Kriticar i publicista Ranko Munitic o svojoj odluci da napusti Radio-televiziju Srbije

Nema idealnih sredina, bas kao ni idealnih ljudi, pa je sada ovde na red dosao i rasisticki talas, ali, pored njega, rastu i drugi talasi. Ovde, sad kao i pre, o tome mozete javno govoriti i pisati, mozete se suprotstaviti, sto znaci da na to i morate javno ukazati

Olja Mamuzic

Ranko Munitic

Ranko Munitic, kriticar i publicista, potpisivao je vise od sest godina jednu od najpopularnijih emisija o jugoslovenskom glumistu. Rec je o seriji “Veceri sa zvezdama" Radio-televizije Srbije, koja, po svojoj prilici, nece doziveti sledecu epizodu. Njen autor govori za “Nasu Borbu" o razlozima zbog kojih je napustio rad na ovoj seriji.

Nedavno je “Nedeljna Borba" objavila vase pismo generalnom direktoru RTS-a Dragoljubu Milanovicu u kojem ga obavestavate da odustajate od serije “Veceri sa zvezdama". Zasto otvoreno pismo, bas tada?

- Pismo Dragoljubu Milanovicu napisao sam jos sredinom novembra, sacekao dve sedmice - za slucaj da mi odgovori, a potom zamolio “Nedeljnu Borbu" da ga obelodani. Ne radi mene, jer, da se razumemo, s televizijom saradjujem vec trideset i kusur leta, pa ako nista drugo, znam sa kim imam posla i sta mogu ocekivati. Sve sto se coveku desava u profesiji kriticara, uz to slobodnjaka, racunam u rok sluzbe. Ali, ovde se radi o 80 umetnica i umetnika glume koji su mi, u dosad emirovanim “Vecerima", poklonili poverenje. Onda, tu je jos 20 njihovih kolega s kojima je snimanje dogovoreno. Meni grazde ovdasnjih medija mogu pokusati da urade sto hoce: ali s gospodjama i gospodom glumcima ne dozvoljavam nepodopstine. Napisao sam, zatim i publikovao pismo, pre svega, da bih njima objasnio ko nas je prekinuo i zasto nas zajednicki projekat nece biti dovrsen. Njima i RTS duguje ispriku.

Kao razlog za prekid serije, u pismu Milanovicu navodite sistematsko ometanje rada jos od septembra 1996, zatim nekoliko nepristojnih opaski.

- Cela prica je neobicna od pocetka. Godine 1991. serija “Vece sa zvezdama" je prihvacena i pustena u program. Niko nije verovao da ce gledaoci prihvatiti veci broj jednocasovnih portreta - razgovora iskljucivo sa glumcima. Elem, ispostavilo se da svih ovih godina na seriju nisu imali primedbe ni glumci ni gledatelji, cak, ako se ne varam, ni od kritike nismo dobili packe. Predlagao sam i nastavak: kad zavrsimo ovaj projekat, dakle 100 portreta stvaralaca iz Beograda i Novog Sada, da krenemo po pozoristima sirom Srbije, jer tu, znam iz licnog iskustva, u svakom ansamblu ima sjajnih glumaca. Sad od toga, na zalost, nema nista. Dobro je, doduse, sto je serija pozivela duze no sto sam pretpostavljao. Televizija kao celina, gazde koliko i namestenici, ne vole kad neko na duzu prugu kvari vladajucu osrednjost programa, u kojem su svi slicni i otprilike jednakog dometa. Kad pokusate nesto drugo, malo bolje i serioznije, stajete na zulj prevelikom broju ljudi, tako da je izvesno da projekat nece dugo potrajati. S tim sam racunao od pocetka, verujuci da cu uspeti da realizujem oko 50-tak portreta. Uspeo sam, eto, da realizujem 80 epizoda. Nisam, dakle, uspeo uraditi sve sto sam zamislio, no uradio sam vise no sto sam se nadao.

Konkretno, rekli ste da “Vece sa zvezdama" smeta nekim drugim emisijama i urednicima.

