EKONOMSKA POLITIKA U 1998. GODINI POD LUPOM JUGOSLOVENSKIH EKONOMISTA

Uvazavajuci u punoj meri nase interese, moramo dati svetu uverljivije dokaze o nasoj reformskoj orijentaciji. Savezna vlada ce se maksimalno angazovati da se povrate povlastice EU, rekao Danko Djunic, potpredsednik Savezne vlade

Ovu godinu, na zalost, ponovo smo zapoceli pricama o uspostavljanju cenovne i valutne stabilnosti, a ne o reformama, i to zato sto je krtkorocna stabilnost lane olako prokockana i sada imamo na sceni stanje latentnih neravnoteza, upozorio je dr Goran Pitic na savetovanju “Ekonomska politika u 1998. i poslovna politika preduzeca". Ovaj skup organizovao je Savez ekonomista Jugoslavije, koji upravo slavi 60. godisnjicu svog postojanja.

Po misljenju dr Pitica u ovoj godini moguca su tri scenarija. Po prvom, nemogucnost da se finansira visoki spoljnotrgovinski deficit, zavrsila bi se smanjenjem uvoza, proizvodnje, izvoza i traznje i u najboljem slucaju sa ravnotezom na veoma niskom nivou. Prema drugom, moguc je snazan pritisak na NBJ da emituje novac za podmazivanje proizvodnje i javne potrosnje, sto bi se okoncalo inflacijom i uzletom deviznog kursa. U trecem alternativnom scenariju, drzava bi sprovodila forsiranu privatizaciju sa prevashodnim ciljem da osigura dodatni kapital i podrzi zadate ekonomske ciljeve, sto moze imati i pozitivne i negativne efekte.

Po misljenju dr Nebojse Savica jasna politicka volja i odluka su preduslov da se reforme zaista pocnu sprovoditi i 1998. moze biti godina masovne privatizacije preduzeca i smisljene liberalizacije, kako bi se u narednim godinama mogli baviti i celovitim prestrukturiranjem privrede. Ukoliko Vlada zaista bude osigurala priliv dodatnog kapitala, onda moze i da ostane pri predlozenoj ekonomskoj politici za ovu godinu, a bez toga neophodna je njena redefinicija, kako bi se pre svega, javna potrosnja i spoljnotrgovinski deficit doveli u ravnotezu. To se moze uciniti voljno, a moze se dogoditi i stihijno, ali uz inflaciju i izvesnost da cemo se vec polovinom ove godine naci u izuzetno teskoj situaciji, istakao je dr Savic.

Na isto je upozorio i dr Bosko Raicevic, za koga je neprihvatljivo da u postojecoj nemastini ni u tragovima ne postoji koordinirana akcija javnog trosenja od federacije do opstina. I ova godina je izgubljena za zapocinjanje ozbiljnih promena u javnoj potrosnji i u njoj cemo zasigurno imati dodatni deficit u javnom sektoru, veci od bilo kojeg nastalog do 1997 - a nece biti Telekoma za prodaju, podseca ovaj strucnjak. Dr Branko Pelevic istice da je krajnje vreme da prestane da se realnost deviznog kursa odmerava u odnosu na stanje na ulici. Kriterijumi za to su sadrzani u deviznom zakonu. Prvi je stanje na deviznom trzistu, a ono je takvo da to trziste ne funkcionise i “nije mi poznato nijedno preduzece koje je izvezlo, pa sve zaradjene devize prodalo na njemu po kursu od 3,3 dinara za marku". Drugi kriterijumi su odnosi cena (sto se da lako izracunati), zatim stanje u platnom bilansu (tu se ponovo dolazi na problem visokog deficita), i najzad uloga deviznog kursa u ostvarivanju drugih ciljeva ekonomske politike. Taj poslednji kriterijum se, na zalost, jedino i sprovodi, a pri tome se izostavlja jedini pravi zadatak deviznog kursa da se platni bilans dovede u ravnotezu. Jednokratna devalavacija je neizbezna, pitanje je samo kada ce do nje doci, tvrdi dr Pelevic, zalazuci se istovremeno za politiku “pomicnih tacaka" u buducem formiranju kursa dinara.

B. Jager

DANKO DJUNIC, POTPREDSEDNIK SAVEZNE VLADE Opasnost od nove inflacije latentno je prisutna Osporavajuci ocene da smo imali “vestacku stabilnost", potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic priznao je da smo ostvarenu cenovnu i valutnu stabilnost ipak platili skupo - po cenu rastucih gubitaka i deficita u privredi, u oblasti javne potrosnje i u ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Upravo to nas upozorava da je opasnost od nove inflacije latentno prisutna i da se s njom ne sme igrati, odnosno da se celovitim merama ekonomske politike, a pre svega s mnogo odlucnijim reformskim potezima, moraju napasti kljucna zarista potencijalne nestabilnosti. Po Djunicevom misljenju najpre treba uciniti sve da Jugoslavija sto pre postane punopravni clan medjunarodne zajednice. - Produzetak spoljnog zida sankcija nije opasan samo zato sto se time ponovo odlaze normalizacija odnosa sa MMF, Svetskom bankom, STO i drugim medjunarodnim institucijam. Jos je opasnije sto produzavanje medjunarodne izolacije direktno blokira reformsku orijentaciju u samoj zemlji. Zato u ovoj godini, uvazavajuci u punoj meri nase interese, moramo dati uverljivije dokaze o takvoj nasoj opredeljenosti i oko toga se mora postici siri politicki konsenzus. U skladu s time veoma je bitno da se sto pre ponovo dobiju preferencijali za izvoz nasih proizvoda u EU, na cemu ce se Savezna vlada maksimalno angazovati, kaze Djunic. Po njegovim recima, u ovoj godini treba na mnogim tackama sprovoditi svojinsku transformaciju i privatizaciju. Ako se pokaze da neka zakonska resenja usporavaju ovaj proces, onda treba izvrsiti neophodne izmene kako bi se sto bolje ostvarivali svi oni ciljevi zbog kojih se privatizacija uopste sprovodi. Zaista se vise ne sme cekati s ozbiljnim reformama u oblasti javne potrosnje, kaze Djunic. Eksperti su ponudili sasvim konkretna resenja za kratkorocno smanjivanje ucesca javne potrosnje u drustvenom proizvodu i za sustinske reforme u ovoj oblasti, a u saveznoj i republickim vladama se ozbiljno radi na pripremama odgovarajucih sistemskih i zakonskih resenja. Ova resenja nisu sporna u strucnom pogledu, vec je problem u dobijanju najsire politicke podrske za te u svakom, a pre svega socijalnom pogledu, osetljive promene. One su, medjutim, kljuc za ostvarivanje trajne stabilnosti i otvaranje ovih prostora za brzi privredni razvoj, rekao je Djunic.