BOZIDAR DJELIC, MENADZER U MEK KINZIJU I SPECIJALNI SAVETNIK CES MEKONA: KAKO PRONACI I ZADRZATI STRANE INVESTITORE

Male vezbe za ljubitelje sargarepa

Jugoslavija je interesantna zemlja za rizicno investiranje, ali veci nemiri na Kosovu mogli bi odbiti i najavanturistickije nastrojene strane kompanije. Da li ce domaca politicka krutost naterati multinacionalke da u novom talasu interesovanja za ostatak Istocne Evrope ponovo zaobidju Srbiju

Tanja Jakobi

Koliko Jugoslaviju kostaju demonstracije studenata na Kosovu? Politicki, zemlja godinama vec placa zvanicni izbor da se goruca pitanja ne resavaju odgovarajucom brzinom. Ali ekonomske poledice takvog stava, ili jos tacnije - nervoza stranih investitora - mogla bi tek da kosta.

“Globalno gledano mi smo doskora bili interesantna zemlja za rizicno investiranje i to mozemo i ostati. Jedini razlog zbog koga bi to prestalo je neki veci nered na Kosovu. Ako se to desi, sve ce stati jer to asocira na neke druge ideje i nijedan investitor, ma kako avanturisticki bio nastrojen, nece uci ovde. Ni stopa inflacije nije toliko odbijajuci faktor koliko ono sto se desava tamo dole, kaze Bozidar Djelic, menadzer u Mek Kinziju u Parizu koja je jedna od svetskih lidera za strateski konsalting, i specijalni savetnik CES Mekona.

Nista ne govori bolje od kesa

Hoce li ove godine biti investicija u Srbiji ili nece stvar je pametnog odmeravanja, pre svega nasih politickih poteza. “Prosle godine neke stvari su krenule nabolje. Sankcije su bile dignute i pokazalo se da nece brzo biti vracene, dakle, postalo je legalno raditi s nama; drugo, pojavio se ministar za vlasnicku transformaciju i trece, izmenio se zvanicni diskurs, i vise privatizacija i pljacka nisu u istom kontekstu. Pokazana je spremnost da se u privatizaciju udje. I naravno dogodila se ta velika operacija sa Telekomom, a kako kazu Amerikanci nista ne govori bolje od kesa - kaze Djelic.

Videlo se da se u datim okolnostima moze raditi. “A onda su neki drugi sebi rekli, ako mogu oni mogu i ja", objasnjava sagovornik “Nase Borbe". Globalno gledano, dogodilo se jos nesto na sta ono sto se u samoj Srbiji desavalo nije imalo nikakvog uticaja: doslo je do sazrevanja medju mnogim multinacionalnim kompanijama da su reforme u ovom regionu (Istocne Evrope) stvarne i da ce se ovaj deo Evrope za nekoliko godina spojiti sa onom drugom i da je vreme za zauzimanje pozicija vise sada nego sutra.

“Princip rada u velikim multinacionalnim kompanijama je ovakav: kad prave planove za narednih pet godina, svoj investicioni plan podele na tri dela: domace trziste, razvijena trzista i trzista u razvoju. Ovih poslednjih ima tri: Istocna Evropa, Azija i Latinska Amerika. Posto je berza po propisu ugradila u cenu njihovih deonica jak buduci rast, mnoge multinacionalke su podigle ucesce trzista u razvoju koja brze rastu od Zapada u investicionim planovima; drugo, podigle su nivo investicija za Istocnu Evropu, i jos tome malo dodali kad je krenula ova kriza u Aziji. Konkretan primer su ABB i Volvo koji su se vec deklarisali da ce smanjiti udeo Azije, a pojacati udeo Istocne Evrope i bivseg Sovjetskog Saveza u svojim planovima", kaze Djelic.

Suprotno od (racionalnih) ocekivanja da ce takvo globalno pomeranje biti lokalno iskorisceno, na politickom planu ocekivani pomaci nisu odradjeni, a mogli su, i jos uvek mogu biti.

“Pomaci nisu morali biti totalni i kompletni. Moje informacije dosta bliske tim vladama koje odlucuju pokazuju da mi nismo bili tako daleko od dizanja spoljnjeg zida sankcija, da je s nase strane pokazano malo dobre volje i odatle dolazi taj gorki ukus necega sto je ispusteno", objasnjava sagovornik “Nase Borbe".

Sve se placa
- U jugoslovenskoj javnosti vode se polemike oko nastojanja Vlade Srbije da strane investitore obaveze da tri do pet godina ne otpustaju radnike u privatizovanim preduzecima. Istovremeno i neki strani konsultanti smatraju da je to velika prepreka da se dobiju kvalitetni strateski partneri?
"Nema besplatnog rucka. Ako je cilj sto efektivnija privreda onda je takvo nastojanje veoma negativno, ali kad pogledate nasu stopu nezaposlenosti mozete imati i druge ciljeve. Nemojmo se zavaravati i truditi da budemo neki lazni ultraliberalni proponenti kapitalizma. Pogledajte Frans Telekom koji se polako privatizuje - i tu su sindikati dobili neke garancije za posao za sledecih pet godina.
Ali u toj ravnotezi postoji kod nas rizik da preterujemo u garancijama. Jedina trajna garancija za radnike je dobro poslovanje, dobro okruzenje, dobra privreda. Bilo kakva garancija data u jednom losem preduzecu vredi koliko i papir na kojoj je napisana.
A ako se na tome previse insistira, onda naravno ne mozemo pronaci one dobre investitore koji bi hteli da krenu u restrukturiranje i naprave neki rez u pocetku nesto sto bi unelo dinamiku u nasu ekonomiju. Dovuci cemo one drugorazredne, koji se s time zadovoljavaju, kaze Djelic.

