SADASNJI KONCEPT PRIVATIZACIJE STVORICE NOVU RADNICKU DRZAVU, SMATRAJU EKONOMISTI

"Ne isplati se raditi, vec je bolje lobirati i biti sto blizi centrima moci da bi se tekao imetak", izjavio dr Miodrag Zec. Dr Danijel Cvjeticanin: "Slabljenje drzave je dobro samo ako to znaci globljenje partija"

Po njegovim recima, takav devizni kurs direktno uzrokuje visoke kamatne stope, jer sto je kurs potcenjeniji kamate su vise, posto svako ko radi sa novcem u kamatne stope ugradjuje i ocekivanu devalvaciju. Uz to drzava svojim ad hok odlukama preraspodeljuje rezultate poslovanja, a dokle god bude tako ne moze se ocekivati razvoj trzisne privrede, prosto zato sto se ne isplati raditi, vec se isplati lobirati i biti sto blizi centrima moci, zaokruzio je dr Zec privredni ambijent u kojem ce se sprovoditi novi Zakon o privatizaciji.

O privatizaciji se mnogo prica, ali vec usvojena regulativa na ovom planu govori da se u Srbiji ponovo artikulise ideja o posrednom stvaranju radnicke drzave. Privatizacija se u stvari naslanja na socijalnu ideju i nije nimalo slucajno sto nije mogao da prodje vaucerski sistem (mada ce se na kraju sa njim u praksi zavrsiti) jer je on vezan za pozicioniranje gradjanske, a ne drzave rada, tvrdi ovaj ekonomista.

Po misljenju dr Zeca, umesto cekanja da se to desi po nuzdi, trebalo bi izmeniti neke stvari u ovom zakonu, koje ce pre svega razbiti sistem zatvorenog vlasnistva, kakav se ocito nastoji stvoriti. Trenutno se u preduzecima preracunavaju kako da potrose dobijena prava "na same sebe" i iz njih iskljuce druge potencijalne vlasnike van preduzeca. Zbog toga jos nema procena kapitala, tvrdi ovaj strucnjak. Po njegovom misljenju, sto pre treba omoguciti trgovinu s akcijama, upravo zato da bi se vlasnistvo izmestilo iz preduzeca, jer bez toga nece biti nista od njihovog restrukturiranja. Pri tome dr Zec smatra da Berza ne treba da bude jedino mesto na kojem ce se prometati vise od 5.000 drustvenih preduzeca. Njegov sledeci argument za izmene zakona je da, uz unutrasnje vlasnistvo i suspenziju finansijskog trzista, strani kapital nece biti zainteresovan da ulaze u domaca preduzeca.

U naredne dve-tri godine dr Zec smatra da ce se desavati sledece: Zakon o privatizaciji ce se sprovoditi samo u domenu podele kapitala, odlagace se pravo prestrukturiranje privrede, povecavace se unutrasnji i spoljni deficiti, a kad voda dodje do guse, drzava ce prodati jos poneki deo imetka... Za tu prognozu dobio je aplauz prisutnih.

Mr Aleksandar Vlahovic opet ne veruje da ce privatizacija preduzeca po posebnim programima biti realizovana onako kako je to prvobitno bilo zamisljeno. Ako se sve bude svelo samo na to da vlada daje saglasnost za vlasnicku transformaciju ovih preduzeca, onda ce vecina njih biti srecna ako se u dogledno vreme "udomi" za jedan zlatni dolar - i to pod uslovom da neko zaista zeli da preuzme njihove dugove i resi socijalne probleme. Napustanjem inicijalne ideje dobice se skromni efekti, proces strukturnih reformi ce biti odlozen, a mnoga od ovih preduzeca ce vrlo brzo stici do stecaja, za koji su ionako vec odavno zrela, istice Vlahovic.

Jedan od osnovnih uzroka sadasnjeg stanja, po dr Danijelu Cvjeticaninu, lezi u slaboj drzavi, a tome je doprinela zabluda da sto je drzava slabija, bice jaca trzisna ekonomija. Ova teza se oslanja na poistovecivanje partijske i stvarne drzave. Ako se pod slabljenjem drzave podrazumeva slabljenje partija, onda je to dobro, a ako se to odnosi na ono sto sada imamo - razgradjivanje drzave i njenih institucija - onda to nije prihvatljivo, konstatuje ovaj ekonomista. Po njegovom misljenju, dokle god budemo imali slabe institucije svojine, ugovora i slab pravni poredak, imacemo i voluntaristicki sistem. U njemu se odlucuje sa jednog mesta i iz jedne glave, a svi drugi onda pogadjaju sta ta glava misli, kaze dr Cvijeticanin. I on je dobio aplauz.

B. Jager