- Pa, tako mi je poruceno u nizu “slucajnih" i “prijateljskih" caskanja na novosadskoj televiziji. O imenima ne bih govorio, jer ce se indirektno prozvani sami prepoznati. Nisam uspeo da shvatim zasto bi neko “Veceri" smatrao konkurencijom jer to nije serija koja lici na emisije kojima, kao, smeta. Mi u studiju ne kuvamo, ne jedemo, ne dovodimo pevaljke i pevace kao na primer u “Promenadi", ne sluzimo mise sponzorima, nemamo ni prirucnu publiku da aplaudira. Rec je o necem drugom. O demonstraciji sile i moci, o necijoj potrebi, da ne kazem kompleksu, da pokaze kako je jaci. To je jedna strana prica, a druga je mnogo sira i mracnija. To je mogucnost da na RTS neko kao urednik programa, u isti mah i urednik-voditelj konkretne emisije, koristi svoj polozaj za “sredjivanje" tudjih emisija. To je opasan fenomen, pre svega za samu televizuju.

Izjavili ste da je vasa nacionalna pripadnost za neke na televiziji bila presudna, kao “dosta se jedan Hrvat pravio vazan sa srpskim glumcima"?

- Da, to je verovatno sracunato kao uvreda. Samo, znate, i na to sam odavno oguglao. U Beograd dolazim od 1963, tu zivim od 1972, pa, neka se javno oglasi bilo ko kome je nekakvo moje “hrvatstvo" naskodilo i bilo sta uskratilo. A inace, sve te stvari, boja koze, vera ili nacija, moja ili tudja, ne znace mi nista vise od cinjenica, obicnih i jednakovrednih takvim cinjenicama u biografijama drugih ljudi. No, tu je u pitanju jedan siri i ozbiljniji fenomen. Beograd, kao i mnoge ovdasnje sredine, dozivljava proteklih 10-ak godina plimu nacionalizma, cak agresivnog rasizma. Znam kuda to vodi, ali Beograd, ili Srbija uopste, nisu teren pogodan za takav korov. Ovde ce i toga, naravno, da bude, ali to nikad nece potisnuti druge, ljudskije ideje, nece se bespogovorno zacariti i postati opsteprihvacen zakon. Duboko verujem da je tako. Nema idealnih sredina, bas kao ni idealnih ljudi, pa je sada ovde na red dosao i rasisticki talas, ali, pored njega, rastu i drugi talasi. Ovde, sad kao i pre, o tome mozete javno govoriti i pisati, mozete se suprotstaviti, sto znaci da na to i morate javno ukazati. Otud moj protest, ne lican i privatan, vec u ime onog boljeg, zdravijeg i pametnijeg u ovoj sredini.

Gadnija od “opaske" o nacionalnoj pripadnosti je, medjutim, druga opomena. Da vec snimljene kasete “Veceri sa zvezdama" smetaju TV gazdama. Ko im smeta od tih umetnika - Marija Crnobori, ili Mira Stupica, Mija Aleksic ili Ivan Hajtl, Ckalja. Zar neko od njih zauzima kasete koje bi bile bolje iskoriscene? Rec je, eto, o bardovima jugoslovenskog glumista i ne mogu da prihvatim da neko kao razlog za ukidanje serije navodi da je vec zauzeto previse kaseta.

Pomenuli ste da vam je obustavljena i isplata honorara.

- E, to je poseban specijalitet, odnosno tretman kojeg je drzavna televizija izucila tokom ovih kriznih godina - da honorar, posteno zaradjen, ne mora isplatiti vec ga moze koristiti kao sredstvo ucene i odrzavanja poslusnosti kod saradnika. Kao, nema se para. Ima se para, televizija ima sasvim dovoljno sredstava da izmiri sve ogromne dugove spoljnim saradnicima. Ali to ne cini, jer ih tako drzi na “uzdi". Ja o tome mogu javno govoriti, jer ne zavisim od televizije, kao sto, kao “slobodnjak", ni od koga ili ni od cega ne zavisim presudno, to jest opasno. Govorim to u ime stotina kolega kojima se zaradjeno placa “na kasicicu", a oni o tome cute, ne zato sto su kukavice, nego zato sto su im te pare, makar i kao milostinja, potrebne.

Na vase pismo, ni nakon publikovanja u “Nedeljnoj Borbi", niko sa televizije nije reagovao?

- Nije. Iznenadjuje vas? Pa, razmislite. Drzavna televizija, a sve vise i druge ovdasnje televizije, ponasaju se kao da svi mi, gledaoci i saradnici, postojimo radi njih, a ne oni radi nas. Za sto bi odgovarali? A i sta da odgovore? Sve je savrseno jasno.