NASTAVAK SUDJENJA ZLATKU ALEKSOVSKOM

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Haga

“Kako da ne", odgovorio je Meklaud. “Muslimani su bili stesnjeni u celijama, do 10 njih u prostoriji predvidjenoj za jednog ili dvojicu ljudi, dok su Hrvati bili po dvojica u celiji, za puno licnih stvari unaokolo i izgledali su zdravo i u dobrom raspolozenju."

Mikulicic vise nije insistirao na tome, vec je Meklaudovo svedocenje pokusao da diskredituje ukazujuci kako on ne poznaje dovoljno “lokalni jezik". Branilac se, pritom, nije ni dotakao onih delova Meklaudovog svedocenja kojima se optuzeni najvise tereti. Kao sto je, recimo, prethodnog dana citirana izjava Aleksovskog, u razgovoru sa evropskim posmatracima, da mu je poznato kako po Zenevskim konvencijama zatvorenike ne sme da koristi za opasne poslove... ali kako “neko mora da kopa rovove", te kako se “desava da su to zatvorenici". To, priznao je tom prilikom Aleksovski, “nije po Zenevskim konvencijama, ali jeste ispravno imajuci u vidu potrebu da se kopaju rovovi, bez kojih bi Busovaca pala". Na izvestan nacin, zakljucio je tada Aleksovski a zapisao Meklaud, “Muslimani stite Busovacu".

Jedan od takvih, nevoljnih “zastitnika Busovace" bio je jucerasnji svedok Fuad Kaknjo, cetrdeset cetvorogodisnji elektroinzenjer, bivsi predsednik Izvrsnog odbora opstine i zamenik predsednika zajednickog (HDZ-SDA) Kriznog staba Viteza koji je kratko funkcionisao na pocetku rata, dok HDZ nije prigrabio svu vlast u opstini, a SDA formirala paralelno Ratno predsednistvo. Na kopanje rovova Kaknjo, istina, nije odveden iz zatvora Kaonik, vec iz podruma Kina Vitez gde je, nakon 16. aprila 1993. bilo zatoceno izmedju 300 i 400 muslimanskih muskaraca. Kao ugledni predstavnik Muslimana u Vitezu, Kaknjo je bio ukljucen u neuspele pregovore sa HVO, u kojima je hrvatska strana od zatocenih muslimanskih lidera trazila da intervenisu kako bi Treci korpus Armije BiH obustavio protivudar u kojem je nastojao da povrati teritoriju izgubljenu prethodnih dana u hrvatskoj ofanzivi na Lasvansku dolinu.

Iz podruma Kina Vitez Fuad Kaknjo je pocetkom maja prebacen u zatvor Kaonik kod Busovace. U celiji u koju je smesten bilo je ukupno 13 ljudi, na otprilike isto toliko kvadratnih metara. Nekoliko dana kasnije Kaknjo je odveden u Busovacu, gde ga je ispitivalo nekoliko ljudi, ukljucujuci i oficira HVO koji mu je nudio pistolj da se ubije. Dali su mu neki upitnik da popuni i vratili ga u Kaonik, gde ga je ispitivao inspektor Zarko Petrovic. Nezadovoljan odgovorima inspektor ga je zakljucao u jednu celiju i rekao dezurnom da nikog u nju ne pusta. Ipak, posle dva pokusaja, vojnik HVO koji mu se predstavio kao “Svabo" je usao, odveo ga do druge prostorije, posadio ga na stolicu i rekao mu da prica sve sto zna. A onda ga je, nezadovoljan onim sto je cuo, tukao sakama po glavi i sutirao cizmama po nogama i u predelu bubrega, tako da je Kaknjo nekoliko puta pao sa stolice. Iz celije pored prijavnice u koju je zatim vracen Kaknjo je, kako je pred Sudom izjavio, cuo vojnika kako telefonom nekome raportira: “Upravnice, ono je u redu, zavrsio sam posao".

Tadasnji upravnik zatvora Kaonik optuzeni Zlatko Aleksovski je i tokom ovog svedocenja - kao i od pocetka sudjenja - sve vredno belezio u mali kompjuter koji mu je Tribunal stavio na raspolaganje, kako bi sto bolje mogao da pripremi svoju odbranu. U istom cilju, Pretresno vece je usvojilo zahtev odbrane da joj se omoguci da se svakodnevno dva sata sastaje sa optuzenim. Sto se, pak, zahteva odbrane za privremenim oslobadjanjem optuzenog tice, Vece je dalo tuziocu osam dana da na njega pismeno odgovori.