"HUMANA PRESELJENJA" I DOGOVORENI PROGONI KAO BUMERANG

Kako je samo Drinic ostao u srpskom entitutu, a sva druga naselja pripala Federaciji BH. Balvani kao spas

Dragan Banjac

Samo u prvih nekoliko meseci nakon iznudjenog progona, prema podacima nekih izbeglica i prognanika, sa teritorije dva sela petrovacke opstine u izgnanstvu je umrlo stotinu sedam stanovnika "od razlicitih bolesti i velikog raspona u godinama". Kao glavni razlog pominje se pomeranje iz sredine za koju su srasli i, posebno, zbog saznanja da su, od strane politickog rukovodstva bosanskih Srba, tacnije Radovana Karadzica, koji je "nepotrebne vukojebine gdje su oduvijek zivjeli samo partizani i komunisti", dao kao prilog Federaciji kako bi vratio visak teritorije osvojen ratom i namirio dogovoreni (49:51) procenat. Bio je kraj leta 1995. godine i nakon nesto ranijeg egzodusa "ostatka nebeskog naroda" iz Hrvatske pokrenuti su stanovnici zapadnokrajiskih opstina Glamoc, Bosansko Grahovo, Drvar, Bosanski Petrovac, Kljuc, Sanski Most... a najnovija izbeglicka statistika govori da je broj umorenih u izbeglistvu, samo sa nekoliko sela petrovacke opstine, ovih dana stao na broju dvesta sedamdeset pet. Godinu dana kasnije Mile Marceta, Drvarcanin koji od pocetka visestranacja nije verovao Srpskoj demokratskoj stranci, rekao je (prilikom jedne posete Sarajevu) da ih je iz grada izgonila njihova vlast. "Kada nismo htjeli da bjezimo na nagovor nase policije (koja je sve znala) onda su nam rekli da nas, umjesto hrvatske vojske, tuce NATO", pricao je Marceta, tada nameren da "jednog dana" vrati, ako ne svih osamnaest hiljada Drvarcana rasutih po tridesetpet opstina Bosne i Hercegovine (i nekoliko u SRJ, najvise u Backoj Palanci), ono barem "pola Drvara". Epilog je poznat - u Drvar se nedavno vratilo sest stotina stanovnika, a uporni Marceta ("iz nuzde u politici") na Nikoljdan je postao predsednik opstine. O tome nesto vise kasnije, nakon podsecanja sta se desilo nakon odlaska, sa naglaskom na pomalo slicna desavanja sa druge strane Klekovace, u Drinicu, koji je poput Drvara takodje zrtvovan i od Republike Srpske ostavljen, komunikacijski potpuno odsecen i pored cinjenice da mu opstanka nema bez vezivanja za nekadasnji administrativni centar (Bosanski Petrovac) od koga ga deli jedva deset kilometara asfaltnog druma. Nas sagovornik koji ima "jake razloge" da mu se ime ne pominje ispricao je nedavno kako se, i u tako skrajnuti Drinic, ipak vraca zivot. Slucaj je hteo, kaze D.K., da se dejtonska crta, poznata i kao medjuentitetska linija razgranicenja s njima tako poigrala da bi sve, da nije tragicno, bilo krajnje smesno. Naime, linija razgranicenja izmedju BH Federacije i Republike Srpske uzimajuci Prijedor i ostavljajuci Sanski Most i Kljuc skrece (iduci na zapad) ulevo sumom pored nekadasnje zeleznicke kolonije Srnetica pa paralelno s putem Avnoja predje istoimeno brdo, presece deo Drinica i preko omanjeg vrha Strazbenica (selo Bukovaca) izlazi na planinski prevoj Ostrelj, gde se srece sa hrvatskom linijom, koja, opet, od Ostrelja bivsom uskom prugom u Jasikovcu (poznata partizanska bilnica iz Drugog rata) opasuje Klekovacu sa severne strane i dalje prema Jasenovim potocima... Tako je nekoliko kuca Lazarevica i jedna Karakasevica pripala petrovackoj opstini, odnosno Federaciji, a ostatak sela Republici Srpskoj, nasavsi se u okruzenju, dzepu oivicenim granicama i sumskim putevima. Nekad najnaprednije mesto u kraju koje je vodovod imalo jos pre pola veka i vise, davno jos elektricnu energiju i medju prvim naseljima bilo povezano asfaltnim putem, sada je bez struje, skole, ambulante, daleko od civilizacije. Stoga je tesko verovati da bi se zadugo tamo mogao vratiti neko ispod trideset godina starosti, o deci da se i ne govori. Ipak, cetrdesetak kuca u potpuno spaljenom Drinicu, koji je u vreme Drugog svetskog rata ugostio Vrhovni stab i nakon Uzica, krajem 1942. i pocetkom 1943. godine stampao u njemu Mosa Pijade i uredjivao "Borbu", navodi nas izvor, vec skoro godinu dana radi na obnovi zivota, odnosno povratku. Nema vise barikada, zaustavljanja, ne zlopate se sumskim putevima skrecuci pre Kljuca vec koriste nekadasnje komunikacije, ali u "Petrovac" zalaze samo smeliji. Nekadasnje steciste vikendasa, uglavnom iz Beograda, sablasno izgleda. Bivsi stanovnici rasuli su se od Banjaluke, preko Prnjavora, Samca, Dervente (gde ih je najvise), Beograda i Vojvodine i tek poneki razmislja o povratku, a medju sadasnjim privremenim