OVE NEDELJE RASPODELA KONTINGENATA ZA IZVOZ ZITA I BRASNA

Jugoslovenski kukuruz 117 dolara po toni, sto je znatno skuplje od rumunske i bugarske ponude, pa se moraju obezbediti stimulacije od 15 do 20 odsto, da bi bilo ozbiljnijeg izvoza

“Ako drzava ne bude obezbedila sredstva za stimulaciju, ne sklope se barter aranzmani ili ne promeni kurs, vec izvoznici budu prepusteni sami sebi, realna procena je da se ne moze izvesti vise od 100 hiljada tona kukuruza. To je na nivou prosle godine. Nesto manje od te kolicine izvesce se i psenice. Utvrdjeni kontingent za izvoz brasna od 50 hiljada tona je mali i nece predstavljati veliko opterecenje i ako se ne izveze", kaze, povodom utvrdjivanja kontingenata za izvoz poljoprivednih proizvoda, Vukosav Sakovic, generalni direktor Fonda za zito.

Vlada SR Jugoslavije je utvrdila da izvozna kvota za kukuruz iznosi 1,5 miliona tona za psenicu 500 hiljada tona, a za brasno 50 hiljada tona. Zahtevi za dodelu kontingenata se primaju i prva raspodela bi, kako se ocekuje, trebalo da bude ove nedelje. Izvozne dozvole koje su podeljene krajem prosle godine vaze i u januaru ove godine. Na osnovu njih, neznatne kolicine kukuruza prodate su ino partnerima i transportovace se tokom januara.

Prema recima Sakovica prvi problem sa kojim ce se izvoznici suociti je razlika izmedju domace i izvozne cene. Amerikanci kukuruz prodaju u svojim lukama od 115 do 116 dolara po toni, a Madjari su cenu svog kukuruza u dunavskim lukama spustili na 80 pa cak i ispod 80 (77) dolara po toni. Rumuni kukuruz u Konstanci prodaju po ceni od 98 do 102 dolara po toni. Zastitna cena domaceg kukuruza je 72 pare po kilogramu dok je cena na trzistu 68 para po kilogramu. To znaci da tona domaceg kukuruza kosta oko 117 dolara po toni.

“Kad postoji tolika razlika, normalno bi bilo da je drzava pokrije kao i u drugim zemljama. Stimulacije u okolnim zemljama iznose od 20 do 25 odsto. Kod nas je u toku utvrdjivanje politike podsticaja i ukoliko ne bude stimulacija od 15 do 20 odsto, ne moze se govoriti o ozbiljnijem izvozu. Ako bi se obezbedio novac za stimulacije od 15 do 20 odsto, to bi pomoglo da se pokrije deo razlike u ceni, drugi deo bi se pokrio iz razlike izmedju crnog i zvanicnog kursa i uvozom robe. Ako izostane stimulacija, izvoz ce se svesti samo na kompezacije i viskovi, narocito kukuruza, pritiskace proizvodjace. Situcija ce, kad je rec o kukuruzu biti alarmantnija nego kod psenice gde su viskovi manji.To ce ostaviti posledice na proizvodnju pa se moze ocekivati da se i ratari nadju u istoj situaciji kao i stocari", kaze Sakovic.

S obzirom da je cena kukuruza od avgusta 1996. godine kad je bila 1,15 dinara po kilogramu pala do decembra prosle godine na 68 para, sto je najvece pojeftinjenje jednog proizvoda, nerealno bi bilo, kaze Sakovic, ocekivati da cena kukuruza dalje pada i probije cenu kostanja.

Drugi problem pred kojim ce se naci izvoznici kukuruza su transportne mogucnosti. Jugoslavija je najvise uspela da izveze 1995. godine kad je koristila sve luke - Kopar, Rijeku, Zadar i Bar . Deo je transportovan zeleznicom i kamionima. Tada je, doduse nesto manje koriscen Dunav za transport, a ukupno je izvezeno 1,5 miliona tona. Ove godine su, posle uspostavljanja zeleznickog saobracaja, vec stigle ponude iz Kopra i Rijeke da su spremni za transport.

“Mislim da su kontingenti realno odmereni i da kukuruza ima i vise za izvoz. Medjutim, bice problema u prevozu. Vodenim putem bi mesecno mogli prevesti preko 100 hiljada tona i drumskim i zeleznickim saobracajem vise od 50 hiljada tona kukuruza. S obzirom da izvoz nece poceti do februara i da ce trajati do oktobra, jasno je da ce biti tesko transportovati predvidjenu kolicinu, narocito ako sve ne bude funkcionisalo dobro", kaze Sakovic.

Nece biti lako prodati visak i zbog prevelike konkurencije i zbog cinjenice da je istocna Evropa u prosloj godini imala rekordan rod psenice za stocnu ishranu. Rumunija ima cetiri-pet miliona tona psenice i oko dva miliona kukuruza, visak kukuruza u Madjarskoj je dva miliona, a u Bugarskoj i Hrvatskoj po 100 hiljada tona.

S. Jovicic