na linijski prevoz, po apelu Skupstine grada. "Kada smo se prijavljivali na linijski morali smo da imamo odredjen broj taksija na liniji kako bi to bilo isplativo, kaze Kovacevic. Sad imamo situaciju da se ukljucuju i ljudi koji ne taksiraju godinu-dve dana, a fpitam se ko ce njih iskljuciti kada sve ovo prodje. Najmladji oblik prevoza u gradu predstavlja kombi prevoz koji je, prema podacima Sekretarijata, potpuno nelegalan. Jedan od takvih preduzetnika se tako uputio cak iz Kule i pri tom potrosio 150 dinara za gorivo. Taj novac je, prema sopstvenim recima zaradio za svega dva tri sata u Beogradu.

Rade Repija