Aroma prevelikih apetita

Bojana Oprijan-Ilic

Nikog ne treba da iznenadjuju odluke Saveznog suda koji izgleda svakodnevno usvaja “po malo" zahteva za zastitu zakonitosti Saveznog drzavnog tuzioca i ukida presude Vrhovnog suda Crne Gore u vezi s ostvarivanjem birackih prava gradjana u ovoj Republici. Pravu i pravnom poretku ovde je, naime, odavno receno laku noc, jos od onomad kad je izabran “vrhovni poglavar" koji rece: “Ja sam Bog tvoj i drugog Gospoda nemas".

Kad se zivi po takvom nepisanom zakonu uzaludno je upirati prstom u Ustav, vazece propise i pravne akte kao i na posledice koje ce izazvati politicka samovolja i podanicka uloga Suda i tuzioca. Kako drugacije protumaciti, recimo, podizanje zahteva za zastitu zakonitosti saveznog tuzioca protiv odluka koje prethodno nije ni video i tako vise puta u roku od tri dana dok je ranije za ovim pravnim lekom posezao desetak puta godisnje? Ili, ulogu mirodjije saveznih sudova (ukljucujuci i ustavni) u svakoj neukusnoj politickoj kasi posebno kad je o izborima rec (recimo, nedavna neslavna odluka Ustavnog suda Jugoslavije povodom ustavne zalbe Momira Bulatovica). Nepotrebno je, zaista, objavljivati u medijima da je Savezni sud doneo 35 ukidajucih presuda pa onda 29, pa onda... Doneo je taj Sud sve presude onako “djuture" samo se malim dozama najpre ispituje teren i pokazuje navodna ozbiljnost i temeljitost. Ali to je, na zalost, cista utopija kao sto je bila i nada da ce, pre samo devet-deset meseci, Savezni tuzilac podici “carobni" Zahtev za zastitu zakonitosti protiv odluka Vrhovnog suda Srbije u vezi sa (pokradenim) lokalnim izborima. Umesto toga cuvenim lex specialisom sudovima je lepo objasnjeno ne samo da su donosili pogresne odluke, vec i gde im je mesto.

Kakve ce biti stvarne posledice ulaganja nedozvoljenog pravnog leka nenadleznog organa - nenadleznom sudu, tek cemo osetiti na sopstvenoj kozi mada vec sve mirise poznatom aromom proteklih nesrecnih godina u kojima se krvavo pokazalo dokle dovode preveliki apetiti, navodno, “veceg" i “jaceg". Zakon sile uvek je bio i ostao teska uvreda pravu i najcesce je rezultirao anarhijom u kojoj evo sad i sami zivimo. Ali ko za to mari? U ovoj kuci, naime, mora da se zna ko je gazda!