KONVERZIJA JUGOSLOVENSKOG DUGA LONDONSKOM KLUBU U AKCIJE PREDUZECA NEODRZIV PREDLOG

Poverioci insistiraju na hartijama od vrednosti koje se lako mogu prodati i onemogucavaju reprogram duga

Beograd, Beta. - Sadasnji vlasnici jugoslovenskog duga Londonskom klubu banaka-poverilaca nisu zainteresovani za konverziju tog duga u akcije jugoslovenskih preduzeca i banaka-duznika, a ni sadasnji pravni polozaj jugoslovenskih preduzeca tu konverziju ne omogucava, rekao je za agenciju Beta jedan clan strucnog dela jugoslovenskog pregovarackog tima.

"Juna 1996. godine kad su dogovarana moguca resenja, poverioci nisu izrazili zelju da se dug konvertuje u akcije nego su insistirali na lako utrzivoj hartiji od vrednosti koja se lako proda i onemogucava reprogram duga", rekao je isti izvor koji je zeleo da ostane anoniman.

I kad bi jugoslovenski pregovaraci prihvatili ideje predsednika Savezne komisije za hartije od vrednosti Vuka Ognjanovica, zahtev bi se opet prakticno sveo na otpis oko 50 odsto jugoslovenskog duga, tvrdi clan jugoslovenskog pregovarackog tima. Predsednik Savezne komisije za hartije od vrednosti Vuk Ognjanovic zalozio se u poslednjem broju casopisa "Poslovni krug" da se Londonskom klubu predlozi konverzija jugoslovenskog duga u akcije jugoslovenskih preduzeca-duznika umesto zahteva da se 80 odsto tog duga otpise.

Prema proracunu Betinog izvora, samo bi svodjenje ugovorene kamate na nivo bankarske provizije, za sta se Ognjanovic takodje zalaze, prakticno znacilo zahtev za otpis jedne cetvrtine duga ciji se iznos, prema istom izvoru, jos ne moze potpuno precizno navesti, ali se pominje cifra od 2,4 milijarde dolara. Produzenje rokova otplate obaveza po glavnici duga, za sta se predsednik Savezne komisije za hartije od vrednosti takodje zalaze, znaci zahtev za otpis daljih 20 procenata duga, tvrdi Betin izvor u pregovarackom timu. Prema istom izvoru, vlasnici jugoslovenskog duga vise i nisu komercijalne banke nego institucionalni investitori i druge finansijske institucije koje nisu zainteresovane da budu preduzetnici.

"Uz saglasnost Narodne banke Jugoslavije i Medjunarodnog komiteta poverilaca, komercijalne banke koje su investirale u jugoslovensku privredu prodale su hartije od vrednosti emitovane na bazi tog duga", tvrdi Betin izvor u pregovarackom timu. Konverziji duga u akcije ne idu na ruku ni promene koje su se poslednjih godina dogodile u jugoslovenskom zakonodavstvu. Prema sadasnjem Zakonu o preduzecima i Zakonu o deviznom poslovanju, preduzeca imaju pravo da sama urede svoj dug onako kako smatraju za najpovoljnije za sebe, tvrdi isti izvor.

"Tako da biste i u slucaju dogovorene konverzije prvo morali da utvrdite koja su preduzeca uopste za nju pogodna", objasnjava clan strucnog dela jugoslovenskog tima u pregovorima s Londonskim klubom banaka poverilaca.