sreda, 14. januar 1998.

POSLEDICE STRAJKA NA BEOGRADSKU INDUSTRIJU

Steta svakog dana sve veca

U firmama koje nemaju svoj prevoz na posao stize, najvise polovina zaposlenih. “Gubici ce se uvecati zbog probijanja rokova, gubitka poverenja i zahteva za smanjenjem cena", istice Ljubinko Vasilijevic, direktor fabrike “Rudnik"

Uzalud cekanje: Autobusko stajaliste

Zbog strajka zaposlenih u Gradskom saobracajnom preduzecu, beogradska privreda ce, bar prema prvim procenama u preduzecima, imati “ogromnu stetu". Za strajk su culi i “Sportovi" italijanski partneri i dosli su u Jugoslaviju da vide kako ce se to odraziti na proizvodnju njihove robe. “Njima je razumljiv strajk, ali insistiraju na rokovima. Medjutim, tesko je organizovati proizvodnju jer je juce na posao u prvu smenu doslo tridesetak odsto radnika. Jos je problematicnija druga smena", kaze Dragica Stojanovic, direktor u sektoru za izvoz i uvoz u “Sportu".

Kad bi se strajk, bar prekinuo danas, kaze Dragica Stojanovic, mozda bi se izgubljeno vreme moglo i nadoknaditi. “Radili bismo i nedeljom, a subotom, vec radimo. Celokupnu stetu nije jednostavno izraziti u novcanom iznosu jer kako izmeriti gubitak nastao zbog neugovaranja novih poslova", kaze Dragica Stojanovic.

Negoslav Markovic, direktor proizvodnje u beogradskoj fabici Beko kaze da od 540 radnika u ovoj firmi, u ponedeljak na posao nije doslo 285 zaposlenih.

“Svi koji stanuju dalje od firme, nisu uspeli da stignu na posao. Cak i oni koji su uspeli nekako da se prevezu, puno su kasnili i u fabriku su stizali oko devet-deset sati. U takvim uslovima, nemoguce je organizovati proces rada, posebno zbog toga sto su radne operacije direktno povezane. Steta je ogromna jer necemo moci da ispostujemo rokove i izvezemo robu partnerima u Nemacku i Englesku. Ako se strajk nastavi, situacija ce postati tragicna", istice Markovic.

Odbanista vracaju decu

Veliki broj zaposlenih, cak i da su se snasli za prevoz, ova dva dana nije proveo na radnom mestu. Razlog je cuvanje dece jer su skoro sva odbanista obavestila roditelje da ce raditi "smanjenim kapacitetom" zbog toga sto vaspitaci koji stanuju daleko ne mogu da dodju na posao. Desavalo se da se sa vrata predskolskih ustanova vrate prekobrojni malisani.

U Beogradskom pamucnom kombinatu, prvog radnog dana u nedelji na posao je stiglo, jedva, 10 do 20 odsto zaposlenih, tako da je proizvodnja bila minimalna.

“Od 600 zaposlenih u prvu smenu doslo je oko 300 radnika. Nisam siguran da ce u drugu smenu doci ni toliko. Planirali smo da danas proizvedemo 2.000 odevnih predmeta, ali, ocigledno da ce se proizvodnja prepoloviti. U ovom trenutku, precizno se moze reci, steta na kamionu koji ceka na utovar iznosi 1.000 maraka dnevno. Ne treba ni pominjati da ce se gubitak uvecati zbog “probijanja" rokova, gubitka poverenja i cinjenice da ce partner traziti smanjenje cena zbog rizika i kasnjenja isporuke. Zurili smo da isporucimo robu pa nismo spajali protekle praznike, vec smo praznovali jedino Novu godinu i Bozic", kaze Ljubinko Vasilijevic, direktor fabrike “Rudnik" u Beogradu.

Smanjena proizvodnja u rakovickim fabrikama morace da se nadoknadi jer je broj onih koji su stigli do radnog mesta bio vise nego prepolovljen. Kako nam je potvrdjeno u IMR na poslu su bili samo zaposleni koju stanuju blizu ili se prevoze zeleznicom.

Na gubitku nece biti samo oni kolektivi koji imaju dobro organizovan prevoz, kao sto je “Galenika" i jos neki kolektivi. “Grmec prevozi radnike svojim autobusima, ali za deo puta, odredjen broj radnika koristi i gradski prevoz. Branislav Milic, sef kadrovske sluzbe kaze da je fabricki prevoz ublazio mogucu stetu, ali i pored toga ima puno zakasnjenja.

Samo u manjem broju firmi ciji radnici svakodnevno koriste gradski prevoz, strajk GSP juce se nije ni osetio. Prema recima Zivojina Radosavljevica, zaduzenog za propagandu u BIP, skoro svi zaposleni bili su na radnim mestima pa, cak nije bilo ni vecih zakasnjenja. “Strajk je bio najavljen pa su radnici, unapred obezbedili alternativni prevoz. Posto radimo punim kapacitetom, radnici su motivisani da ne kasne na posao i ne ugrozavaju proces rada. Razocarana je bila jedino kafe kuvarica koja se ponadala da ce imati manje posla", dodaje Radosavljevic.

Preduzeca koja su pripremljena za rad u vanrednim uslovima na sve nacine potrudila su se da se na proizvodnji ne oseti odsustvo veceg broja radnika. Tako je Beogradska pekarska industrija, vec prvog dana strajka gradskog prevoza, snabdela Beogradjane potrebnim kolicinama hleba i drugog peciva iako su zaposleni na radna mesta stizali tokom celog dana.

“Isporike su stizale sa zakasnjenjem jer su zbog prevoza i radnici kasnili na posao, ali su svi delovi grada dobili dovoljno hleba. Pripremili smo se da, ukoliko strajk potraje, na vreme prevezemo nase radnike. Upotrebicemo nasa vozila ili angazovati privatnog prevoznika da prevezu zaposlene kako bi se sprecilo i ovo kasnjenjenje u proizvodnji", kaze Rade Marjanovic, sef proizvodnje u BPI.

S. Jovicic
M. Vukovic

Udarnicki rad u privatnim firmama

U fabrici “Trikotaza Djukic" od 46 radnika u prvoj smeni na posao nije doslo njih 11. Oni koji su dosli morali su da rade i za one koji su ostali kod kuce. “Organizovali smo se tako da posao ne trpi. Ovo je privatna firma pa rokovi moraju da se ispostuju", isticu radnici fabrike.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /