SUDJENJE ZLATKU ALEKSOVSKOM PRED HASKIM TRIBUNALOM

Zatvorenici u logoru Kaonik bili su prinudjeni da "igraju" u predstavi u kojoj su izmedju ostalog morali da uzvikuju "Za kralja i otadzbinu", "Alahu Akbar" i "Druze Tito mi ti se kunemo"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Da se uprkos "profesionalnom upravniku" Zlatku Aleksovskom, diplomiranom sociologu koji je pre rata bio vaspitac u KPD Zenica, Okruzni vojni zatvor u Kaoniku ipak nije mnogo razlikovao od slicnih "ustanova" koje su tokom bosanskog rata postojale na svim stranama, pokazalo je jucerasnje svedocenje Hamde Dautovica. On je, naime, prosao kroz slicna sadisticka izivljavanja o kojima su, pred haskim Tribunalom, u drugim procesima vec svedocili zatocenici nekih drugih "ustanova" te vrste. Dautovic, bivsi vlasnik kafica iz sela Podava kod Viteza, proveo je u Kaoniku prvu polovinu maja 1993. godine, pod optuzbom da je "Mungos", sto ce reci "mudzahedin" ili "muslimanski ekstremista." Tu je, pored ostalog, ucestvovao u "predstavi" koju su zatvorski strazari iz nepoznatih razloga zvali "monodrama", mada su u njoj "igrala" cetiri lica, tj. zatocenika. Izveli bi ih iz celija i naterali da legnu na ledja, u obliku krsta, te da kao u nekom recitalu jedan za drugim na sav glas uzvikuju: "Za kralja i otadzbinu!"; "Alahu Akbar!"; "Druze Tito, mi ti se kunemo!"... A za to vreme strazari su ih tukli, optuzujuci zatocenike da zabusavaju i ne vicu dovoljno glasno. Takvim "monodramama" je, tvrdi Dautovic, prisustvovao i upravnik Aleksovski, ali nije ucestvovao u premlacivanju zatocenika.

Posto je svakodnevno i, kako je rekao, "bezdusno premlacivan", Dautovic se jednog dana obratio upravniku Aleksovskom i zatrazio lekarsku pomoc. Dva dana kasnije upravnik ga je licno odvezao u Dom zdravlja u Busovaci. Kada su stigli, dve medicinske sestre su pokusale da pomognu Dautovicu koji je cetvoronoske izlazio iz kola, ali ih je upravnik sprecio, govoreci kako je on jak i kako ce sam doci do doma. Lekarka, kojoj je Aleksovski rekao kako je zatvorenik prehladjen, zatrazila je od Dautovica da se skine do pojasa, a kada je videla da mu je telo sve u modricama optuzila je upravnika za "zivotinjsko ponasanje" i zahtevala da zatvorenik ostane na lecenju. Aleksovski se, medjutim, nije slozio, ali je pri povratku u zatvor obecao Dautovicu da ga "vise niko nece prebijati."

Na pitanje tuzioca da li je upravnik odrzao rec, Dautovic je, uz duboki uzdah, odgovorio: "Tukli su me jos vise... Svetili su mi se sto sam se zalio..." Oslobodjen je 16. maja 1993. zajedno sa jos 38 zatocenika, uz posredovanje Medjunarodnog crvenog krsta, i pravo iz zatvora je odveden u Gradsku bolnicu u Zenici. Svodeci, pred upravnikom na optuzenickoj klupi, bilans svog dvonedeljnog boravka u zatvoru Kaonik, Dautovic je rekao: "Danas imam ostecene bubrege, nesanicu, slabo pamcenje, brzo eksplodiram, po nekoliko puta u toku sedmice upoznajem se sa istim ljudima... Nisam blentav, to bi bilo pregrubo reci, ali osecam izvesnu umnu poremecenost."