ziteljima mnogo je onih iz okolnih petrovackih sela (Bravskog, Janjila, Kapljuha, Smoljane, Kolunica, Krnjeuse, Suvaje, Vodjenice, Medenog Polja, Bjelaja...) Glavna prepreka povratku je, za neverovati, SDS koja bi najradije da "najjugozapadnija tacka RS" i dalje ostane kakva je i sada, iako neki povratnici razmisljaju i o Federaciji, odnosno pripajanju Bosanskom Petrovcu, gde jedino mogu da rade, skoluju decu, imaju zdravstvenu zastitu i komunikaciju koju zasad samo nudi visoravan Kozila - u sumu. Sada u Drinicu, pored nesto starijih povratnika bez dece, zive "avanturisti i lopovi", baveci se iskljucivo jednim poslom - secom sume i prodajom gradje. Pocelo je s jednim "gaterom" (cirkularom za rezanje balvana), s sada ih je, ako je verovati podacima jednog sumara cija je porodica u Banjaluci, sto "brenti", sto slicnih masina koje se mogu prikljuciti na traktore - cak sedamdeset dve. Mesto je preplavljeno brdascima piljevine, a sve sto je valjalo vec je iseceno. Nisu postedjeni ni oduvek zasticeni delovi suma koje su ili stitile kraj od erozije i poplava ili neka vaznija vrela. Sve sto su sacuvale mnoge carevine i vladari "novi" unistavaju. Ide se redom, poseceni su Kosa, Tocak, prostor oko Velikog vrela, Jolina dolina, Javorova kosa, unisteni spomenici u Slatini i Dijelovima, a postratni profiteri cim "utope" dovoljno ukradenih balvana zapucuju se, kazu, put Beograda, gde, pretezno "na podrucju Krnjace" uzimaju placeve i grade kuce. Iz programa obnove stigle su, nakon kokosaka na pocetku, ne tako davno i krave i umalo se nisu iskrvili oko njih. Oni koji su se prijavili za povratak (ukoliko su imali mogucnosti da stignu iz Dervente ili drugog kraja) dobili su i nesto gradje za opravak krovova izgorelih kuca i tu se stalo. Zanimljivo, u susednoj Bukovaci, trenutno nenaseljenoj, "federalni Srbi" bolje prolaze. Istina, to nije politicki preporucljivo, ali se svi od dvadeset porodica koje su usle u startni program obnove hvale da su dobili sve - od gradje, krova, instalacionog materijala za vodu i elektriku, do kade, plocica... "Cak i lepak za keramiku i otirac ispred vrata, sve po spisku", veli M. B. za razliku od srpske strane koja nikako da (negde kod Kljuca u Ribniku) dopremi sav materijal, jer dobar deo u putu "zaluta" i nadje mesta u kakvoj (privatnoj) prodavnici gradjevinskog materijala. Onda neka nikoga ne buni sto Drinicani pa i Srbi iz okolnih petrovackih sela sve vise razmisljaju o "svom gradu", u kome je koalicija za povratak, poput drvarske, na lokalnim izborima osvojila vecinu, ali Bosnjaci ne daju Srbima (u buducoj Opstinskoj skupstini trebalo bi da sedi cetrnaest Srba i jedanaest Bosnjaka) ni mesto predsednika opstine (sto im pripada) ni bilo kakvu drugu vaznu gradsku funkciju. Istina, OEBS se trudi i u banjalucku kancelariju na suceljavanje su vec dva puta dovodjeni prvaci obe strane i u najskorije vreme moze se ocekivati formiranje nove vlasti. Nas izvor tvrdi da je buduci prvi Petrovcanin profesor fiskulture i da ima tri slova u imenu i sedam u prezimenu. Cuda se, iako ne tako cesto, desavaju. Ko bi, osim pominjanog Marcete verovao, recimo pre godinu dana, da bi se tamo mogli Srbi vracati, da ce njihov covek biti predsednik grada nije verovao niko i to je sve donedavno spadalo u sferu fantastike. Drinicani pomalo merkaju dalekovod na koji bi se rado prikljucili, ali "strah od Radovana" (Karadzica i SDS - p.a.) jos je veliki. Od domacih probisveta, koji bi se najvise radovali da sve potraje, posebno. "Niko se nije snasao ni aklimatizovao u Derventi", veli D. L., "i ja se nadam da cu se na proljece sisati kod brace Sehica, gdje sam i naucio. Jer mene vise ne interesuje niko. Ko su za nas vise Karadzic, Mladic, Biljana Plavsic, Izetbegovic, Silajdzic, Milosevic, Klinton, Van den Bruk, Tudjman, ona Arbur, ili Olbrajtova... Za nas niko vise ne postoji, samo potreba da se vratimo na svoje i zivimo daleko od politike i njenog smrada. Ja se", kaze D. L., "vracam uskoro i prvo sto cu uraditi bice odlazak u 'carsiju'da trazim posla. Sto se SDS tice, to je ionako prolazna avantura nasih naroda, a nadam se i nacionalne stranke nasih komsija". Da je to moguce, kazu, dokaz je da Srbin od 19. decembra predsedava drvarskom Opstinskom skupstinom, da je predsednik Opstinskog vijeca u nekad 99 odsto srpskom Drvaru odbornik HDZ Borivoj Malbasic (pre toga poverenik "Vlade hercegbosanske zupanije za Drvar"), a njegov zamenik Slobodan Sobot. To je Bosna, rekao bi neko. Ili "to" tek dolazi.