RADNICI GSP TVRDE DA NECE RADITI DOK NE DOBIJU PARE

Kapije su otvorene, kazu radnici iz pogona “Novi Beograd", “Dorcol", navodeci da ko hoce moze da radi, ali da su svi za strajk

“Jeste li doneli pare" - pozdravili su ekipu “Nase Borbe" radnici dok su, ocito dobro raspolozeni, stajali pred kapijom pogona “Novi Beograd", jednog od najvecih iz sklopa Gradskog saobracajnog preduzeca koje juce nije imalo nijedno vozilo na ulici, sto je prvi put u hronoligiji njegovih ucestalih strakova.

Istovremeno to je bilo i njihovo objasnjenje dokle ce strajkovati - sve dok ne dobiju pare koje im, kazu, gradska vlada duguje za vise meseci unazad “Nedelju, dve, ne znamo... pa trajace", nagadjaju i upozoravaju tvrdeci da je za privremenu “smrt" jedne od najvaznijih gradskih funkcija odgovorna iskljucivo vlada Beograda koja nije ispostovala sporazum sacinjen prilikom prethodnih strakova.

Demonstrirajuci resenost da istraju, radnici pokazuju na sirom otvorenu kapiju - kao dokaz da niko nije sprecen da radi, odnosno da moze da upali vozilo i izadje iz kruga pogona. Za cetiri sofera trolejbusa koji su to i uradili u pogonu na Dorcolu pokazuju puno razumevanje navodeci da su oni zaposleni na odredjeno vreme pa tako i u strahu da ce biti ekspresno otpusteni.

Jedan od retkih koji je pristao da se predstavi, vozac Zoran Rajkovic kaze, kao i njegove kolege, da strajk nema veze sa politikom mada je ubedjen da ce rezim odmah traziti paralelu. “Sad ce biti, eno ono u Crnoj Gori evo ovi ovde ovo", kaze zaleci se da ga i rodjena majka, pod uticajem drzavnih medija, sumnjici da je za Zorana Djindjica.

Radnici, njih tridesetak pred kapijom ovog pogona, dok se dosadjuju i suncaju na prolecno toplom suncu usred januara, prekracujuci vreme ponekom petardom, kazu da ih niko nije posecivao iz gradske vlasti - a takav obilazak izgleda i ne ocekuju. “Ma, boli ih uvo za nas", rezignirano komentarise Rajkovic, dok njegove kolege to ocenjuju uz upotrebu mnogo slobodnijih izraza.

Ona vlast nas je bar pendrecila dok je ova za vreme strajka na Karipskim ostrvima, smejuci se komentarise vozac Nikola, koji nije hteo da se predstavi mada kao i ostali koji nisu zeleli da im objavljujemo ime tvrdi da to nije posledica straha ali ...“bolje nemoj". Pojedini se sklanjaju cak i od fotoreportera kada je zeleo da ih slika sa resenjem za primanja iz kojeg se jasno vidi, tvrde, koliko im nije isplaceno. Vozac Nikola najavljuje i radikalne mere: “Od cega da hranim porodicu, da idemo i krademo. E pa moracemo a znamo i ko ima". Sa smirenoscu coveka koji je preturio preko glave najgora iskusenja, njegov kolega koji radi u GSP kao vozac dve godine od kako je dosao iz Krajine, kaze da zivi sa nezaposlenom suprugom i jednim detetom i placa dvesta pedeset maraka jer je podstanar “kao i vecina u ovom preduzecu".

Na pitanje da li je fer da Beogradjani idu pesice ili taksijem na posao i zasto nije ispostovan zakonski minimum koji predvidja da na ulicama ipak bude izvestan broj vozila unisono odgovaraju da je to samo posledica toga sto gradska vlada nije nista ispunila iz sporazuma sa njima. Mada, kako je jedan primetio, kad bi isterali vozila kako to zakon predvidja, strajk ne bi ni imao efekta.

U mogucnost da gradski prevoz funkcionise bez njih ne veruju, prognozirajuci da ce i vlasnici privatnih autobusa odustati od posla kako ne bi upropastili vozila zbog prevelikog broja putnika, ali i da mnogi gradjani nemaju pare za takav prevoz. Neki od radnika kazu da sada stizu svakakve price do njih pa i da od pre nekoliko dana ceka na granici “seststo Arkanovih kombija".

Za sada gradske vlasti ne pokusavaju da nasilno zaustave strajk, kako je to na primer bilo za vreme prosle gradske vlade. Kako nam kazu policija - uniformisana kao i u civilu - dolazila je u noci kada je pocinjao strajk kao i juce ujutru ali je bila sasvim korektna. Samo su upozorili radnike “da ne dozvole medjusobne konflikte i ostecenja vozila".

“Dobrotu" policije radnici uglavnom tumace cinjenicom da je sad u strajku pored “Nezavisnog" sindikata i “Samostalni" sindikat kojeg mnogi oznacavaju kao drzavni. Iz istog razloga neki od radnika ne ocekuju ni strajkbrehere, pozivajuci nas da udjemo u krug u uverimo se da su im kolege na broju, spremne da “upale masine" cim dobiju pare. Poziv je bio uzaludan jer nas obezbedjenje nije pustilo, objasnjavajuci da im je sef trenutno na nekom sastanku.

Nocnih dolazaka je bilo i u pogonu “Dorcol" gde je “navratila" i saobracajna inspekcija i malo milom, malo preteci otkazima nastojala da zaustavi strajk, kako kazu u ovom pogonu (u koji ulazimo bez problema). Predstavnik Nezavisnog sindikata Milorad Dardic opominje da radnici nece dozvoliti da neko “sa strane" vozi vozila GSP pa da su tako pretnje o angazovanju policajaca i vojnika u tu svrhu uzaludne. Isto tako strajkacki lideri iz oba sindikata kazu da se nece dozvoliti ni uvodjenje prinudne uprave u preduzece.

“Trenutno je nirvana", kako kaze Danilo Kovacevic iz Samostalnog sindikata opisujuci tako situaciju u kojoj “vlast njih ne zove na razgovor" ali, kako smatra, “ni njoj ne treba ici na noge". Na pitanje dokle ce pat situacija trajati i sprema li gradska vlast neki manevar iznenadjenja, Kovacevic kaze: “U ovoj drzavi je sve moguce i nista nije moguce".

Za razliku od njega, sef tog sindikata u pogonu “Dorcol", Vlastimir Veselinovic kaze da ce se pokusati da se stupi sa gradskom vladom u kontakt. Pasivnost vlade Veselinovic tumaci njenom zatecenoscu i zbunjenoscu jedinstvom rednika, jer je ovo prvi put da su svi, kao i najveci sindikati koji ih okupljaju, zajedno u strajku.

“Umemo da cekamo. Mi mozemo da izdrzimo jedan dan duze", kaze podsecajuci na tu parolu studenata iz vremena gradjanskog protesta, ali ne propusta da kaze i kako su tada opozicioni lideri lazno “obecavali kule i gradove narodu".

E.B.R.