Cetvrtak, 8. januar 1998.

PREDLOG VUKA OGNJANOVICA, PREDSEDNIKA SAVEZNE KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI

Umesto otpisa duga Londonskom klubu treba ponuditi akcije

Predlog o konverziji jugoslovenskog duga od 2,4 milijarde dolara podrazumeva prethodnu realnu procenu vrednosti zaduzenih domacih preduzeca i njihovih banaka - garanta

Beograd, Beta. - Predsednik Savezne komisije za hartije od vrednosti Vuk Ognjanovic zalozio se da Jugoslavija svoje pregovore sa Londonskim klubom oko 400 komercijalnih banaka svojih poverilaca, zasniva na ponudi da se dug od 2,4 milijarde dolara konvertuje u akcije ili pokrije obveznicama.

U najnovijem broju casopisa “Poslovni krug", Ognjanovic je to predlozio umesto opcije da se pregovori zasnivaju na zahtevu za otpis veceg dela duga. On je svoj predlog objasnio time da bi poslovni aranzman podrazumevao konverziju jugoslovenskog duga u akcijski kapital uz prethodnu realnu procenu vrednosti zaduzenih jugoslovenskih preduzeca ili njihovih garanta-banaka. Eventualna razlika izmedju ukupnog duga i dela duga konvertovanog u akcije, pokrila bi se emisijom obveznica, predlaze Ognjanovic.

“Prva emisija medjunarodnih obveznica SR Jugoslavije direktno bi popravljala ugled i kreditni rejting zemlje na medjunarodnom trzistu kapitala, a kreditori bi dobili akcije i prava iz akcija jugoslovenskih preduzeca, kao i nove jugoslovenske duznicke instrumente kojima bi se moglo trgovati u Londonu i na drugim evropskim trzistima dugova", objasnjava Ognjanovic.

Prema njegovim recima, taj koncept pregovora sa poveriocima iz Londonskog kluba podrazumeva i oslobadjanje blokiranih sredstava jugoslovenskih komercijalnih banaka i preduzeca kod jednog broja banaka clanica Londonskog kluba, “posebno americkih". Da bi koncept uspeo, smatra Ognjanovic, obavezna je i reorganizacija kamatnog obracuna i redukcija kamate sa ugovorenih sedam do osam procenata na proviziju za bankarske usluge u prosecnoj velicini od 0,30 do 0,50 procenata. Redukcija kamata bi se odnosila na period delovanja sankcija medjunarodne zajednice prema SRJ kada nije bilo ni obrta kapitala ni izvoznih jugoslovenskih prihoda.

“U osnovi ideje lezi potreba da inostrani partneri, sa delimicnim ili potpunim vlasnicko-akcionarskim ulaskom u jugoslovenska preduzeca, donesu nova sveza sredstva, da tehnoloski, organizaciono i trzisno osposobe ta preduzeca i njihovu proizvodnju", objasnjava Ognjanovic.

Otpis duga u poredjenju s tim ciljevima ne moze biti alternativa. “Ako zahtevate otpis duga, pokazujete da nemate program oporavka i reformi, kvarite rejting svog partnerskog nastupa na trzistu, cena duga na sekundarnom trzistu pada, poverioci i moguci investitori beze od vas", smatra Ognjanovic.

“Manje prihvatljivo resenje od ovog je i da se dug u celini otpise, a da jugoslovenska preduzeca ostanu mrtvi kapitali i da vrata medjunarodnog trzista kapitala ostanu zatvorena za Jugoslaviju", rekao je Ognjanovic i zakljucio da bi postizanje predlozenog dogovora bilo moguce i pre normalizacije odnosa Jugoslavije sa Medjunarodnim monetarnim fondom.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /