STRANCI ZAINTERESOVANI ZA DOKAPITALIZACIJU JUGOSLOVENSKIH BANAKA

Strani kupci su engleske, holandske i austrijske banke i americki investicioni fondovi, potvrdio generalni direktor banke Zivota Mihajlovic. Stranci zainteresivani za konverziju duga u akcije preduzeca

Beograd, Beta. - Zapadne banke i americki investicioni fondovi kupili su deo emisije akcija Vojvodjanske banke od 300 miliona dinara, izjavio je juce za agenciju Beta generalni direktor te banke Zivota Mihajlovic. Najveca prodaja akcija koju je ijedna jugoslovenska banka izvrsila od raspada zemlje pre pet godina, izvrsena je 30. decembra.

“Strani kupci su engleske, holandske i austrijske banke i americki investicioni fondovi. Interesovanje stranih banaka za dokapitalizaciju Vojvodjanske banke je veliko", rekao je Mihajlovic, odbivsi da blize identifikuje kupce. Na pitanje da li je ijedan od dva americka fonda koja su 1997. bili u SRJ, Omega ili Openhajmer, kupio akcije njegove banke, Mihajlovic je odgovorio: “Ima ih koji su kupci".

Oba fonda prosle godine pregovarala su s nekoliko jugoslovenskih banaka, ukljucujuci i mesovitu Komercijalnu banku AD, koja uziva reputaciju da je u tesnima vezama s rezimom Slobodana Milosevica.

Mihajlovic je potvrdio da je Vojvodjanska banka 30. decembra plasirala trecinu ukupne emisije akcija, vrednosti 100 miliona dinara, preko Beogradske berze. Mihajlovic je, medjutim, rekao da je operacija prodaje akcija banke fakticki vodjena tokom citave godine, a da je 30. decembra samo dobila odgovarajuci knjigovodstveni oblik.

“Sredstva su cele godine prihvatana i akumulirana na posebne racune kao orocena sredstva, kao depoziti po vidjenju, i na razne druge nacine, a kad su se stekli uslovi, postignuti dogovori, onda su dobila onu pravu namenu", rekao je Mihajlovic. Prema njegovim recima, domaci kupci akcija su “renomirana preduzeca": Sintelon iz Backe Palanke, Hemofarm iz Vrsca, Elnos iz Novog Sada i druga.

“Vojvodjanska banka je do sada, u proteklih pet godina, redovno uskladjivala vrednost akcija s vrednoscu nemacke marke, i to tako da je akcionarima dodavala po pet odsto godisnje, i uz to delila dividendu", objasnio je Mihajlovic privlacnost prodatih akcija. Prema njegovim recima, stranci su se odlucili za kupovinu, jer su dobili ravnomeran pristup citavom jugoslovenskom trzistu, a i bolje sanse za sticanje akcija u zaduzenim jugoslovenskim preduzecima.

“Strance jako privlaci mogucnost konverzije duga u akcije. Oni su vrlo zainteresovani za predstojecu privatizaciju, ali i oprezni. Posebno ih interesuje pitanje popusta pri konverziji", rekao je Mihajlovic. On je gornju, najnepovoljniju granicu popusta procenio na 60-70 odsto, dodavsi da ce stvarni procenat zavisiti od kretanja cene jugoslovenskog duga na medjunarodnom finansijskom trzistu i od ekonomskih prilika u zemlji.