Petak, 9. januar 1998.

SAVETOVANJE JUGOSLOVENSKIH EKONOMISTA O EKONOMSKOJ POLITICI U 1998.

Jednokratna devalvacija dinara - izvesna

Produzavanje medjunarodne izolacije direktno blokira reformsku orijentaciju u zemlji - kaze Danko Djunic, potpredsednik Savezne vlade

Beograd. - Upozorivsi da je opasnost od nove inflacije latentno prisutna, potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic je na savetovanju jugoslovenskih ekonomista o ekonomskoj politici u ovoj godini naveo poteze neophodne da se "napadnu" kljucna zarista potencijalne nestabilnosti, i jasno pokazao da oni u najvecoj meri zavise od postizanja politickog konsenzusa.

- S nase strane treba uciniti sve da Jugoslavija sto pre postane punopravni clan medjunarodne zajednice. Produzetak spoljnog zida sankcija nije opasan samo zato sto se time ponovo odlaze normalizacija odnosa sa MMF-om, Svetskom bankom, STO i drugim medjunarodnim institucijama, niti samo zbog toga sto se time smanjuje medjunarodni rejting Jugoslavije i povecava oprez inostranog kapitala da investira u nasu privredu. Jos je opasnije sto produzavanje medjunarodne izolacije direktno blokira reformsku orijentaciju u samoj zemlji. Zalaganje za punu integraciju u svet znaci prvenstveno zalaganje za reforme. Zato u ovoj godini, uvazavajuci u punoj meri nase interese, moramo dati uverljivije dokaze o takvoj nasoj opredeljenosti i oko toga se mora postici siri politicki konsenzus, rekao je Djunic.

Potpredsednik savezne vlade smatra da se vise ne sme cekati sa ozbiljnim reformama u oblasti javne potrosnje. Strucnjaci su ponudili kratkorocna i dugorocna resenja za smanjivanje ucesca javne potrosnje u drustvenom proizvodu, i za sustinske reforme u ovoj oblasti. Ona nisu sporna u strucnom pogledu, vec je problem u dobijanju najsire politicke podrske za te u svakom, a pre svega socijalnom pogledu, osetljive promene, koje su istovremeno kljuc za ostvarivanje trajne stabilnosti i brzi privredni razvoj, rekao je Djunic.

Dr Nebojsa Savic smatra da, ukoliko vlada zaista bude osigurala predvidjeni priliv dodatnog inokapitala, onda moze i da ostane pri predvidjenoj ekonomskoj politici za 1998. Bez toga nuzna je njena redefinicija, da bi se, pre svega, javna potrosnja i spoljnotrgovinski deficit doveli u ravnotezu. To se moze uciniti voljno, a moze se dogoditi i stihijno, naravno uz inflaciju, i izvesnost da cemo vec polovinom ove godine doci u izuzetno tesku situaciju, kaze ovaj ekonomista.

Jednokratna devalvacija dinara je izvesna, pitanje je samo kada ce do nje doci - kaze dr Branko Pelevic, koji se zalozio za drugaciju politiku deviznog kursa. Devizni kurs ne moze biti "devojka za sve", njegov jedini pravi zadatak je uravnotezenje platnog bilansa zemlje, a na ekonomskoj, fiskalnoj i monetarnoj politici je da cuva unutrasnju stabilnost, naglasava ovaj strucnjak.

B. J.

PELEVIC: DEVALVACIJU DINARA OBAVITI ODMAH

Realni kurs - 5,6 do 6 dinara za jednu marku

Realan kurs dinara, prema Branku Pelevicu, je 5,6 do 6 dinara za nemacku marku. On je naveo tri razloga zbog kojih se devalvacija ne moze izbeci. "Devizno trziste ne radi, cene su u odnosu na 26. novembar 1995. godine znacajno porasle i postoji ozbiljan deficit u platnom bilansu zemlje". Pelevic smatra da bi posle devalvacije trebalo voditi politiku "pomicnih pariteta", a to znaci " obavljati korekciju dinara u vremenskim periodima koji ne bi bili unapred utvrdjeni".

Tvrdnju direktora deviznog sektora Narodne banke Jugoslavije Dragana Lijesevica da je realni efektivni kurs dinara samo 4,6 procenata iznad zvanicnog, Pelevic je objasnio pogresno izabranim datumom za poredjenje nivoa cena i pariteta kupovne moci dinara i odabrane korpe valuta. Narodna banka Jugoslavije je, naime, kao datum za poredjenje izabrala 24. januar 1994, a Pelevic smatra da je pravi datum 26. novembar 1995. godine.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /