STA U PARLAMENTU SRBIJE VISE NECE BITI ISTO

Uprkos prethodnom politickom dogovoru svih parlamentarnih stranaka da se uvedu direktni TV prenosi skupstinskih sesija, istovetan predlog radikala, uoci Nove godine, nije uvazen, jer je podnet u formi akta umesto radnog zakljucka! "Prosao" je tek predlog SPO, jer je pravilno formulisan!

Gotovo je sigurno da se parlament Srbije u dogledno vreme nece sastati i nastaviti tamo gde je stao - izabrati delegaciju za Vece republika Savezne skupstine i formirati novu republicku vladu. Takvih zahteva jos nema, pa se samo moze pretpostaviti da trgovina funkcijama jos traje. Ali, i kad se ona bude zavrsila, vise nista u republickom parlamentu nece biti isto, a cini se - ni izvesno.

I sama cinjenica da socijalisti u njemu vise nemaju vecinu, odredjivace, svakako, ponasanje poslanika. Posto je tesko ocekivati stabilnu koaliciju izmedju, recimo, "levice" i Srpskog pokreta obnove, narodni izabranici bice pod stalnim pritiskom da za svaku, i najmanju, sitnicu, iznalaze kompromisna resenja. To ce, bez sumnje, umnogome iskomplikovati nacin rada parlamenta. Sa svojih 45 poslanika, SPO se nalazi u delikatnoj situaciji, jer, sam niti moze da bude vlast, niti mu se isplati da bude opozicija. Najcesce nece znati kako da se postavi, odnosno kome da se prikloni. Ako iz koristoljublja stane potpuno na stranu rezima, definitivno ce napustiti doskorasnju ulogu vodece opozicione stranke i tesko da bi se ikad vise mogao vratiti na stare pozicije.

S druge strane, sigurno je da socijalisti nece tek tako pristati da znacajnije dele vlast sa SPO, ako to znaci odustajanje od osnovnih poluga koje i garantuju monopol na odlucivanje. Institut dogovaranja, bez kojeg je tesko i zamisliti donosenje bilo kakve odluke, lako moze, umesto da postane osnov istinskog parlamentarnog zivota, da sklizne na teren iscrpljujuceg pijacnog cenjkanja.

Na to upucuju i neki disonantni tonovi iz prednovogodisnje skupstinske "uvertire", koji su zazvucali tako da se covek morao zapitati da li je uopste bilo nekih politickih konsultacija i dogovora uoci konstitutivne sednice, 29. decembra, ili je to javnost o navodnim zajednickim sastancima sefova poslanickih grupa bila pogresno obavestena.

Najbolja ilustracija je nacin na koji su ponovo uvedeni direktni TV prenosi skupstinskih sesija. Sef poslanickog kluba SRS Tomislav Nikolic trazio je tada, da se dnevni red prosiri donosenjem odluke o direktnom prenosu toka sednice na drzavnoj televiziji. O njegovom predlogu ne samo sto se nije glasalo, nego ga predsedavajuci Dragan Tomic prvobitno nije ni uvazio, uz obrazlozenje da je podnet u formi akta, umesto radnog zakljucka, a to nalaze proceduru koja, navodno, traje osam dana, jer akt mora da bude objavljen u "Sluzbenom glasniku", pa tek onda, po Tomicu, da bude obrazlozen!

Tek posto je sef poslanicke grupe SPO, Milan Mikovic, radikalu pritekao u pomoc, usmeno preformulisavsi njegov zahtev, odluka je pala. Kamere su istog dana ukljucene, ali su se, nakon ove kratke i recite demonstracije vlasti, mnogi priupitali nije li samo pitanje vremena kad ce se one ponovo ugasiti, znajuci da su na isti nacin, radnim zakljuckom, vladajuce vecine takoreci na prepad, bez posebne najave, pre tri godine direktni TV prenosi i ukinuti. I, nije li svejedno ko ce, i u kojoj formi prezentirati predlog o kome je, navodno, postignut, politicki dogovor.

Gotovo slozan nastup SRS i SPO samo je na kratko podsetio prisutne u cijim je rukama skupstinska vecina i kako bi mogle, eventualno, da prodju i neke druge zajednicke odluke, kad bi ih iz bilo kojih, principijelnih ili interesnih, razloga bilo. Na istom primeru potvrdilo se, medjutim, da monopol nad odlucivanjem nema u tolikoj meri onaj ko ima vecinu, koliko onaj ko cvrsto drzi dirigentsku palicu u svojim rukama. Od njegovog umeca i poznavanja pravnih zackoljica zavisi i kako ce koji predlog proci u parlamentu, odnosno hoce li se, uopste, naci na dnevnom redu. S druge strane, od visprenosti politickog protivnika zavisice hoce li tu prvu, ali, po svemu sudeci, i vrlo bitnu mozda i odlucujucu prepreku, preskociti, ili ce se o nju spotaci.

M. Torov