Nismo samo mi sepavi

Upravo zbog toga, pa i zbog ponovnog ukidanja trgovackih povlastica od strane EU, ta klima za investiranje se opet pogorsala. “Ipak, verujem da cemo ove godine videti nekoliko investicija u Jugoslaviji, a ako se malo vise krene s reformama i promenama na politickom planu, bice ih i mnogo vise. Mi smo ona rupa gde jos niko nije zaposeo poziciju. Nismo bas veliki, ali ipak vredi pogledati", kaze Djelic.

On smatra da potencijal za strane investicije postoji i da ce se on izraziti kroz kupovinu nekoliko nasih dobro situiranih preduzeca, pre svega monopolista koji imaju sigurnost u prihodima kao u duvanskoj industriji i nekoliko specificnih kao sto je cement i pivare.

“S Rumunijom i Bugarskom mi smo poslednja tura. Oni koji nisu zauzeli na vreme pozicije u Poljskoj i Ceskoj zure da u ovoj drugoj ligi zauzmu mesto i zbog toga smo interesantni", objasnjava Djelic, kome telefon, kako kaze, s vremena na vreme zvoni jer se strani investitori zanimaju za Beocinsku fabriku cementa koja je, kako on kaze, “nas krunski dragulj" - najbolja cementara u ovom ostatku Istocne Evrope.

Puno ce sve zavisiti od nas, kaze Djelic. Poljaci nisu samo rekli “evo nas, mi smo Poljska". Ulozen je ogroman trud da se svet informise o tome, kaze Djelic, i nudi jedan zgodan primer za poredjenje s domacom situacijom:poljska agencija za investiranje imala je oko 150 ljudi, svoju zgradu u Varsavi i tri puta godisnje organizovala je velika savetovanja, kod kuce i u velikim medjunarodnim centrima kao sto je London. “Potrebna je uz dobro okruzenje i uslove i velika ofanziva i kampanja", kaze Djelic.

Stap - po strani

- Da li je bilo otpora medju menadzerima, kao u Srbiji?

“Da, skoro svugde. To se resi na dva koloseka - jedan je stap, drugi je sargarepa. Pametni investitori znaju da zainteresuju i lokalni menadzment. To moze da znaci i korupciju, ali i ne mora - da im se jedan postotak vlasnistva preduzeca i plata i posao vezu za rezultete tog preduzeca sto moze biti atraktivno. S druge strane, direktori su onda izlozeni konkurenciji - ako nisu dobri, mogu biti promenjeni, objasnjava Djelic.

Drugo je stap - formalni i neformalni pritisci. Vlade, sindikati, lokalne vlade ili paretneri u slucaju da jedan plan privatizacije stvarno vredi, a isprsi se jedan covek ili tim koji iz licnih razloga to ne zele, imaju nacina da to izmene.

Mali pomaci
- Cak i ovako mali pomak kakav je napravljen prosle godine izazvao je mnoge diskusije medju mladim ljudima koji su napustili zemlju. Kad bi se ovde nesto stvarno ozbiljno promenilo, mozda bi se dogodilo ono sto je imala Poljska - da se mladi ljudi koji su otisli kao interesantan potencijal vrate kao jos interesantniji. To bi bio nepobitni plus i to je vazno jer svaka godina koja prolazi znaci da oni postaju manje mobilni i spremni na povratak, kaze Djelic.

“Naravno, to nije lako. Ne zelim da se stvori slika da je svuda u Istocnoj Evropi i Rusiji sve bilo lako, a da smo mi jedini sepavi, to sve dosta tesko ide, kaze Djelic, koji ima bogato iskustvo iz vremena kada je bio savetnik poljske vlade 1991. i 1992. za privatizaciju, pa Anatolija Cubajsa tokom vaucerske privatizacije 1992. i 1993. godine, najzad i rumunskog premijera Corbee za vreme pregovora sa MMF i Svetskom bankom 1997. godine.

“Ali ne zaborovimo sargarepu. Kod nas puno, puno razgovaramo o stapu, a ja kazem da nasi ljudi veoma lepo odgovaraju na sargarepu, kao sto se na primer vidi i sa onima koji rade na Zapadu, primecuje sagovornik “Nase Borbe".

Sujeta nista ne prodaje
- Da li je Vlada Srbije dobro izabrala strateske partnere Telekomu Srbije i Tehnogasu?
- Nemam dovoljno konkretnih podataka da bi na to sasvim odredjeno mogao da odgovorim. Momenat prodaje Telekoma bih jako stavio pod znak pitanja, ali su razlozi za zurbu bili jasno motivisani nedostatkom kesa. Ipak, globalno gledano, nismo lose prosli imajuci u vidu ogranicenja koja imamo kao zemlja i ona koja smo dali investitoru.
Veliki je problem svuda u tranziciji bio to sto su ljudi mislili da su bas oni prelepi i prepametni. Uvek je procena kapitala “premala", a ono sto se nudi “prenisko". Setimo se da smo u konkurenciji sa Kinom, sa Cileom, sa Poljskom. Ne mozemo da se merimo prema nasoj sujeti, kaze Djelic.
- Mozemo li se meriti s Bugarskom i Rumunijom?
- Jugoslavija je u tom kontekstu jos za neko vreme bez premca. Nasa istorija, ono sto smo prosli posle Drugog svetskog rata daje nam prednost. Kad covek vidi kako su se ljudi dovijali tokom sankcija to mu govori da je procenat aktivnog, snalazljivog stanovnistva kod nas velik. Ali to ne moze biti ralog za prepotentnost, vec samo podstrek da skinemo postojece prepreke i da se dokopamo onog nivoa koji su vec drugi dostigli.
Ne smem da kazem da sam preveliki optimista, oprezan je Djelic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /