SAVET NATO O SITUACIJI U BIH I O KOSOVU

General Klark, zapovednik Sfora, ocenio da je unutrasnja demokratizacija svih struktura u BiH kljucna za “stabilizaciju mirovnog procesa". Savet izrazio “veliku zabrinutost" zbog situacije na Kosovu

Na zasedanju je bilo reci i o “vrlo slozenoj i nepovoljnoj situaciji u Republici Srpskoj (RS), gde i dalje postoje ocigledno smisljeni otpori formiranju vlade i delotvornom radu parlamenta". Na jucerasnjem sastanku je ocenjeno da struja bliska bivsem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadzicu “sprovodi taktiku odugovlacenja i kocenja stabilizacije politickog zivota i institucija u RS". Izvori u Briselu spekulisu da bi krajnji cilj takve taktike mogla biti i “revizija Dejtonskog sporazuma". Savet NATO se osvrnuo i na pitanja povratka izbeglica i jos uvek nesredjene situacije u Mostaru.

Naglasena je i nuznost sredjivanja stanja u bosanskim medijima, posebno u hrvatskoj televiziji u Mostaru i radiotelevizijskoj mrezi RS. Stalni predstavnici atlantskih zemalja i vojni celnici Sfora i NATO razgovarali su i o reformi lokalne policije u Bosni i neophodnosti jacanja medjunarodnih policijskih snaga (IPTF). Izvori u sedistu NATO saopstili su da je na zasedanju Saveta izrazeno zadovoljstvo zbog nedavnog i vojnog i politickog uspeha akcije Sfora u Vitezu, kada su uhapsena i Haskom tribunalu izrucena dvojica bosanskih Hrvata koji su optuzeni za ratne zlocine.

General Klark je u izglaganju clanovima Saveta NATO ocenio da je unutrasnja demokratizacija svih struktura vlasti u BiH “kljucna za unapredjenje i dugorocnu stabilizaciju mirovnog procesa". On je posebno istakao nuznost suzbijanja korupcije u drzavnom vrhu BiH, kao i sprecavanje pojedinaca i zvanicnika da deluju protiv Dejtonskog sporazuma. U radu Saveta NATO prvi put su u svojstvu posmatraca, sa pravom iznosenja stavova, ali ne i odlucivanja, ucestvovali ambasadori Poljske, Madjarske i Ceske - tri zemlje pozvane da udju u clanstvo NATO.