CLANOVI UNIVERZITETSKOG DELA SAVETA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA POVODOM JAVNOG ISTUPA PREDSEDNIKA SAVETA

Clanovi univerzitetskog dela Saveta Univerziteta u Beogradu obratili su se nedavno akademskoj i demokratskoj javnosti OTVORENIM PISMOM (integralni tekst je objavljen u "Nasoj Borbi" broj 1062. od 6. 1. 1998), kako bi se objasnila trenutna kriza rada Saveta.

Predsednik Saveta Momcilo Babic drsko najavljuje (u "Politici") da ce "Savet zatraziti od fakulteta i instituta da se izjasne o mandatu delegata koji bojkotuju rad ukoliko se bude nastavila njihova opstrukcija". On, kao deo monolitne glasacke masine, zna unapred sta ce Savet da odluci, a za to mu nije potrebna ni rasprava ni odluka Saveta. Time je on kreirao sedmi primer krsenja autonomije Univerziteta (videti prilog B Otvorenog pisma) sprovodeci arogantno partijski zadatak da vrati strahove na Univerzitet i pripremi javnost za novi vladin zakon kojim bi vladajuce partije ozvanicile jednopartijski rezimski Univerzitet u Beogradu, kao sto je to vec ucinjeno 1992. godine. Takav Univerzitet poslusnih i "moralno podobnih" (ali u isto vreme i nesposobnih) profesora, istrazivaca, asistenata i studenata bio bi zaista jedinstven u akademskom svetu, nepriznat i izolovan od saradnje. Babic je ociglendo zalutao na Univerzitet. Rec "opstrukcija" je iz recnika i diskusija nasih poznatih sociologa na nematicnim fakultetima, inace clanova vladinog dela Saveta, koji time prete i vredjaju dostojanstvo clanova univerzitetskog dela Saveta. Da li je moguce da vladini delegati u Savetu, inace svi (ili skoro svi) clanovi SPS i JUL, optuzuju univerzitetski deo Saveta (velikom vecinom stranacki neopredeljen) da "koriste Savet za politicko nadmudrivanje"? Oni time namerno stvaraju konfuziju na Univerzitetu.

Kao sto je u Otvorenom pismu istaknuto, clanovi vladinog dela Saveta ne prihvataju ili izbegavaju da Savet raspravlja o najznacajnijim pitanjima kao sto su materijalni polozaj univerziteta, autonomija univerziteta, ucesce studenata u upravljanju univerzitetom i razvoja Univerziteta.

U prilogu A istaknuti su medjunarodni PRINCIPI AUTONOMIJE UNIVERZITETA koje su clanovi univerzitetskog dela Saveta usvojili kao kodeks svog ponasanja. Istaknuto je da ciljevi autonomije nisu privilegije, vec akademske slobode koje doprinose razvoju duhovnog zivota jednog naroda i njegovih ukupnih veza sa svetom.

U prilogu B dati su PRIMERI KRSENJA AUTONOMIJE UNIVERZITETA kojima se pridodaje i ovaj Babicev. U pripremi Saveta, kada mu taj posao vec ne ide od ruke, morao bi da konsultuje i clanove univerzitetskog dela, kako bi dnevni red omogucavao korisne odluke, a ne partijske promocije i propagandu. To mu ne zabranjuje Poslovnik o radu Saveta na koji se poziva kada kaze da su stavovi clanova univerzitetskog dela "potpuno suprotni Poslovniku rada" (zasto bas stavovi!). Kao da mu je bivsi rektor Velickovic ostavio Poslovnik u amanet. Nije nikakva opstrukcija kada se dnevni red dopunjuje ili redukuje prema aktuelnim zbivanjima. Medjutim, nekima to neko mora da odobri. Clanovi univerzitetskog dela Saveta su zamolili rektora, profesora Dragana Kuburovica da posreduje u pripremi sednica Saveta izmedju dve polarizovane polovine kako bi se prevazisla kriza rada Saveta koji bi morao da se bavi iskljucivo pitanjima razvoja Univerziteta, a ne politikom partije na vlasti.

Koordinatori univerzitetskog dela Saveta Univerziteta u Beogradu