Politika ili hir?

Jan Briza

Predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic ove godine nije cestitao Bozic patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Pavlu. Mnogi to dovode u vezu sa patrijarhovim pismom albanskim studentima na Kosovu. On je, kao sto je poznato, u tom pismu osudio Milosevicev rezim za policijsko nasilje nad studentima.

Spekulacije da je u pitanju signal o ozbiljnom pogorsanju odnosa izmedju drzave i crkve sasvim su logicne s obzirom da izostanak bozicne cestitke sigurno nije posledica nekakvog slucajnog propusta u inace veoma pedantnom drzavnom protokolu. Nelogican je, medjutim, sam ovaj Milosevicev gest.

Drzavnik koji ima probleme obicno trazi saveznike koji bi mogli da mu pomognu, a ne protivnike koji ce mu probleme umnoziti i otezati. To ne nalaze samo politicka logika, nego i zdrava pamet.

Milosevic ima ogromne probleme. Kosovo je jedan od najtezih. On, naravno, ne mora da deli misljenje Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Pavla o nacinu na koji bi trebalo da se resi kosovski problem. Ali, ne mora ni da se sa njima oko toga konfrontira. Narocito ne na tako drastican i nepopularan nacin kao sto je to ucinjeno na praznik kakav je Bozic. Jer, u pitanju su institucija i licnost od ogromnog ugleda i uticaja u ovdasnjoj javnosti.

A sta ako se iza Milosevicevog gesta ne krije nikakva duboko promisljena politicka poruka upucena crkvi - vec samo neki njegov hir? Mozda je, recimo, odbijanjem da cestita Bozic samo iskalio bes prema patrijarhu koji se “drznuo" da mu “cita bukvicu" zbog batinanja i hapsenja albanskih studenata.

Ova pretpostavka se na prvi pogled cini potpuno neverovatnom. Medjutim, ne mora da bude tako. Ovde u mnogim stvarima vaze potpuno drugaciji standardi nego u ostalom svetu. A upravo je Milosevic taj koji je uveo takve standarde.

To su veoma opasni standardi. A narocito kada ih primenjuje drzavnik. Jer, povlacenje hirovitih poteza nije samo dokaz da je u pitanju diktator - nego i da je taj diktator izgubio smisao za realnost.