STA JE DELEGACIJA SAVEZA VOJVODJANSKIH MADJARA TRAZILA OD SLOBODANA MILOSEVICA

Ovog meseca nastavak dijaloga SVM sa drzavnim organima i SPS. Osnivanje skola na maternjem jeziku. Pare za kulturu u nadleznosti nacionalne zajednice

Stekli smo utisak da postoji pozitivno raspolozenje za resavanje nasih problema - izjavili su celnici Saveza vojvodjanskih Madjara krajem decembra, neposredno nakon razgovora u Belom dvoru sa Slobodanom Milosevicem, predsednikom SRJ. Doduse, precizirali su, konkretna obecanja tom prilikom nisu dobili, sem jednog: da ce sustinski dijalog (koji je, kako se uveliko nadaju, sada zaista i poceo) biti nastavljen koliko vec ovog meseca i to ne samo sa drzavnim organima vec i Socijalistickom partijom Srbije.

Osnovu za razgovor, u svakom slucaju, trebalo bi da predstavlja spisak zahteva i konkretnih predloga koje su celnici SVM predali Milosevicu na cak sest kucanih strana, obuhvacenih u sest oblasti. Funkcioneri ove najjace stranke Madjara u Vojvodini isticu opredeljenja da se otvorena manjinska pitanja resavaju iskljucivo u dijalogu sa drzavnim organima i politickim predstavnicima vecinskog naroda.

Za ozivotvorenje nekih nasih predloga potrebna je svega dobra volja, a za neke su potrebne i neke zakonske, odnosno ustavne izmene - predocio je celnik SVM Jozef Kasa.

U zalaganju za madjarski jezik u sluzbenoj i javnoj upotrebi, SVM je podvukao da sluzbenu upotrebu ovog jezika valja zagarantovati u svim naseljima gde Madjari cine deset odsto od ukupnog broja stanovnika, ili ih ima najmanje 500, te na svim stepenima upravnih i sudskih postupaka. Kontrolu ostvarivanja zakonskih propisa koji se odnose na upotrebu jezika, na obrazovanje i na javno informisanje na madjarskom jeziku trebalo bi dati u nadleznost Pokrajini, odnosno opstinama. Predsedniku SRJ je delegacija SVM taksativno navela i sta konkretno podrazumeva pod ravnopravnom upotrebom jezika: mogucnost obracanja drzavnim organima, sudski i upravni postupak, geografske nazive, sluzbene listove, slobodnu upotrebu jezika na javnim skupovima, prava na pisane dokumente na madjarskom jeziku do prednosti prilikom poznavanja tog jezika u zaposljavanju u odredjenim slucajevima.

Savez vojvodjanskih Madjara je izneo zalaganje za obrazovanje na maternjem jeziku, od predskolskog zakljucno sa univerzitetskim obrazovanjem. Posebno se predlaze da se obavezujucim zakonskim propisom obezbedi osnivanje skole sa iskljucivo madjarskim nastavnim jezikom, tamo gde je to svrsishodno zbog strukture stanovnistva i broja ucenika. A, ukoliko to nije moguce iz tehnickih razloga ili nije svrsishodno, tada bi u okviru skola sa visejezickom nastavom valjalo formirati posebnu organizacionu jedinicu za rad na madjarskom jeziku, sa samostalnim rukovodiocem.

Tu su i precizni zahtevi kada je rec o mogucnosti prijemnih ispita na maternjem jeziku, uslova za otvaranje odeljenja, mogucnosti koriscenja stranih udzbenika, izrade nastavnih planova od strane Saveta za prosvetu nacionalne zajednice vojvodjanskih Madjara, ucenja srpskog jezika u madjarskim razredima od treceg osnovne - do sastava skolskih odbora koji bi se samostalno odredjivao, potrebe osnivanja Uciteljskog fakulteta u Subotici i slobodnog uvoza udzbenika uz odobrenje ministarstva, te omogucavanja prava osnivanja privatnih skola i skola verskih zajednica.

Kljucni zahtev Saveza vojvodjanskih Madjara kada je rec o oblasti kulture, profesionalnog i amaterskog kulturnog zivota, sadrzan je u zahtevu da onaj deo budzetskih para koji treba usmeriti za negovanje kulturnog zivota Madjara, bude u nadleznosti ove nacionalne zajednice. “Sami zelimo da utvrdjujemo prioritete jer i najbolje poznajemo potrebe i probleme nasih kulturnih institucija", te “sami zelimo da biramo rukovodioce ovih institucija". Takodje, slican zahtev iznosi SVM i za oblast javnog informisanja na madjarskom jeziku, a posebno se navodi stav da osnivacka prava ovih glasila treba da preuzmu organi izabrani od strane samih Madjara.

Od predsednika Milosevica celnici SVM su zatrazili i da se stane na put diskriminaciji madjarskog stanovnistva u zaposljavanju jer, kako su naveli, oni se kao “politicki nepouzdan element ne postavljaju na rukovodeca radna mesta", ima ih nesrazmerno vise na listi nezaposlenih, zapostavljeni su u podsticanju privatnog preduzetnistva. Zahtevima za obezbedjivanje ravnopravnosti u privredjivanju i zaposljavanju bliski su i predlozi koje je SVM izneo kada je rec o samoorganizovanju, kao mogucem nacinu resavanja otvorneih pitanja.

Zuzana Serences