DEJSTVA UVODJENJA JEDINSTVENE VALUTE EVROPSKE UNIJE EVRA NA PRIVREDU JUGOSLAVIJE

Blagoje Babic

Ukoliko bude uveden, evro ce biti najvaznija strana valuta za privredu Jugoslavije. On ce biti najvaznije sredstvo njenih deviznih rezervi, najvaznije sredstvo medjunarodnih placanja i najvaznije obracunsko sredstvo i u medjunarodnom i u unutrasnjem platnom prometu. Istovremeno, cela jugoslovenska privreda morace se prilagoditi uslovima poslovanja na trzistu Evropske unije.

Uvodjenjem evra treba da bude dovrsen postupak izgradnje Evropske monetarne unije (EMU). Taj postupak ima tri faze. U prvoj fazi stvaranja EMU (1. jula 1990 - 1. novembar 1993), koja je vec dovrsena, najpre je izvrsena liberalizacija kretanja kapitala (do kraja 1990), a zatim je stupilo na snagu “jedinstveno evropsko trziste" (1. januara 1993). Potom je fiksirana korpa valuta (1. novembra 1993) na osnovu koje se izracunava vrednost ECU (European Currencdz Unit) kao obracunske jedinice.

U drugoj fazi (1. januar 1994 - kraj 1998) postavljaju se glavni temelji EMU. U Frankfurtu je osnovan Evropski monetarni institut (EMI - European Monetardz Institute), dogovoren postupak za usaglasavanje ekonomskih politika na nivou EU i otpocelo snizavanje “prekomernih budzetskih deficita". U decembru 1995. doneta je odluka da se jedinstvena valuta nazove “evro" (“euro") i usvojen kalendar za njeno uvodjenje. Najdalje do kraja 1998. sefovi drzava i vlada zemalja clanica EU treba da utvrde koje su clanice ispunile uslov za ulazak u EMU. U ovoj fazi treba da bude zasnovana i Evropska centralna banka (ECB - European Central Bank).

Treca faza (1. januar 1999 - 10. jun 2000) treba da bude zavrsena zamenom svih nacionalnih valuta jedinstvenom monetom - evrom. To znaci da dotle evro treba da postane jedina valuta u EU, sa banknotama i kovanim novcem. U medjuvremenu evro ce biti uveden u platni promet u vidu ziralnog novca (bank currencdz), to jest kao valuta za bezgotovinska placanja (non-cash). To znaci da ce drzavni organi i preduzeca koristiti evro za razne transakcije. Potrosaci, pak, nastavice da koriste nacionalne valute, ali ce moci da koriste i evro za kupovinu dobara i usluga.

Monetarna unija je valutno podrucje u okviru ekonomskog prostora s jedinstvenim trzistem - s jedinstvenim uslovima privredjivanja, zastitom i makroekonomskim ciljevima - u kome vazi samo jedna valuta ili skup valuta s medjusobno nepromenljivim deviznim kursevima. Pretpostavka je da iza jedinstvene valute stoji jedinstvena monetarna vlast.

S dovrsavanjem monetarne unije EU, posto vec ima jedinstveno trziste, postace ekonomska unija.

Uclanjenje u EMU nije automatsko. Da bi neka zemlja clanica EU postala clanica EMU, mora do pocetka trece faze njene izgradnje ispuniti istovremeno sve uslove propisane u Ugovoru o Evropskoj uniji iz Maastrichta (clanovi 104. C i 109 J Ugovora, razradjeni u posebnim protokolima). Ti uslovim, oznaceni kao “kriterijumi konvergencije", su:

a) javni dug mora biti sveden na “prihvatljiv nivo": godisnji budzetski deficit ne sme biti visi od tri odsto domaceg bruto proizvoda a ukupan javni dug ne sme biti iznad 60 odsto jednogodisnjeg domaceg bruto proizvoda;

b) stopa inflacije moze nadmasiti prosecnu neponderisanu stopu inflacije u tri zemlje s najnizom inflacijom za najvise 1,5 postotnih poena;

c) kolebanje deviznog kursa domace valute mora ostati u okviru normalne margine kolebanja deviznih kurseva u okviru Evropskog monetarnog sistema u najmanje dve poslednje godine;

d) dugorocne kamatne stope ne smeju biti preko dva postotna poena iznad neponderisanog proseka kamatnih stopa u tri clanice s najnizom stopom inflacije.

Istina, nije izvesno da li ce EMU biti zasnovana prema zvanicno usvojenom kalendaru. Ako i bude, zapocece s manjim brojem clanica Evropske unije, koje su uspele da u medjuvremenu zadovolje “kriterijume konvergencije", dobrim delom uz pomoc “stvaralackog racunovodstva" (creative accounting).

Tako ce se clanice EU podeliti na one koje su u zoni evra (“ins") i one koje su izvan nje (“outs").

