KO SU PRIVATNICI KOJI VOZE NA LINIJAMA GRADSKOG PREVOZA

Privatno preduzece “7. januar" iz Mojkovca sa sest autobusa radi na linijama 46 i 48, a planira da osnuje posebnu firmu za gradski saobracaj u Beogradu. Kad bi svaki putnik GSB placao dva dinara i mi bismo bili profitabilni, tvrdi vozac gradskog saobracajnog, prinudni putnik “privatne" 95-tice

“Sredina jos malo napred", culo se iz prenatrpanog autobusa, jednog od mnogobrojnih privatnih prevoznika koji su i juce preuzeli ulogu gradskog prevoza. Medjutim, kako je apel ostao neuslisen, dvadesetak putnika ostalo je na stanici Zeleni venac, ocekujuci, u ovom slucaju, sledeci autobus na liniji 95.

Vidno iznervirana, dobrodrzeca gospodja, posle neuspelog pokusaja da udje u autobus, spretno “hvata", linijski taksi 95, usput komentarisuci: “Ovo je strasno, ni za pet dinara, ne mozemo pristojno da se vozimo". Problema u pronalazenju alternativnog prevoza “GSP"-u, juce je narocito u spicu imala vecina Beogradjana, ali da ni u kasnim prepodnevnim casovima nije bilo bolje, uverio se i novinar “Nase Borbe", koji je dobrih pola sata cekao bilo koji autobus, na stanici na koju pristaje deset linija.

“Nisam se ovome nadao. Iznenadili su me", kaze postariji penzioner sa stapom, koji je u Beograd juce stigao iz Vojvodine. Iako, kao penzioner nije platio kartu u “Lastinom" autobusu, ne smatra da je cetiri dinara mnogo za kartu, “u ovakvom prevozu". Autobus o kome je rec, jedan od retkih stvarno namenjenih gradskom saobracaju, pripada privatnom preduzecu “7 januar" iz Mojkovca, koje sa sest autobusa prevozi putnike na linijama 46 i 48.

Mladji (10 godina star) “brat blizanac" Djindjicevih autobusa iz Berlina, sto se moglo i zakljuciti po jasno obelezenim mestima za trudnice i invalide, kao i ostalim natpisima u vozilu, je prema recima vozaca Svetislava Damjanovica, na ovim linijama od pre Nove godine. Medjutim, tek od pocetka strajka, primetna je guzva, iako je bila juce nesto manja.

Kapacitet, ranije polupraznog i vecinom penzionerima ispunjenog autobusa, je gotovo 100 ljudi, ali se ipak desi da na pojedinim stanicama u spicu ostanu ljudi, kaze Vojin Bozovic, koji je svoj kondukterski posao zapoceo bas u Beogradu. Kako se autobus krece prema centru, polako se puni, a putnici ocigledno naviknuti na ovaj oblik gradskog prevoza uredno placaju kartu.

- “Samo motka u Srbiji pomaze", odgovara na nase pitanje sta misli o strajku, casna starina sa stapom u ruci. “Ja imam 78 godina, od cega sam 35 u Beogradu, i ovo nisam doziveo. Imaju (GSP) plate vece nego lekari, i redovno ih primaju, i nece da rade", konstatuje starina dok placa kartu.

“Vozim se kad moram, i ne putujem svaki dan", tvrdi u vec polupunom autobusu, Milovan Indjic, koji usput sa zeljenjem konstatuje da je za ovaj mesec kupio markicu. “Eto, date pare za markicu, a ne mozete da se vozite", kaze on.

Sredovecna gospodja, do tada nezainteresovana za razgovor na temu “strajka i GSP-a", dok prilazi vratima i sprema se da izadje dobacuje: “Treba promeniti ovu vlast. Doveli su nas do prosjackog stapa, i sad se na nama lome kola". Na pitanje novinara “Nase Borbe", da precizira na koju vlast misli, samo odmahuje rukom.

“Ovaj prevoz sam koristio i pre strajka, kad naidje, a i sada se redovno vozim", kaze Milisav Lesendric, vozac u GSP-u, i konstatuje da ni jedna ni druga strana (u sporu) nisu u potpunosti u pravu. “Kada bi u GSP-u, svaki putnik placao po dva dinara, bilo bi sve u redu", tvrdi Lesendric i ojasnjava:“ja u smeni napravim po sedam tura, a neka svaka od njih ima po sto putnika, pa u tri smene, to su velike pare". Poslednju platu, Lesendric je primio za novembar, a pre dva dana i 25 odsto razlike za januar-juni prosle godine. Startna plata je oko 1.600 dinara, a sa prekovremenim dodje do 2000 dinara.

Konacno posle polucasovne voznje, dolazimo i do mirijevske okretnice, “cetrdesetsestice", gde nailazimo na Miladina Vidojevica, beogradskog sefa “7 januara", firme koja postoji vec godinu dana. Prisustvo autobusa iz Crne Gore u Beogradu, on objasnjava manjkom posla u Crnoj Gori gde ovi autobusi inace saobracaju, u letnjoj sezoni, i na medjugradskim linijama.

Ova firma je vlasnistvo cetiri brata, od kojih trojica vec 25 godina rade u Nemackoj, odakle su autobusi i uvezeni. Ukoliko se stvari budu odvijale kako treba, u planu je i osnivanje posebne firme za gradski saobracaj u Beogradu, koja bi imala kompletnu infrastrukturu i za cije potrebe bi se uvezlo jos vozila.

Rade Repija