PARTIZAN POTPUNO PODBACIO U MECU PROTIV CIBONE

Beograd. - Zagrepcani su se preksinoc jednostavno prosetali kroz Beograd i prepuni i bucni Pionir bez vecih teskoca uvili u crno, crno-belih na parketu gotovo i da nije bilo - najkraci je komentar pompezno najavljivane “istorijske" utakmice izmedju jugoslovenskog i hrvatskog sampiona. Kvalifikacije tipa: “Skandal", “Nacionalna sramota" i slicno, ostavicemo ovoga puta svim onima koji su i od ove utakmice pravili nastavak rata drugim sredstvima.

Opsti je utisak da je Cibona dokazala da je kvalitetnija ekipa. Isto tako bilo je ocigledno da Zagrepcani nisu pruzili neku fascinantnu partiju, po recima trenera Petrovica u kojima svakako ima i cinizma, njegova ekipa prikazala je samo 40 odsto mogucnosti sto je, pokazalo se, bilo sasvim dovoljno za glatku pobedu. Partizan nijednog trenutka nije zapretio, tesan rezultat u prvom poluvremenu bio je posledica rastrzane igre gostiju i njihove pocetne nervoze. Crno-beli su od prvog minuta pokazali klecava kolena i drhtave ruke, igrali su samo njima znani dugi napad koji nije imao zavrsnicu, nijednom nisu stvorili poziciju za bilo ciji otvoreni sut. Sve se svodilo na obicno “silovanje" lopte i zivaca navijaca. Drobnjak je imponovao u negativnom smislu, i u napadu i u odbrani uvek je bio “korak iza", tesko da i on sam moze da objasni toliki pad od sjajne partije na “Euro-stars" u Parizu. Lukovski i Djokic, kao organizatori igre, uklopili su se u stvaranje opste pometnje, u odbrani su bili “puzevi" za Mulaomerovica i Etkinsa. Radosevic, Brkic i Cubrilo uputili su bezbroj “bombi" ka kosu, od 20 pokusaja za tri poena crno-beli su pogodili samo tri puta. Tomasevic je pokazao najvecu zelju, slobodna bacanja ostala su mu rak-rana (10-4), s penala je zakazala cela ekipa (24- 13). Statistika je varljiva i u jedinom elementu gde je Partizan bio uspesniji (u skokovima: 32-22). Naime, od deset uhvacenih lopti u napadu samo jedna ili dve zavrsila je u kosu protivnika. Bez obzira koliko su i cifre same po sebi porazne, utisak uzivo je bio jos katastrofalniji.

Objasnjavanje debakla “negativnom atmosferom" koju su navodno stvorili mediji jednako je efikasan posao kao vracanje kalodonta u tubu. Jos nismo culi za sportiste kojima paklena podrska s tribina moze da smeta, vise je nego normalno da je to inspiracija da se pruzi i vise od ocekivanog. Organizacija meca bila je na zavidnom nivou, publika je, izuzimajuci “verbalni delikt", vecim delom bila korektna. Partizan moze biti kaznjen samo zbog kise upaljaca kojom su gosti na kraju ispraceni u svlacionicu. Na parketu takodje nije previse varnicilo, Brkic je nesportski reagovao na jednu provokaciju Ace Petrovica, mladi Giricek je bespotrebno gestikulacijama provocirao publiku. Bez obzira na ogorcenost ishodom, nema opravdanja ni za izjavu Dejana Tomasevica posle meca da “je trebalo da se makar pobijemo, da se vidi neka zelja". Treba samo prizeljkivati da i u Zagrebu bude makar priblizno korektna atmosfera (u fudbalu je onomad bilo sasvim drugacije).

U Evropskoj ligi Partizanu predstoji jos pet utakmica, sledece nedelje igraju u Bolonji protiv Timsistema. Sanse za osvajanje makar cetvrtog mesta u grupi “H" jos uvek su realne, crno-belima ce najveci problem ostati kako da se ekipa povrati iz megasoka i pre svega opustenije, samim tim i kvalitetnije odigra naredne meceve. Bilo kakve prepotencije ubuduce sigurno nece biti, ako je nesto bilo grubo spustanje na zemlju, to je bio preksinocnji poraz.

Z. Pavic