DR MIROSINKA DINKIC: KOLIKO KOSTA STRAJK GSB

Oni koji su dosli na posao izgubili su - kroz vanredne troskove za prevoz - nesto manje od svoje dnevne zarade, a oni koji su ostali kod kuce - 14 dinara toplog obroka i 52 dinara plate

Sa stanovista drustva, za jedan dan strajka Gradskog saobracajnog Beograd, izgubljena je jedna i po neto zarada svih zaposlenih u glavnom gradu. Ovo pokazuje racunica koju je za “Nasu Borbu" izvela strucnjak Ekonomskog instituta u Beogradu dr Mirosinka Dinkic.

Ta cifra izvedena je na proceni da je u prosloj godini drustveni proizvod ostvaren u Beogradu bio 20 milijardi dinara ili 55 miliona dinara dnevno. Dr Mirosinka Dinkic dosla je do procena o drustvenom proizvodu za 1997.godinu na bazi procenjenog porasta DP za Jugoslaviju od sedam odsto, uvecanog za procenat inflacije.

Ako se pretpostavi da je oko polovine radnika doslo na posao, po tom osnovu, izgubljeno je oko 27 miliona dinara. Podatak o izgubljenoj neto zaradi izveden je na bazi procene da je prosecna decembarska plata 1.150 dinara i da u Beogradu ima 460.000 zaposlenih.

“Nije samo drustvo izgubilo. Izgubili smo i svi mi kao pojedinci. Ako uzmemo da je prosecna cena karte u privatnom autobusu 5 dinara, a u linijskom taksiju 10 dinara, i da je svakom zaposlenom trebalo samo jedno prevozno sredstva kao i od posla, taj dnevni trosak je 16 dinara. Tih 16 dinara je nesto manje od dnevne zarade koju prosecno ostvari zaposleni u Beogradu, kaze dr Mirosinka Dinkic.

Oni koji su ostali kod kuce izgubili su 14 dinara toplog obroka. Ako bi im se dan kad nisu dosli oduzeo od plate, to bi znacilo dodatni minus od 52 dinara, sto znaci da je onaj ko je juce odsustvovao s posla izgubio 66 dinara.

Do slicnog racuna dosli su i u Gradskom zavodu za statistiku, s tim sto je racun o dnevnom dohotku, izveden na osnovu statistickih podataka za 1996. godinu.

Po tom proracunu, ako je godisnji narodni dohodak 12,8 milijardi dinara, dnevni je oko 53 miliona dinara (dnevna novostvorena vrednost). U tu cifru je usao samo dohodak stvoren u industriji, rudarstvu, poljoprivredi, sumarstvu, vodoprivredi, gradjevinarstvu, saobracaju, trgovini, ugostiteljstvu i turizmu, zanatstvu i komunalnim delatnostima (samo deo novodstvorene vrednosti), ali nisu usle banke, privatni preduzetnici i ceo neprivredni deo - zdravstvo, usluge, skolstvo, sto bi takodje povecalo iznos procenjene stete od strajka.

T.J. - S.J.