Glavna uloga Evropske centralne banke je cuvanje stabilnosti cena odnosno zastita jedinstvene valute. U tu svrhu, poput Bundesbank, ECB treba da bude potpuno samostalna u vodjenju monetarne politike, i to kako u odnosu na vlade drzava clanica, tako i u odnosu na organe Evopske unije.

Pitanje je medjutim, kako ce ECB obavljati svoj osnovni posao - zastitu cvrstine i stabilnosti evra. Zna se da je zaloga stabilnosti valute tradicionalno bilo zlato. Po istiskivanju zlata iz monetarnih sistema, stabilnost valuta cuva monetarna vlast iza koje stoji drzava. Medjutim, iza evra nema ni zlatne podloge, ni drzavne vlasti, jer EU ipak nije drzava. Zastita evra poverena je samo jednoj ustanovi, ECB, koja jos nije osnovana. “Rizik je ovde utoliko veci sto monetarnu revoluciju... ne prati politicka revolucija... koja bi definisala smer razvoja i buduce prioritete". Drugim recima, za zastitu evra, sem ECB, nuzno je i neko politicko telo koje bi bilo iza nje. To najbolje ilustruje politika deviznog kursa. Ona nije u nadleznosti ECB, nego u nadleznosti Saveta ministara privrede i finansija (ECOFIN). Time bi autoritet ECB kao monetarne vlasti otpocetka mogao biti kompromitovan. Ali ECB verovatno nece biti ravnodusna prema kretanju deviznog kursa evra, buduci da ce od njegove stabilnosti zavisiti poverenje u samu Banku.

Glavni oslonac stabilnosti evra bice, razume se pre svega, snaga privrede EU i sirina privrednog prostora u kome ce on kruziti.

Cinjenica je da valute drzava clanica EU i pojedinacno dobro stoje na svetskom trzistu. U njima je denominiran znatan deo stranih privatnih portfelja. Koriste se kao sredstva medjunarodnih placanja, iako manje kao obracunska sredstva (bank currencdz). Treba verovati da ce evro kao jedina valuta cele EU stajati jos bolje nego pojedinacne nacionalne valute. Iza evra je privreda koja je po velicini domaceg bruto proizvoda ispred privrede SAD odnosno najveca na svetu. Udeo EU u vrednosti svetske trgovine - ne racunajuci vrednost razmene izmedju njenih clanica - iznosi oko 20 odsto, otprilike koliko i SAD. EU ima oko 350 miliona stanovnika, to jest vise potrosaca nego SAD. Znatan deo domace traznje pokriva se uvozom.

Normalno je da ce preduzeca koja posluju sa EU imati interesa da koriste evro i kao sredstvo placanja i kao obracunsku valutu.

Razume se, evro ce biti poduprt i odgovarajucim merama. Pre svega, ECB ce biti potpuno nezavisna u vodjenju monetarne politike. Drugo, u EMU, to jest u zonu evra ce moci uci samo one clanice EU koje su prethodno zadovoljile “kriterijume konvergencije". Trece, Paktom o stabilnosti i rastu (Pact on stabilitdz and growth) iz decembra 1996. clanice EU su se obavezale da ce i po ulasku u zonu evra, to jest u EMU, vaziti finansijska disciplina kakva je bila obavezna za ulazak u nju. Drugim recima, glavna potpora stabilnosti evra su monetarna politika podredjena stabilnosti cena i konzervativna fiskalna politika.

Strategija kojom ECB treba da ostvaruje stabilnost cena je na pola puta izmedju monetarizma nemackog tipa, koji pociva na kontroli monetarne mase (monetardz target), i definisanja stope inflacije (inflation target) kakvo praktikuje Velika Britanija. Nemacki pristup bice pogodan ukoliko traznja za evrom bude stabilna. U protivnom, ECB ce se oslanjati na britanski pristup.

Orijentacija ECB prvenstveno na kontrolu monetarne mase, to jest na zastitu unutrasnje vrednosti evra, odredjena je prirodom privrede EU. Ta privreda je golema i relativno zatvorena, s niskim koeficijentom izvoza, poput SAD. Stoga ce dejstvo kretanja deviznog kursa na domace cene biti ograniceno u poredjenju sa sadasnjim pojedinacnim clanicama EU. Stoga je, po Duisenbergu, mudrije za ECB da se oslanja na indikatore o kretanjima u domacoj privredi, kao sto je rast monetarne mase na celom podrucju EU. Zato ce “unutrasnja vrednost evra biti cilj monetarne politike, a spoljna vrednost posledica".

U krajnjoj analizi, uspeh evra ce se odredjivati na trzistu. Verovatno je da ni njegova afirmacija na trzistu nece moci da se ostvari prekonoc. Kako navodi Duisenberg; dolaru je trebalo pola veka i dva svetska rata da bi zamenio funtu sterlinga u ulozi glavne svetske valute, iako su SAD od pocetka veka imale najvecu privredu na svetu.

(Kraj u sutrasnjem broju)